Malo okasnilo, ali jos uvek aktuelno!

Srpske sponzoruse su u panici! U do sada nezapamcenoj akciji "Sablja", u obracunu sa organizovanim kriminalom, MUP Srbije je priveo vise od 8.200 zestokih momaka koji su, prema nekim procenama, finanasirali bar 4 puta vise devojaka sklonih latentnoj prostituciji. Kada se prostom matematikom toj cifri doda veliki broj onih koji su zbog kriminogene proslosti pobegli iz zemlje i onih koji su se sakrili u misije rupe da ih "Sablja" ne bi posekla, dolazi se do zakljucka da je nekoliko desetina hiljada sponzorusa ostalo bez izvora prihoda.
Dok su njihovi "dobrotvori" iza resetaka ili u "steku", sponzoruse poslednjih dana gotovo da ne izlaze iz kuce, pale su u depresiju jer su preko noci ostale bez lagodnog zivota na koji su navikle. Kafici u ulici Strahinjica Bana, lokali i letnje baste na Obilicevom vencu koji su do juce bili omiljena stecista sponzora i njihovih lutkica - naprosto su opusteli. Konobar koji vec duze vreme radi u jednom od kafica u ulici Strahinjica Bana priznaje:
"Od kada su kafici opusteli, i nasi prihodi su se znatno umanjili. Istina, plata je ostala ista, ali i mi smo lepo ziveli od baksisa koji su nam ostavljali zestoki momci dokazujuci se pred svojim sponzorusama. Analizirajuci fenomen sponzorusa, profesor sociologije kulture dr Ratko Bozovic jednom prilikom rece:
"Sponzoruse su proizvod socijalne i kulturne krize srpskog drustva, ali i ordinarne bede koja vlada u Srbiji".

Jure li manekenke sportiste ili njihove pare?

Pored zestokih momaka i sportisti su cesta meta devojaka koje u kompenzaciju za lagodan zivot nude svoje telo. U jednom od intervjua nekadasnji prvotimac "Crvene Zvezde" Leo Lerinc rekao je na temu sponzorusa:
"To je veoma ruzna pojava donekle objasnjiva losom situacijom koja je poslednjih godina vladala u nasoj zemlji. Da se malo bolje zivi, sigurno bi sponzoruse bile zastupljene u mnogo manjem procentu. Dakle, tu pojavu razumem zbog loseg standarda, ali je nikako ne opravdavam.
Nekoliko meseci kasnije Lerinc je raskinuo vezu sa zanosnom plavusom Jovanom Balasevic upustivsi se u emotivnu vezu sa Ivanom Stankovic Sindi. Za razliku od Lerinca, vaterpolista Aleksandar Sapic je svojevremeno iskreno priznao:
"Tesko se moze govoriti o emotivnoj vezi sa sponzorusom, ali o nekoj drugoj vezi, hm, vec mozemo da razgovaramo".
S razlogom ili bez njega, ipak se mora priznati da se manekenke cesto pominju kada se govori o sponzorusama. Naravno, stvari nikada ne treba generalizovati. Toga je svestan i fudbaler Nise Saveljic, ali je ipak jednom prilikom otvoreno rekao:
"Sportisti ne jure manekenke, niti manekenke jure sportiste. Manekenke jure samo njihove pare i nista drugo! Ne govorim to zato sto sam se ja sada opekao, vec je tako u sto odsto slucajeva. Medjutim, neuporedivo je veci broj zestokih momaka nego uspesnih sportista koji se mogu pohvaliti kontom u nekoj od inostranih banaka, a broj sponzorusa po nekim procenama moze se izraziti sestocifrenom cifrom. Neko nedavno u sali rece:
"Ukoliko bi sponzoruse stupile u organizovani strajk, to bi sigurno bio najmasovniji protest."
U estradnim kuloarima se i danas prepricava slucaj jedne od najpoznatijih estradnih sponzorusa koja umalo da zavrsi tragicno. Naime, Crnogorka koja vec godinama zivi u Beogradu, u trenucima ocaja kada je ostala bez sponzora, a samim tim i bez novca za kiriju i koricu hleba, pokusala je da izvrsi samoubistvo otvorivsi prozor u nameri da kroz njega skoci, u cemu ju je sprecila najbolja drugarica. Cinjenica je da se, bezeci od bede, neke lepotice hvataju za slamku spasa, ali psiholog dr Danijela Maric ipak podseca:
"Mnoge devojke su se zbog bede odale sponzorskom odnosu i klasicnoj prostituciji, ali uvek je bilo lepih devojaka, pa ipak nisu sve zabasale u prostituciju. Neke su zavrnule rukave pa su cistile ili su radile kao prodavacice. Na castan nacin su zaradjivale novac koji im je pomogao da prezive."

