BALKAN CAFE "AUSTRALIJA"

glisha · Poslao: Čet Feb 14, 2008 2:05 pm Naslov:

U sledećem tekstu ima mnogo neke tuge, ima ljubavi...
Ne znam zašto to pišem ovde (to je ujedno i odgovor na temu i postavljeno pitanje).
Možda zbog onih ''na usnama reči koje bi trebalo prevaliti preko zuba, jer će posle biti kasno''...
Ne znam, nije ni važno...pročitajte.
I svima koje volite, kažite...

Nikada necete shvatiti sta je to Amerika ako ne odete do njujorskog aerodrome Kenedi, da vidite kako se iseljenici pozdravljaju od svojih rodjaka iz Evrope, koji su im bili u poseti.
Stigli su sa svih krajeva kontinenata u Njujork lokalnim avionskim linijama, auobusima ili kolima, sada stoje I gledaju se, a ne znaju sta da kazu jedni drugima. Pred njima je noc, veliki tamni okean. I rastanak. Pokraj nogu im brda plasticnih kesa sa poklonima, na ledjima novi jeftini konfekcijski kaputi sa laznim krznom (cipele im ostale stare), na usnama reci koje bi najzad trebalo prevaliti preko zuba, jer ce posle biti kasno – neke nezne stvari: a samo cute i gledaju se.
Po neki domacin, Amerikanac, ode do automata I kupi svakome po jednu tanku cokoladicu sa kikirikijima Mister Goodbar, ali niko je ne odmotava, niko ne jede – samo cute I gledaju se.
Jedni ostaju, drugi odlaze, a opet – kako bi se menjali jedni s drugima!
Onda pocinju da placu. Placu cutke, bez reci, ne brisu suze.
Videcemo se uskoro! – govore na srpskom, na rumunskom, na grckom, na spanskom, na italijanskom, na slovackom, a ne veruju da ce se videti ni na jednom jeziku.
-E pa vreme je… - kazu I pocinju da se ljube.
Takve poljupce ne mozete videti ni na jednom filmu! To nisu poljupci zaljubljenih, to su poljupci u rame, u ruku, u grudi, u maramu, nespretni poljupci onih koji se retko ljube u zivotu I koji znaju da se vise nikada nece videti. Gledam te grube sake, navikle na dirincenje, kako iznenada hoce da budu nezne, I tvrde ljude navikle da sve izdrze, kako ne mogu da se odvoje iz zagrljaja.
Na aerodromu iz dvadeset I prvog veka spusta se teska seljacka tuga. Zaboravljaju se sarene laze u plasticnim kesama kojima su pokusali da prevare rastanak I sudbinu, koferi kupljeni kod Woolwortha, zvakace gume I tranzistori, Polaroid fotografije montaznih kuca I kosilica za travu, tope se cokolade u vrelim dlanovima, a negde iz najdublje dubine grudi neutesan jecaj para monotono zujanje klimatskih uredjaja.
Odlaze unatraske kroz radarsku kontrlu da bi od zivota ukrali jos jedan dugi pogled na one koje vole.

_________________
... Od rođenja se mučimo sa istim pretesnim svetom,
pa su nam nevidljiva krila jednako iskrzana
i svima nam se lome na jednom istom mestu:
tu gde počinje zagrljaj...

Zverka · Poslao: Čet Feb 14, 2008 7:57 pm Naslov:

Predivno, duboko, istinito, dirljivo...
Hvala Gliso za ovaj tekst, ulepsao mi je momenat... ljubim

_________________
The life is too short to drink bad wine!
Goethe

zzec99 · Poslao: Pet Feb 15, 2008 4:04 am Naslov:

