Boze sacuvaj

tijana komnenic ::

Nek dodju malo i u Vrbas, iznenadili bi se koji je procenat ovde pored "divnog i mirisljavog" kanala Dunav Tisa Dunav koji prolazi kroz ceo grad. Tri mladica od 30-40 godina, radeci na ciscenju istog su umrli od raka pluca posle kratkog vremena, od tada sve stoji, prica se samo da ce se ocistiti, al ja ne vidim da iko krece

Bila sam na kratko u Vrbasu u julu mesecu. Saznala sam za taj slucaj kad sam pitala stanovnike sta se to tako strasno oseca. A kanal je bio prilicno udaljen od mesta gde sam bila.

Srbija je na ekološkom planu deponija Evrope.

Konju, izgleda da si i ti kao i ja čitao tekst iz Kurira...pre nekoliko godina...

Citat:

SRBIJA DEPONIJA EVROPE Slobodno se uvoze kancerogene igračke i odeća koja sadrži boje koje mogu da izazovu rak bešike ili materice Srbija je deponija Evrope, kako za dečje igračke i odeću, tako i za sve druge stvari koje se uvoze u našu zemlju, kaže za Kurir Goran Papović, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača i predsednik Udruženja za zaštitu prava potrošača Vojvodine. Prema njegovim rečima, naša zemlja još nema Zakon o bezbednosti proizvoda, niti standarde i sertifikate koji važe u Evropi, zbog čega se kod nas oberučke prihvata sve ono što ne može da se proda u evropskim zemljama. Sa druge strane, zbog toga što ne postoje potrebni zakonski propisi, Udruženja potrošača koja bi mogla da utiču na ovaj problem nemaju bukvalno nikakvu podršku iz Evrope. Ne znamo kome je u interesu da naši građani, odnosno potrošači, budu neinformisani i nezaštićeni. U raznoraznim otvorenim tržnim centrima prodaje se roba koja nije ispitana i za koju ne možemo da garantujemo zdravstvenu ispravnost. Dokaz da nekome odgovara ovakav haos je to što nemamo Zakon o bezbednosti proizvoda, a nismo usvojili nikakve standarde, ni sertifikate na osnovu kojih bi sprečili ulazak u zemlju onoga što Evropa, pa čak i neke zemlje do nas, odmah odbacuju, dok mi, ne znajući, snabdevamo time svoje najmlađe...

Da, zastita postrosaca je jedan od glavnih preduslova za ulazak u EU, pored zastite zivotne sredine i poljoprivrede.

O vrednim ljudima koji se bave zastitom potrosaca sa kojima sam vec neko vreme u kontaktu mozete vise saznati na

Only registered users can see links on this forum! Register or Login on forum!

Odlican tim na cijem celu je g-dja Edina Popov!

Konj ::

Srbija je na ekološkom planu deponija Evrope.

U toku je akcija "Ocistimo Srbiju" koja za sada daje izvanredne rezultate. Mi koji se bavimo ZZS trudimo se da edukujemo, obezbedjujemo uslove za pravilno odlaganje otpada, kontrolisemo i kaznjavamo.
U toku je donosenje veoma vaznih odluka na lokalnom nivou, cime ce se ograniciti sloboda gradjana u smislu da rade sta hoce i bacaju sta i gde hoce.

Bondice, to je lepo zamišljeno. Ali ako niko ne može nikoga da kazni i pritom izvršna vlast ne sme da upotrebi svoja ovlašćenja neće tu biti nekog trajnog rešenja.

Ono što me stvarno iznervira u Srbiji svaki put je koliko plastičnih kesa ljudi koriste... kupiš kiflu i hleb i oni ti stave hleb u jednu kesu, kiflu u drugu i sve to u treću! Kada kažem da ne želim kaže mora, nije higijenski.... oooooooo, Božeeeee, spa si meeeee... I zato sam se obradovao kada sam pročitao ovo:

Citat:

Нела Цветковић, градски секретар за заштиту животне средине у Врању рекла је да је Градско веће донело одлуку о забрани употребе пластичних кеса у овом граду. Пластичне кесе биће избачене из употребе у свим врањским трговинама од 1. септембра 2010. године, каже она. По њеним речима ова одлука градског већа изазвала је велико интересовање шире јавности, с обзиром на то да је употреба пластичних кеса и амбалаже један од највећих еколошких проблема овог града и региона. „Овом одлуком Врање је стало уз раме са Лос Анђелесом, будући да је то један од светских градова који ће ускоро спровести забрану употребе пластичних кеса“, истакла Цветковићева. Период до коначне забране употребе пластичних кеса предвидели смо за едукацију како трговаца и становништва тако и произвођача пластичних кеса. Стручни тимови ће у непосредном контакту објашњавати нашим суграђанима и корисницима кеса у трговинама да се определе за папирне кесе или за био разградиве кесе и за платнене торбе, каже Цветковићева. У врањским вртићима и основним школама ученици Основне школе „Вук Караџић”' су већ делили платнене торбе са натписом „Стоп пластичним кесама”' и летке о штетности пластичних кеса. Пекар Јован Митић каже да је од Нове године почео искључиво да користи папирнату амбалажу, како за хлеб тако за бурек и пециво. Видим да су то грађани са одобравањем прихватили јер ми нико од муштерија не тражи да му производе ставим. у пластичну кесу, каже Митић.