Labilne, lakomislene i priglupe

Analizirajuci psiholoski profil devojaka koje su svesno resile da prodaju telo i dusu sponzorima, doktorka Maric kaze:
"Sponzoruse su labilne, lakomislene, u najvecem broju slucajeva su i priglupe. Istina, ima i visokoobrazovanih devojaka koje su sponzoruse, pa i klasicne prostitutke. Stepen obrazovanja nije garancija moralnosti. jednostavno, ako neko radi samo na svojoj spoljasnjosti zanemarujuci rad na unutrasnjim moralno-psiholoskim osobinama, sigurno je da ce ta unutrasnja lepota koja cini 80% ukupne lepote biti ne samo zapostavljena nego nece ni postojati."
Strucne analize i istrazivanja pokazuju da je simbioza sponzorusa i zestokih momaka sasvim logicna. One udruzuju svoj spoljasnji izgled sa novcem svog sponzora. Stepen (ne)obrazovanja im je zajednicka karakteristika. Medjutim, sada kada su ostale bez finansijera, postavlja se pitanje - sta ce se dalje desavati sa desetinama hiljada sponzorusa.
Organizovani strajk se tesko moze ocekivati, isto kao sto je nezamislivo i to da one promene nacin razmisljanja i preispitaju sistem vrednosti u nameri da dalje nastave posteno kroz zivot. Ko jednom udje u "vrzino kolo" tesko iz njega moze izaci, pa cak i ako to pozeli. Sponzoruse menjaju sponzore, ali navike - nikako.
Mediji su u poslednje vreme mnogo pisali o devetnaestogodisnjoj Aleksandri Sekularac Bibi koja je zavrsila iza resetaka, a za koju se prica da je najpre bila u vezi sa Miodragom Lukovicem Legijom, a potom sa njegovim najblizim drugom i saradnikom Dusanom Spasojevicem. Ako je ova prica istinita, iz nje se moze videti kakav je u stvari odnos zestokih momaka prema takvim devojkama. Ma koliko govorile da je ipak rec o emocijama, sponzoruse same sebe demantuju jer, kada pozele da "ulove" finansijera, najcesce izgovaraju recenicu:
"Ne bi mi smetalo da pored mene imas jos deset devojaka." Na ove reci bi se zgrozio svaki normalan muskarac, pa i sami zestoki momci se ohlade kada to cuju, ali oni na sponzoruse ionako gledaju kao na jeftinu robu i potrosni materijal. Kontaktirajuci sa psiholozima dosli smo do saznanja da se nijedna sponzorusa nije obratila za stucnu pomoc. To se ne moze ni ocekivati, kazu psiholozi, jer su to devojke koje se svesno upustaju u latentni vid prostitucije, popularno nazavan sponzorstvo.
"Ukoliko se dogodi cudo da se sponzoruse okrenu normalnim mladicima, to ce biti najtragicnija stvar za te mladice i za takve veze", naglasava doktorka Danijela Maric, a potom nastavlja: "Sponzora, u ovom ili onom ruhu, uvek ce biti. Sponzoruse nikada nece moci da promene svoje osnovne zelje i potrebe zbog svog mentalnog sklopa, neobrazovanja, pogresnog vaspitanja i poremecenog sistema vrednosti. Sponzorstvo je vid latentne, odnosno subklinicke prostitucije. Prostitucija nije samo prodaja sopstvenog tela, taj termin ne vezuje se samo za sferu seksologije, nego i za poremecaj moralnosti. Misli se i na prodaju duse i na prodaju tela za novac, zbog mnogih beneficija, sjaja, bljestavila i svega onoga sto novac indirektno donosi."

