BALKAN CAFE "AUSTRALIJA"

anastasijab · Posetilac Pridružio: 24 Dec 2007 Poruke: 36 Lokacija: Tamo daleko

З А Д У Ш Н И Ц Е

« Не чудите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути његов глас па ће васкрснути за живот они који су чинили добро, а злочинци ће васкрснути за суд. (Јн.5,29)

Смрт долази у наше породице често неочекивано, али на жалост неизбежно...

Много је наших, радости, жеља, бриге за ближње или туге, зато се за све њих молимо.

У православној цркви Задушнице су обележавање дана посвећене мртвима (упокојенима), Задушнице су увек у дан суботњи, јер је у богослужењима по црквеном правилу субота дан за помен свим мученицима и упокојенима, па стога и у богослужбеним песмама молитвено се обраћамо за спасење наших упокојених.

Значај молитве за спасење душе умрлога огледа се у томе, да се на хлебу и вину служи Света Литургија, а зејтином да се пале кандила која светле у храму. Онда паљење свећа не само за своје здравље већ и за покој душа умрлих, и још служење непрекидно 40 заупокојених Литургија, што се и данас практикује у многим црквама нашим и нарочито манастирима.
Поред свега овога, Црква је установила и посебна времена која су посвећена спомену и молитвама за покој душе умрлих хришћана.

- Такође је умрлима посвећена и свака субота у години и посебно Побусани понедељник, тј. први понедељник Томине недеље по Ускрсу. Понављамо: свака субота у току године је дан спомињања умрлих.

- У те дане, на Задушнице и суботе, служе се парастоси и помени, који су посебни чинови молитве за покој душе умрлога.

Парастоси се приређују у 9-ти дан, у 40-ти дан и на годишњицу, негде га приређују и на полугодишњицу. Према народном предању, душа се првих 7 дана опрашта од места гдеје покојник живео, и зато онда у 9-ти дан рачунајући и дан кад је покојник преминуо служи се парастос за покој душе умрлога. Обред се обично врши на гробу и треба донети кувано жито, вино, погаче, свеће. Обично присуствују најближи, али могу и остали верници.

Од 7-40 дана душа је на суду пред лицем Божијим, и зато с у то време молимо за опроштење њених грехова и за излазак ослобођене и спасене душе пред лице Господа свога. Тога дана вршимо четрдесетодневни парастос. Такође је тада потребно: жито, вино, погача, мед и обично 40 малих свећа. У 40-ти дан се најпре обави парастос у цркви, а затим помен на гробу у присуству сродника и верника. У свим поменима за умрле молимо се Богу за опроштење грехова покојника и за његово прибројавање Сабору Светих на небу.

Молитвама и парастосима за умрле ми исповедамо нашу заједницу са умрлим, непрекинуту везу и трајање љубави и вечног живота у једној Небоземној ЦрквиХристовој.

За парастос је потребно:
- Жито, тј. панаија, која је симбол васкрсења;
- Свеће као симбол незаходне светлости у невечерњем дану славе
Господње;
- Вино као симбол крви Христове проливене на Голготи за све људе и
за дотичног
покојника;
- Погача као симбол Спаситеља - Хлеба Живота;
- Мед као симбол сладости и лепоте вечног живота;

Субота је дан упокојења у Господу, али недеља васкрсење такође је дан радости за све преминуле, јер је Господ победио смрт, и зато треба спомињати покојнике на недељним Литургијама, на проскомидији и на Канону Евхаристије, Парастосе је правилно вршити у суботу, а не у недељу. У недељу их иначе и спомињемо на Св. Литургији. Молимо се, јер им наша молитва може пуно помоћи, пред Престолом Божјим. Наше молитве и упаљене свеће за душе њихове, прима Господ и опомиње их се у Царству своме. Дужност је наша да се молимо за наше покојнике и да их се сећамо на ове дане (задушнице), али и свакодневно у својим молитвама, јер «„наш Бог није Бог мртвих, већ Бог живих, и у Њему су сви живи». Нека Он по молитвама нашим настани душе њихове «тамо где нема ни бола ни уздисаја, него где је живот вечни; у месту цветном, у месту одмора, у Царству своме». Нека им је свима вечан помен и Бог душу да им прости и упокоји. Нико од нас не живи за самога себе и нико за себе не умире. Јер ако живимо-Господу живимо, ако пак умиремо-Господу умиремо. Стога, било да живимо, било да умиремо, ми припадамо Господу.» ( Рим. 14, 7-8 ).
Помолимо се у светом храму, драга браћо и сестре, за душе свих наших предака, очева и мајки, браће и сестара, кумова и пријатеља. За све оне који су се упокојили у Господу, чекајући Страшни суд