Pre par godina cekala sam muza na aerodromu u Beogradu. Naravno dodjoh ranije a avion kasni. Prvo je sleteo avion iz Australije. Sa strane stoji deda od jedno 70 god. Sajkaca na glavi i paradno seljacko odelo. Ceka nekog i to sam. Nikog pored njega da mu pomogne da se snadje. Deda zna zasto je dosao i ne treba mu pomoc. Poceli putnici da izlaze, mene zainteresovalo koga deda ceka. Prilazi mi zena srednjih godina pozdravljaju se ljube i ona mu predstavlja svoja dva deteta. Kaze mu da su to njegovi unuci. Imaju oko 10, 12 godina. Deda ih gleda prica im nesto a cerka prevodi deci. Ode cerka da zavrsi neku papirologiju , ostavila decu i tatu zajedno. posmatram ih. Deda zagrlio unucad kao da ce mu negde pobeci. Pocne da im prica pa zastajkuje nebili mu oni odgoorili ali nista. Deca ga gledaju. Prvi put su tu. Prvi put ga vide. Ne razumeju reci. Deda pocne pa stane pa podigne pogled da ga deca ne vide i poteku suze nerazumnice. Pokusa da ih onako muski sakrije ali zadrhti ruka. Ne znam kako se sve zavrsilo jer nisam mogla da gledam od tuge. Setila sam se sebe i Nemacke kada sam shvatila da moja deca pocinju da misle na nemackom a ja ih ne razumem. To je bio momenat kada smo se vratili.

glisha · Poslao: Čet Sep 18, 2008 11:18 am Naslov:

...ispričali smo ramenima i rukama nešto
što u prevodu na disanje znači: ljubav... (Antić)

Tako je bilo, jedne jeseni, jedne zime...
A, danas je rođendan i lepo se setiti...
Pokloniti osmeh ili pesmu...

Kad mojih stopala više ne bude
u prašini puta ovoga,
i skela bude redovno plovila bez mene,
kad budem kupio i prodao
poslednji put,
i mojim odlascima na pijacu u zoru
i povratcima kući u suton
bude došao kraj,
šta ako me se ne budeš sećala,
ako me nikada ne budeš pozvala
podižući pogled ka zvezdama.

Kada prah bude prekrio
strune mog instrumenta,
i gušteri se
po mom dovratku budu verali,
kada vrt moj asketsko ruho odene
spreman za pustinju,
a korov zakrili vodu u mom bunaru,
šta ako me nikada ne budeš pozvala
podižući pogled ka zvezdama.

Muzika neće ćutati
u flauti života,
a sati će teći
neprekidno brujeći.
Skele će biti pune,
kao danas što su,
ljudi koji žele na drugu stranu da pređu.
Goveda će pasti,
govedari će se igrati na livadama.
A šta ako me se ne budeš setila,
ako me nikada ne budeš pozvala
podižući pogled ka zvezdama.

Ali ko kaže
da mene neće biti toga jutra?
Ja ću se igrati
u svim igrama onih što žive.
Imaću nova imena
i druge ruke da ljubavlju me vežu,
jer ja u svim vremenima postojim
i večito ću se na suncu kretati.
Šta ako me se ne setiš,
ako me nikada ne pozoveš
podižući pogled ka zvezdama?

Izostavi moje ime iz poklona
ako ti je ono breme,
ali sačuvaj moju pesmu.

(Tagore)

Ako neko od vas, dragi svi, pomisli da sam luda, možda je i u pravu, ali, baš me briga, svejedno sam u prolazu na ovim golicljivim temama... Wink

_________________
... Od rođenja se mučimo sa istim pretesnim svetom,
pa su nam nevidljiva krila jednako iskrzana
i svima nam se lome na jednom istom mestu:
tu gde počinje zagrljaj...

PantaOz · Poslao: Pet Sep 19, 2008 8:02 am Naslov:

I ja volim golicanje... Very Happy

_________________
Vera bez ljubavi cini nas fanaticnim!
Duznost bez ljubavi cini nas zlovoljnim!
Red bez ljubavi cini nas sitnicavim!
Moc bez ljubavi cini nas nasilnim!
Pravednost bez ljubavi cini nas okrutnim!
Zivot bez ljubavi cini nas bolesnim!