Nisu vazni misici, vec kes, kolica i laganica

Kada vec pominjemo sjaj, u prici o sponzorusama ne mogu se zaobici ni estradne sponzoruse koje sacinjavaju znatan deo javnog zivota. Obracajuci se javnosti, ministar Dusan Mihajlovic nedavno je zvanicno potvrdio ono o cemu se vec dugo suska i nagadja - da je nekoliko estradnih licnosti privedeno na informativne razgovore zbog direktne veze sa mafijaskim krugovima. U istom saopstenju se dalje objasnjava da su estradne licnosti sluzile stvaranju pozitivnog imidza kriminalaca.
"Moj decko je 'BIZMISMEN'", je recenica koja je san svake sponzoruse. Ona se ne stidi cak ni sto ne ume pravilno da izgovori rec biznismen koji je u njihovom slucaju naziv za zestokog momka koji materijalnu dobit ne stice na zakonit nacin. Mada, nisu retke ni one koje priznaju da su zestoki momci za njih idealan tip muskarca. Zasto? "To je simbioza koja se zasniva na izrazenom egzibicionizmu", objasnjava doktorka Maric. "Estradni radnici su po prirodi posla egzibicionisti, a i zestoki momci egzibicionisu misicima, gradjom, dobrim automobilima, koznim jaknama, firmiranom odecom. To je egzibicionisticki imidz! Ta slicnost privlaci takve devojke, kao sto ih privlaci i potreba da budu zasticene. Zbog uloge nezasticene zenke traze zastitnike u zestokim momcima koji to mogu da im obezbede, ne misicima, nego novcem i uticajem u odredjenim klanovima. Slican se slicnom raduje. Deca, gledajuci pevacice i tzv. mocne momke u skupim automobilima i firmiranoj garderobi, stvaraju svoj ideal i novac smatraju najvaznijim. Mediji mogu na uticu na promenu sistema vrednosti samo kod sugestivnih i bolesnih individua. Ali, uticu itekako na formiranje dece. Upravo zbog toga sam ogorcena na pogresan nacin serviranja odredjenih stvari kroz medije, ali i na poentiranje na pogresnim stvarima i pogresnom sistemu vrednovanja. Nadam se da se u ovom trenutku menja i odnos medija prema tom problemu. Prave stvari treba nazvati pravim imenom. Svaki zreo i moralan covek uvek bi trebalo da glasa za to da svako odgovara za zlodela koja je ucinio, bez obzira na zanimanje. U pitanju su ljudski zivoti, sudbine. Svim zlodelima jednom mora da dodje kraj!", porucuje na kraju doktorka Maric podrzavajuci nameru zvanicnih organa da se i estrada "proceslja" i ocisti od lutkica, otvaracica usta i pevacica koje su bile u, kako one kazu emotivnoj, mada cinjenice govore - u interesnoj vezi sa njihovim "bizmismenima"!

Priče o sponzorušama se iznova podgrevaju i izgleda da jagma koja vlada oko tih devojaka nikada neće prestati. One vrebaju priliku da pronađu bogatog sponzora i tako sebi obezbede materijalnu egzistenciju, a društvo razmatra njihovu pojavu, sociološki ih obrađuje, pišu se eseji, vode se polemike. Problem sa sponzorušom jeste taj što joj je, na bilo čiju zamerku da je prostitutka, dovoljno da postavi pitanje: "Ko mi kaže?" Koliko je onih koji mogu da se zakunu da nisu bili sponzorisani bar jednom ili da nisu bili u situaciji da kažu da je ženama uvek lakše, i to na svim nivoima. Koliko ima muškaraca na svetu koji bi se ubili istog momenta kada bi sponzoruše bile nekim čudom ukinute preko noći?

Analizirati sponzoruše ima smisla samo ako se analiziraju i muškarci koji ih plaćaju, što se veoma retko čini. Sponzoruše se najčešće napadaju u medijima, a još je gore kada muški novinari počnu da ih brane, jer navodno saosećaju s posrnulim devojkama. Istina, prava istraživanja nikada nigde nisu detaljno sprovedena, niti u psihijatrijskim dijagnozama postoji ona po imenu "sponzoruša". Ipak, to ne ometa razne društvene istraživače da već godinama analiziraju ovaj pojam i iznose stručne zaključke. E, sad, sponzorstvo je stari fenomen, samo što se javljao pod drugačijim imenima. Nekada je sponzor bio mecena. Pored toga, nije sponzoruša svaka žena koja primi poklon od nekog muškarca. Sponzoruše imaju svoje jasne ciljeve zbog kojih provode vreme s određenim muškarcima, s tim što se kod nas ti ciljevi svode na preživljavanje od danas do sutra.