У једном тексту Патријарха Павла, стоји: «Еванђелско учење о бесмртности душе једна је од основних истина наше православне вере… Са том вером да су наши рођаци и пријатељи и после смрти живи пред Богом Живим, ми хришћани не прекидамо духовну везу са њима, молимо се Богу за њих и вршимо за упокојене спомене… Цинимо добра дела у њихово име, приносимо кољиво, палимо свеће, дајемо парастосе.»

Смисао је кољива - куваног зита - да нас подсети на речи Христове да зрно кад умре род доноси, и то не у тами земље, него у светлости сунца. То је симбол смртног тела и живота бесмртне душе у светлости Царства небеског. Црно вино којим се кољиво прелива ознаћава Божје милосрђе којим се залечују насе ране.

Свећа је симбол светлости Христове, Који је рекао: «Ја сам светлост свету.» Та нас светлост подсећа на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свеца је мала жртва Богу Који се жртвовао за нас.

Смисао парастоса није да се «нахрани» покојник, односно да душа његова «једе», него да се сиротиња нахрани и помене у молитви покојника. Никако то не сме да буде гозба са много скупоцених јела и пица. «Хрисцани се морају тога ослободити», казе Патријарх Павле, и додаје да новац уместо на нехришћанске гозбе треба употребити у племените сврхе. Према могућностима, како ко може, треба помоћи некој сиромашној породици, избеглицама, сиротој деци купити обућу, одећу или књиге за школу. Патријарх даље казе: “Није ли боље и племенитије свима да поступамо овако хрисцански, него да, угледајући се на неразумне поступке појединаца, преступамо заповести своје Цркве - заповести које су наши преци свето држали?”

После овог текста престала сам да размисљам ста ћу све да спремим и делим на задушнице.
Различити су обичаји у нашем народу поводом задушница. Једно је да се у те дане молимо на св. Литургији, парастосима, прекађивањем гробова и поменима за спасење свих оних који уснуше са надон на васкрсење и живот вечни.

Кад сам питала духовника: Зашто је у мени толико туге, Мама ми је умрла (упокојила) пре девет година, када знам да је овај живот само прелаз у живот вечни, мудри јеромонах ми је одговорио: “Наш живот овде јесте кратак и не би требало да тугујемо, али ми смо за живот рођени, отуда туга и она је природна. Треба туговати, не сме се очајавати.”
Мени остаје једино да се молим .

В Р Е Д И - П О Г Л Е Д А Т И

Only registered users can see links on this forum!
Register or Login on forum!

Зато сам написала молитву и посветила мами,
а штампана у збирци поезије «Прозор на небу»

Молитва

Молим за твоје скрштене руке утонуле у муке,

Молим за твоје очи, заувек затворене,

Молим за планове незавршене,

Молим за жеље неиспуњене,

Молим за све што нисмо успеле,

Молим за моју мајку, молим за све умрле.

Боже, подари јој бољи свет
Боже, она рај заслужује...

МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕНЕ
Упокој, Господе, душе уснулих слугу Својих: родитеља мојих ( имена ), сродника и предака ( имена ), добротвора (имена ) и свих православних хришћана,
и опрости им сва сагрешења вољна и невољна
и даруј им Царство Небеско.

МОЛИТВА ДРУГА ЗА УПОКОЈЕНЕ
Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагршише речју, или делом, или мишљу. И усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица Твога весели све од века свете Твоје. Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узашиљемо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

Задушнице
Из пројекта Википедија

Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се служи на свакој Светој Литургији. Поред ових помињања и молитава за преминуле,
Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове.
Задушнице су обележавања дана одвајања душе од тела члана Цркве. Увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. Кољиво или кувано жито се носи у парохијски или манастирски храм, као и на гробље. На дан задушница се служи Света Литургија, и тада свештеник вином прелива жито, а после службе се иде до гробова покојника. Поред гробова се пале свеће, а свештеник обави обред и окади гробове. Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи нањихове гробове, увек може да се оде у цркву, где се одслужи помен, а Господ види и зна.

