Ljubav je uvek nova. Nije važno da li volimo jednom, dvaput, deset puta u životu, jer se stalno suočavamo sa situacijom koju ne poznajemo. Ljubav nas može odvesti u pakao ili u raj, ali uvek nas negde odvede. Treba prihvatiti ljubav jer je ona osnovna hrana našeg postojanja. ako je uskratimo sebi, umrecemo od gladi gledajući u drvo života, a nećemo imati smelosti da pružimo ruku i uberemo plodove. treba tražiti ljubav, ma gde ona bila, čak i onda kad to podrazumeva sate, dane, nedelje razočarenja i tuge.
JER ONOGA DANA KADA KRENEMO U POTRAGU ZA LJUBAVLJU,
I LJUBAV POLAZI NAMA U SUSRET.
I SPAŠAVA NAS!

Pa da,jeste ljubav nesto sto moramo prepoznati i dozvoliti da nas vodi inace cemo biti i ziveti nesretni....
Sta mislite vi o svemu tome?

Enigmataboo...misliš li!?

Uostalom (crveno, crveno, crveno, crveno je boja ljubavi) vi razmišljajte kol'ko hoćete, ja neću...Svaki put kad počnem da mislim...hmm...
Nego...pročitajte ovo, lepo je...


Čujem kako pitate: šta znači biti boja?
Boja je oku dodir, gluvima muzika, jedna reč u tami. Pošto već desetinama hiljada godina osluškujem razgovaranja duša, poput fijukanja vetra, od knjige do knjige, od stvari do stvari, hajde da vam kažem da moj dodir liči na dodir anđela. Jedna moja strana ovde doziva vaše oči; to je moja ozbiljna strana. Jedna moja strana u vazduhu leprša na krilima s vašim pogledima; to je moja vetropirasta strana.

Srećno li sam što sam crveno! Izgaram; moćno sam; znam da me primećuju; i da mi se vi ne možete odupreti.

Ja se ne krijem: za mene je prefinjenost nešto što se ostvaruje jedino odlučnošću i voljom, a ne slabošću i nemoći. Ja sebe ističem. Ne bojim se drugih boja, senki, gužve, a ni samoće. Kako je lepo kad površinu koja me očekuje ispunim svojom pobedonosnom vatrom! Tamo gde se razlijem, oči se zacakle, strasti se snaže, obrve podižu, srca ubrzavaju. Pogledajte me; koliko je lepo živeti! Posmatrajte me; koliko je lepo videti. Živeti jeste videti. Ja se vidim svuda. Život sa mnom počinje, meni se sve vraća, verujte mi.

Vidim ja ovde ljudi citaju i to me raduje!
Cita se Kueljo i cita se Pamuk!
Samo napred,radoznale oci uvek traze a
kad nadjemo,prepoznacemo...

Ah ta ljubav...
Da nje nema zivot bi bio tako siv i nistavan.
Svaka je ljubav dobrodosla, taman bila nesrecna ili kratkovecna. Ona nas uvek obogacuje za toliko toga , a skoro nikada nismo sposobni da to spoznamo odmah. To dolazi tek posle, polako ... lagano i zauzima svoje mesto u krvotoku zivota
Svaka nova ljubav, i novo davanje izgradjuje od nas samo jos veceg coveka i jos lepsu dusu, sve blizu i blizu ...Bogu.

Nešto se razmišljam i stvarno ne znam kojom bih bojom obojila ljubav. Malo je jedna, treba mnogo, mnogo više.
A ja eto malo volim, pa sam opet malo zaljubljena, pa opet malo volim.....

Ah da, rec je bila o boji ...
Pa ne bih rekla da je crvena ali pre je RUZICASTA i onda se preliva u sve druge pastelne boje i lici bas na dugu.
Crvena mi je mnogo agresivna boja, a ja sam ovca u horoskopu mislim, hehehe
Da crvena je boja STRASTI a ne ljubavi , po meni , narafski.

