Ako ste gledali film "300" tamo se govorilo o Sparti. Ali se celo vreme govorilo o muskarcima, sasvim malo o zenama. A zene Sparte su bile poznate kao jedne od najmudrijih zena tog doba. Drugacije vaspitavane, ali i drugacijeg kova od svih ostalih zena tog doba. Htela sam ovde da stavim nekoliko prica, izreka i recenica onoga sto su zene Sparte izgovorile. Mudre zene Sparte.

ARHILEONA
Neki Amfipolitanci dodjose u Spartu i posetise Arhileonu, majku Braside, nakon pogibije njenog sina. Ona ih upita da li joj je sin poginuo s ponosom, kako prilici Spartancu. Dok ga oni obasipase hvalama i rekose da je u svojim dostignucima bio najbolji od svih, ona im rece: "Tudjini, moj je sin uistinu bio ponosit i hrabar, ali Sparta ima mnoge ljude bolje od njega."

GORGO (cerka kralja Kleomena I, rodjena oko 506 godine, udata za svoga ujaka, kralja Leonidu I)
Kada joj stranac u fino izvezenoj tunici pridje i pokusavao da je osvoji, ona ga odbi sledecim recima: "Zar necete da odmah odete odavde? Niste sposobni da dobro odigrate ni ulogu zene."

Kada su je zene Atike upitale: "Zasto samo zene Sparte mogu vladati muskarcima?" ona im odgovori: "Jer samo zene Sparte radjaju muskarce."

NEPOZNATA
Spartanka koja je cula da joj je sin na sudjenju ode do njega i kaza mu: "Sine, ili se oslobodi optuzbe ili zivota!"

Spartanka, dajuci sinu stit: "Sine, vrati mi se ili s ovim ili na njemu".

Spartanka koja je cula komentar sina koji je rekao da mu je mac prekratak odgovara: "Onda ga produzi korakom".

Spartanka koja je bila ponudjena na prodaju je bila upitana koje osobine poseduje. Odgovorila je: "Mozete mi verovati."

Kada su zenu koja je bila na prodaju upitali da li ce biti dobra ako je kupe, odgovorila je: "DA. Bicu dobra i da me ne kupite."

Kada su upitali mladu Spartanku koji miraz nosi svome muzu za kojega se udaje, rekla je: "Zdrav razum moga oca".

Žene su igrale veoma važnu ulogu u društvenim procesima promena koje je Francuska doživela u toku 18. veka. Ustanke koji su Francuskoj izbijali za vreme kriza u kojima je nedostajalo hrane uvek su vodile žene. Žene su za sebe napravile društvene niše iz kojih su uticale na kulturni, socijalni, politički i ekonomski život. U Parizu se pročulo za udruženja žena trgovaca i pralja zbog njihovih jasnih i glasnih zahteva. Mnoge žene borile su se rame uz rame sa svojim muževima na barikadama za vreme Francuske revolucije. Ipak, nada u jednak pravni položaj sa muškarcima nije se ispunila. Žene su ostale isključene iz objavljenih građanskih prava.

Pisac - žena Olimpe de Goge u ovakvoj situaciji formulisala je "Povelju o pravima žene i građanke". Ovaj dokument se usko vezao za "Povelju o ljudskim i građanskim pravima" objavljenu 1789. godine. Revolucionarno je u svakom slučaju konsekventno uvođenje žene u formulaciju pravnih članova:
"Žena ima pravo vršiti delatnosti u vlasti. Ona mora posedovati jednako pravo kao i muškarac da stane za govornički podijum."

Ona je precizirala sve pojmove u tekstu kod kojih nije jasno da li je pod time mišljeno i na žene. Tako je u celoj Povelji reči "čovek" ili "muškarac" zamenila rečima "muškarac i žena", te je uz svaku reč "građanin" dodala i "građanka".



Ovu Povelju ona je poslala Nacionalnoj skupštini na ratifikovanje. Deklaracija je u celoj Francuskoj, a i u inostranstvu vrlo brzo dostigla veliki ugled. Kao dodatak na nju objavljen je "Društveni ugovor između žene i muškarca" (analogno Rusoovom "Contrat Social"). De Goge je želela dosadašnji brak dopuniti Ugovorom baziranom na jednakopravnosti. Po njoj žena po osnovu materinstva koje joj je priroda omogućila ima jedno posebno značenje. Iz te činjenice ona je izvela posebna prava za ženu kao majku. Sa ovom revolucionarnom idejom ona je izazvala otpor Rusoa i njegovih pristalica, te otpor vodećih glava revolucije. Ovaj otpor našao je uporište u biološkoj ulozi žene i njenom isključivanju iz političkog života.

U doba strahovlade Olimpe de Goge je osuđena 1793. godine. Što se više konsolidovalo građansko društvo, to se više prava opet oduzimalo ženama. Žene su se rasplinile u različite interesne grupe i organizacije, i nisu više nastupale zajedno i zajednički se borile za ostvarivanje svojih prava. Tako su se najpre razbile nade u jednakopravnost. "Povelja o pravima žene i građanke" dugo je skupljala prašinu u arhivu i nije se pojavljivala na zvaničnim listama publikacija tog vremena. Tek u toku novog naleta pokreta žena ova povelja je otkrivena i tako je u svoj svojoj vrednosti postala svedokom istorije.