Жито нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.

Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.

Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: Ја сам светлост свету. Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.
Даће и подушја се не дају да се «нахрани» покојник, односно, да душа његова «једе», него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника.
На задушнице се дели милостиња. Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига.

Задушнице могу бити ускршње, петровске, великогоспојинске, божићне, а негде и јесење – митровске или «велике» задушнице. Овом треба додати и установу задужбина или разних доброчинстава која се чине за покој душа, односно да би се очувала успомена на умрле.

Задушнице
извор: презентација СПЦ

Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се служи на свакој Светој Литургији. За Проскомидију је потребно пет хлепчића (просфора). Просфора значи принос, према обичају из најранијих дана хришћанства, када су хришћани доносили (приносили) хлеб и вино за службу. Свака просфора има на горњој страни квадратни печат са крстом и словима: ИС ХС НИ КА, што на грчком значи - Исус Христос побеђује.
Просфоре се користе по строго утврђеном канонском реду и честице из сваке од њих имају посебно место и намену. За спомен преминулих хришћана, када се њихова имена помињу пред Богом Живим и Царством Небеским, ваде се честице из пете просфоре. Тим литургијским помињањем: «У склопу Свете Тајне Евхаристије - Тајне спасења света, преминулима се опраштају греси». Зато је најважније давати имена покојника, да се помињу у цркви.
Поред ових помињања и молитава за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове.

Задушнице су дан за душе преминулих. Увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. На гробље и у цркву се носи кувано жито - кољиво. Жито нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.
Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.

Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: «Ја сам св

_________________

anastasijab · Poslao: Ned Mar 02, 2008 3:47 am Naslov:

Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: «Ја сам светлост свету.» Та светлост треба да нас подсет и на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.
Даће и подушја се не дају да се «нахрани» покојник, односно, да душа његова «једе», него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника.

Наш Патријарх стално говори, саветује и упозорава да даће никако не смеју да буду гозбе са много скупоцених јела и пића. Уместо на нехришћанске гозбе, новац треба да се употреби у племените сврхе и то према могућностима. Колико ко може, треба да помогне некој сиромашној породици, избеглицама, болеснима или сирочади. Патријарх даље каже: «Није ли боље и племенитије свима да поступамо хришћански, него да, угледајући се на неразумне поступке појединаца, преступамо заповести своје Цркве - заповести које су се наши преци свето држали.»

На дан задушница се иде у цркву, где се лужи Света Литургија. Тада свештеник вином прелива жито, после службе се иде до гробова покојника. Тамо се пале свеће, а свештеник обави кратки обред и окади гробове.
Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, увек може да се оде у цркву, где се одслужи помен, а Господ види и зна.

На задушнице се дели милостиња. Како на гробљима тада има највише просјака, треба сваком уделити по неку пару, јер је боље поћи са благословом, него да иза леђа просјаци проклињу.

Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига.
Књига духовног садржаја се може, на спомен и за помињање у молитвама, дати неком ко не може да је купи, затим, такве књиге се могу поклањати библиотекама, где ће већи број људи моћи да дође до праве литературе, а то је право дело духовне милостиње, или духовну књигу поклонити црквеној библиотеци.

_________________

anastasijab · Poslao: Ned Mar 02, 2008 3:50 am Naslov:

ЗАДУШНИЦЕ - KAНОН ЗА УПОКОЈЕНЕ

КАНОН ЗА УПОКОЈЕНЕ

Песма прва

Прешавши пешке по дну мора као по суву, Израиљ, гледајући гонитеља Фараона где се топи, клицаше: Певајмо Богу песму победну.
Упокој, Господе, душу преминулог слуге Твога (име).
Ко може исказати висину и дубину мудрости Твоје Христе, и моћ Твоју неизмерну, како из ничега све створи одлуком и речју Својом Господе? Стога Те без престанка славимо и молимо: да милостиво примиш душу брата нашега (име), који се упокојио.