Cutimo i farbamo,zar ne?!

Uh nedostalo mi par boja za dugu... jer ima neko rezerve crvenu, lila i zutu?

Crvena
Sjedila sam na crvenoj klupi u malom parku. Imala sam crveni kaputić i kišni šešir.
Sunce se iznedada izgubilo i postalo crveno. U njemu su se ogledale moje oči crvene od suza. Dugo sam tu sedila i plakala sve dok nije došao on. Okrenula sam se i pogledala ga i ucinilo mi se da me posmatra.
"Hej malecka, zašto plačeš?"-upitao me.
"Ja nisam malecka!!"- odgovorila sam skrivajući oči o dlanove.
Mislila sam da će otići, ali on se udobno smjestio na moju crvenu klupu. Imao je crnu kosu i crne oči. Nije ništa rekao, samo me je uzeo za ruku i poveo . Nije mi htio reći ime. On je mene zvao "MOJA CRVENA". 15 dana bili smo zajedno. Išli smo u bioskop, sjedili na zadnjem sjedištu i ljubili se. Govorio je:"Znaš Crvena ti si moje sve. Obećaj mi da nećeš plakati kad budem otišao!" 15-og, poslednjeg dana nije došao. Prolazilo je vreme a ja sam završila gimnaziju. Setila sam se da je išao na ekonomski fakultet pa sam se i ja tamo upisala. Jednog dana slušala sam predavanje i opazila nešto u kutku klupe. Na klupi je pisalo:
"ZVAO SAM JE CRVENA. SLATKO SAM JE LJUBIO NA ZADNJEM SJEDIŠTIU BIOSKOPA. VOLJELA ME JE A I JA NJU. NISLILA JE DA IMAM 19 A IMAO SAM 23 GODINE. GORKO SAM PLAKAO ONOG DANA KAD SAM JE NAPUSTIO., JER IMAO SAM 23 I VJERIO SE DRUGOJ, A NISAM ZNAO DA ĆU JE SRESTI NA CRVENOJ KLUPI..."
Posljednje riječi bile su: "CRVENA..... A BILA JE MOJE SVE!!"

veverica ::

Cutimo i farbamo,zar ne?!

Evo malo farbe, pa, da nastavimo sa ćutanjem...



- Ljubav... Ona je teška kao bolest, i kada čovek ima sreće da je preživi, zauvek mu ostanu ožiljci koji probadaju u određeno vreme; pri pomenu nekog imena, u nekom bledom predvečerju, uz muziku koju smo nekada zajedno slušali, čak i pri letimičnom pogledu na ulični sat pod kojim smo se sastajali....

Momo Kapor

glishico moja,ovo ti je nesto najbolje napisano.Tacno je da se u kupatilo ide na red,prva ja pa ti,ili cak sacekas da partner ode i posle 10 minuta ti ulazis,da se njegov ili njen miris izgubi iz kupatila.U pocetku je sve med i mleko,posle samo mleko,a kasnije vrela voda da se opeces.Znam iz iskustva,da ljubav nije vecna,i ako je teko propagiraju,ljubav je u pocetku,posle toga je sve biznis,koliko si zaradio,sta si kupio,nema masaze posle teskog rada,kao u pocetku kada je ljubav cvetala,u krevetu okrenuti ledjima pitamo jedno drugo kako mu je prosao dan,i posle padanje u duboki sam.Asta jo to lupetam,pa svi to znaju,ali nema veze vazno je da se javljamo ovde na forumu,i da pokusamo kazati jednom dugom sta mislimo.Pozdrav mom drugu Glishicki,koju potpuno razumem jer je zauzeta sa poslom,ali ipak nadje vremena da se javi,zeli da i ostali napisu po koju glupost,i tako ce mo biti opet zajedno.Pozdra od Tomice iz hladno i jebanog Pertha.P.S.dolazim u beograd u avgustu,cim se provenstvo zavrsi