I ja sam potpisala peticiju da izbace plasticne kese

Citat:

Procena je da je u Srbiji masa nastalog komunalnog otpada 0,8 kilograma po stanovniku na dan, a 60–70 odsto stanovništva je obuhvaćeno organizovanim sakupljanjem otpada. Godišnja količina opasnog otpada se procenjuje na 260.000 do 400.000 tona, a medicinskog otpada na 70.000. Opštinski otpad u Srbiji se odlaže na deponije bez tretmana, a broj sanitarnih deponija je mali. Kompostiranje nije zastupljeno, iako za to postoje odgovarajući uslovi jer otpad sadrži značajan udeo organskog otpada. Separacija otpada na mestu nastanka je regulisana, ali se ne obavlja organizovano. Ipak, broj registrovanih preduzeća koji se bave prikupljanjem ili reciklažom sekundarnih sirovina raste iz godinu u godinu. Obaveštavanje i obrazovanje stanovništva o upravljanju otpadom, sekundarnim sirovinama i mogućnostima reciklaže su tek u povoju. Zakon o upravljanju otpadom je okvirni zakon koji će uspostaviti integralno upravljanje industrijskim, komercijalnim i komunalnim otpadom, od nastanka otpada, preko njegovog sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana do konačnog odlaganja, na savremen i odgovoran način. Na taj način se stvaraju uslovi i zakonodavno–pravni okvir da uredimo oblast otpada i sprečimo dalju opasnost po životnu sredinu i generacije koje dolaze i da pokrenemo do sada neiskorišćenu privrednu delatnost upravljanja otpadom. Troškovi upravljanja otpadom se utvrđuju prema količini i svojstvima otpada u skladu sa načelom „zagađivač plaća“ i obuhvataju troškove odvojenog sakupljanja otpada, troškove njegovog prevoza, troškove drugih mera upravljanja otpadom koje nisu pokrivene prihodom ostvarenim prometom otpada, troškove uklanjanja otpada koje je nepoznato lice odložilo izvan deponija, troškove projektovanja i izgradnje postrojenja za skladištenje, tretman i odlaganje otpada, troškove rada postrojenja, troškove zatvaranja postrojenja i naknadnog održavanja nakon prestanka rada. Jedna od osnovnih namera Zakona o upravljanju otpadom je da se smanji količina otpada koja se odlaže na deponije. Deo otpada koji može da se iskoristi za neku drugu namenu treba da se razdvoji na izvoru i usmeri ka reciklaži ili nekom drugom vidu tretmana. Reciklaža podrazumeva ponovnu upotrebu materijala kao sekundarne sirovine za istu ili drugu namenu. Standardne sekundarne sirovine su papir i karton, metali, staklo, plastika, građevinski otpad, i pepeo i šljaka od sagorevanja uglja. Kako se neki od ovih materijala koriste kao sirovine za ambalažu, Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu, zajedno sa Zakonom o upravljanju otpadom, celovito uređuju oblast upravljanja otpadom. Otpad od ambalaže predstavlja oko 40 odsto otpada u strukturi komunalnog i komercijalnog otpada u Srbiji. Biorazgradivi organski otpad kao što su papir, karton, baštenski i kuhinjski otpad može biološki da se tretira areobnom ili anaerobnom digestijom (razgradnjom materijala u prisustvu ili odsustvu kiseonika pod dejstvom mikroorganizama kojim se dobija kompost ili metan) i da se na taj način rasterete deponije. Termički tretman dela otpada najčešće podrazumeva iskorišćenje energije nastale sagorevanjem otpada, ali može da podrazumeva pirolizu ili gasifikaciju, čime se takođe smanjuje količina otpada koja se odlaže na deponije. Proizvođač ili uvoznik robe koji koristi ponovno upotrebljivu ambalažu uspostavlja depozitni sistem, ili sistem kaucije za ambalažu. Proizvođač, uvoznik, paker/punilac ili isporučilac je dužan da za ambalažu koju je stavio u promet obezbedi uslove za preuzimanje, sakupljanje, ponovno iskorišćenje, reciklažu ili odlaganje ambalažnog otpada. Odgovorna strana može da prenese svoju obavezu upravljanja ambalažnim otpadom na treće lice, odnosno operatera, koji obavlja delatnost upravljanja ambalažnim otpadom.

Polako se menja nabolje. Nadam se da ce se svest pojedinaca popraviti. Nemacka vam je blizu, sto se me ugleda Srbija na nju sto se reciklaze tice?

Ne znam da li se uopšte menja... jer sve više glečera se topi iz dana u dan... ovo su slike Austfona glečera iz Norveške (najvećem u Arktičkom moru)... prva je kao lik koji plače... a možda nam i to nešto govori!

Only registered users can see links on this forum! Register or Login on forum!

Only registered users can see links on this forum! Register or Login on forum!

Only registered users can see links on this forum! Register or Login on forum!

eto...sve si sam rekao , ja ne moram nista da vas napadam