Упокој, Господе, душу пресељеног слуге Твога (име).

Праоца нешега Адама кога си првог створио, он би преварен некада у Едему, Избавитељу, и чу реч Твоју: У земљу ћеш опет отићи од које си и постао. Ти не трпе више да Ад држи Твоје саздање, Спаситељу наш, те га ослободи. Ослободи и брата нашега (име) и упокој га у царству небеском.

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Ти који си на висинама, постаде на земљи заједничар нашега тела смртнога, Владико непропадљивости, да све смртне начиниш бесмртнима и као некада оживиш. Зато и сада уврсти у домове праведника брата нашега (име) који се од нас преселио.

И сада и увек и у све векове. Амин.

Преславне се ствари говорише о Теби од поколења у поколење, о Ти Која смести у утроби Божју Реч Христа, и остаде чиста Богородица Марија. Зато избави на суду брата нашега (име) који се упокојио.

Песма трећа

Нема светога као што си Ти, Господе Боже мој, који си укрепио Верне Твоје, Благи, и утврдио их на камену исповедања Твога.
Упокој, Господе, душу преминулог слуге Твога (име).
Када дођеш, Боже на земљу са славом, и када дела свакога будеш стављао на мерила, и откријеш све помисли и речи наше, поштеди тада брата нашега (име) и избави га од осуде.

Упокој, Господе, душу пресељеног слуге Твога (име).

Када мртви са страхом и журбом оставе своје гробове, и када одјекне последња труба, Спаситељу наш, и стекну се страшни Анђели Твоји, Господе, поштеди брата нашега (име), и уврсти га у збор праведника.

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Док се небо и земља тресе. Милосрдни Господе, а стихије се у страху распадају, учини да слузи Твоме (име) буде светао сусрет, јер осим Тебе, Господе, он није знао за другог Бога.

И сада и увек и у све векове. Амин.

Показала си се виша од Херувима и Серафима, Богородице, јер Ти једина прими Бога који се не може сместити, сместивши Га у утроби Твојој. Зато Га моли да избави слугу свога (име) од осуде.

Затим Седален, глас 6.

Ваистину таштина је све и сва, а живот је сенка и сан; јер се узалуд отима сваки човек, као што рече Свето писмо: Када цео свет стечемо, онда ћемо се у гроб настанити, где су заједно цареви и просјаци. Зато Христе Боже, упокој престављеног слугу Твога, као Човекољубац.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у све векове. Амин.
Свесвета Богородице, за време живота мога не остави мене, људском старању не повери ме, него ме сама заштити, и помилуј ме!

Песма четврта

Христос је моја сила, Бог и Господ, богодолично пева часна Црква кличући од чиста ума, о Господу празнујући.

Упокој, Господе, душу преминулог слуге Твога (име).

Христе Боже, Господару живота и смрти, и владару бестелесних Сила и душа наших, када будеш страшно долазио на земљу у слави, са Анђелима својим да судиш свима народима, уврсти брата нашег (име) са десне стране Теби.

Упокој, Господе, душу пресељеног слуге Твога (име).

Господе Христе, приклони се к молитвама нашим и чуј молбе наше, и удостој као Човекољубац горњега грађанства Твојега, слугу Твога (име) који је преминуо са вером у Тебе, и да чује Твој слатки глас који га зове на покој.

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Сваки смртни одлази јер је земља и пепео, Ти једини Христе остајеш у све векове неизменљив, јер остајеш Бог, стога Те молимо удостој своје непрекидне радости, слугу Твога (име) да би Ти певао захвално: Слава сили Твојој, Човекољупче.

И сада и увек и у све векове. Амин.

Девојко и Мајко, Ти си радост верним душама, Ти си надање, Ти си уточиште и бедем и пристаниште вернима. Јер Сину својему износиш молбе наше, Пречиста, моли и сада Њега да избави од казне брата нашег (име) који је преминуо.

Песма пета

Молимо се, Благи, Божанском светлошћу Својом озари душе оних који Ти с љубављу долазе рано, да знају Тебе, Речи Божја, истинитога Бога, који долазиш из мрака греховнога.

Упокој, Господе, преминуло&