U svim društvenim slojevima, među svim tipovima žena ima sponzoruša, a jedino što ih spaja i što im je zajednički imenitelj jeste to što poseduju jaku želju da svoje ciljeve ostvaruju uspešno i po svaku cenu. Od prostitutki ih razlikuje to što one uvek biraju, doduše, u ograničenom krugu i što mogu da odaberu samo jednog kandidata. Dakle, gotovo kao i udavače.

Najgori stereotipi o sponzorušama, devojkama koje patrijarhalnu podelu muško-ženskih uloga u društvu doslovno i bez ikakvog foliranja žive i primenjuju, odavno su dobile legitimitet. Na prste se mogu izbrojati oni koji smatraju da je ovaj termin samo posledica trijumfa gluposti i primitivizma. Kao da su žene pokazatelj pokvarenosti društva.

Kako s vremenom napreduju nauka i tehnika, tako se i sponzoruše usavršavaju. Danas su to devojke koje imaju dovoljno novca jer su u poslednjih deset godina ostvarile neki od svojih ciljeva - završile su neke privatne fakultete, zaposlene su i rade za veliku platu, ali im i dalje ne pada na pamet da sednu i popiju kafu s nekim ko ima novčanik tanji od njihovog. Dakle, one su sada deo urbanog fenomena - nikada ne sedeti s gubitnicima. One nikada neće izvaditi novčanik i platiti sebi piće. Čak i kad ne rade, one uvek imaju za dobar život.

Ideja materijalnog obezbeđivanja sebe više je psihološka potreba, a tek onda materijalna, i zato sponzoruša ima u svim slojevima društva, počev od vrhunskih, koje su već ostvarile neke ciljeve, bilo da su se više puta udavale ili obezbedile sebi novac za, recimo, putovanja i studiranje. Dakle, odnos koji se uspostavlja između sponzoruše i sponzora je pravno-ekonomski ugovor između dve strane. S jedne strane imamo sponzora ili donatora, kako se naziva u poslednje vreme, a s druge imamo sponzorušu ili stipendistkinju. Po staroj dobroj terminologiji, sponzoruše su udavače. Brak je ekonomska kategorija, ugovorni odnos između dve strane, pa tako devojka koja je udavača menja svoj identitet, prodaje telo kao seksualni objekat, a zauzvrat dobija finansijsku opskrbu. Prosto i jednostavno!

Možda bi devojke zaista trebalo ostaviti na miru. Umesto što čitavo društvo secira njih, na operacioni sto treba postaviti muškarce koji uz pomoć sponzorstva pokušavaju da podignu svoj ugled u društvu. ???

Citat:

vaterpolista Aleksandar Sapic je svojevremeno iskreno priznao: "Tesko se moze govoriti o emotivnoj vezi sa sponzorusom, ali o nekoj drugoj vezi, hm, vec mozemo da razgovaramo".

Za vezu je potrebno dvoje ;) On je sam rekao da ni ne ocekuje emotivnu vezu,sam je izabrao dobro telo bez dubljeg vezivanja.
Lepe devojke su uvidele da imaju 2 izbora:
-da rade kao konji,a njihov muskarac ce ih zeleti samo za seks,nece ceniti njihov trud,a verovatno ce ih i varati i,na konto emocija,traziti im i pare (da daju pola plate) ili:
-da nadju sponzora,bar je iskren odnos:ja tebi sex,ti meni lagodan zivot,a jos i vecu sigurnost,bice bolji prema njoj,jer zna da je takva da ce otici kod drugog ako bude los.

Ja sam feministkinja,i uvek sam tvrdila da smo mi zene onakve kakvima su nas muskarci napravili.
(kad vec moras da mu "das",bar da ne bude dzabe)

Ako se ne slazes sa mnom,pitaj nekog muskarca koji ima manekenku da li je posle nje imao ruznu a dobru,ili opet manekenku-iznenadices se-svi ce oni izabrati sto lepsu,a karakter je manje bitan-muskarci su vizuelni tipovi,a sponzoruse kritikuju oni koji ne mogu da ih imaju. Zene su samo ispale pametne,pa iskoristile sto se iskoristiti moze.