Sloboda na rasprodaji
Nikola Ristanovski, koji tumači lik Ahmeda Nurudina, kaže da je njegov junak, jednostavno, čovek u vrtlozima života, sudbine, politike koju tako maestralno dočarava Meša, a na scenu postavlja Egon Savin koji pak napominje da je radnju koja se u romanu odvija u vreme turske vladavine izmestio u pedesete godine prošlog veka, te da je mentalitet palanke, odnosno ljudska podložnost prihvatanju totalitarnog principa, kao i sam totalitarizam uvek ista: „Danas živimo specifični totalitarizam, teror materijalnih vrednosti, novca. Nema političkog i vojnog diktatora u negdašnjem smislu, ali teror je i te kako tu. Čovek koji ne poseduje materijalne vrednosti jeste niko i ništa. Samim tim, on je već žrtva. Sve je predmet tržišta - i pravda, i sloboda, i dobrota, i moral… Otuda je i pozicija intelektualca - kao osetljivog čoveka koji ne živi samo sopstveni život nego promišlja i proživljava kolektivnu sudbinu - podjednako strašna kao i sudbina Ahmeda Nurudina u vreme turske vlasti u Bosni.”

Desava se to da je SRS bila najaca opoziciona snaga u Srbiji.Tadic je umesao svoje prste i sada nema opoziciju...makar ne toliko jaku da ga pobedi na izborima,i sebi obezbedio dozivotnu vlast,dok sam narod ne izadje i pomlati ih sve motkama.A kako stoje stvari toga ce biti...uskoro

Svako dobro za obje Nove godine i za Božić...Hristos se rodi ...Lune drug do 86-te, kandidat za gospodina do 90-te, fol gospodin do 91. pa Herr do 1997. i od Pančeva i Novog Sada...komšija.. ma zovi me i tikva samo me nemoj razbit ...kad vec nisu uspjeli ni oni casni sude nisam kriv...ni oni "ničim izazvani" iz (s)lijepe naše ni ovi ...komšiji krava još nije crkla-ne znam zašto mi to radi...a ni patriote što se bore prdeći iz dijaspore ...dece mi tudje

Priznajem

Postigao sam krajem 1989. godine usmeni dogovor sa mojim prijateljem Zoranom Đinđićem da se on bavi politikom, da ću ja da finansiram opoziciju i da zajedno srušimo režim i ponudimo novu nadu našem narodu. Bio sam jedan od najvećih finansijera opozicije, mada mi je režim nudio sve što sam hteo. Nisam bio opozicionar iz interesa ili zato što me je neka strana fondacija plaćala, bio sam opozicionar iz uverenja da mom narodu nije dobro, da je narod zaveden i da će ga skupo koštati verovanje u Miloševića. Imao sam 27 mojih privatnih kompanija u zemlji i svetu kada su tajkuni bili magacioneri, šverceri, asistenti ili činovnici u vlasti. Znam kako su se obogatili tajkuni. Znam kakve su kombinacije pravili pljačkajući državu.


Piše: Branko Dragaš

Učestvovao sam na TV "Košavi" u emisiji Marića"Ćirilica'' i govorio o narastajućoj ekonomskoj krizi i položaju Srba i Srbije u predstojećoj svetskoj finansijskoj kataklizmi. Govorio sam onako kako već tri decenije govorim. Otvoreno, iskreno i jednostavno. Govorio sam na televiziji koja ima nacionalnu frekvencu. Srbija je imala priliku, prvi put posle pet godina, da čuje moje stavove. Reakcije su, posle emisije, bile fantastične. Zvali su mnogi da se zahvale što su nešto naučili o krizi. O krizi se na Javnom servisu, uglavnom, ništa ne govori. Dok druge Vlade u regionu svako veče organizuju rasprave na svojim javnim servisima i pozivaju stručnjake da sučele svoja stanovništa, kako bi zabrinuti građani dobili što bolju predstavu o težini i dubini narastajuće krize, za to vreme naš javni servis zamajava građane imbecilnim serijama, izvlačenjima dobitnika državne lutrije i gostovanjima predstavnika režima, koji govore na temu o kojoj ništa ne znaju.
Zvali su me i prijatelji. Zabrinuto su me zamolili da se pripazim. Opasna su vremena. Režim je uzdrman i spreman na svakakve gadosti. Treba biti oprezan. Razumem moje prijatelje, ali je neshvatljivo da se nakon osam godina od izvršenih demokratskih promena strah ponovo širi Srbijom. Čega se plašimo? Sve što sam govorio na televiziji isto misli većina građana Srbije. Razlika je samo u tome što građani osećaju da nešto sa našim reformama ne valja, dok ja znam šta ne valja.
Građani nemaju nikakvu predstavu o svim opasnosti ove svetske ekonomske krize, dok ja imam dovoljno stručnosti, iskustva i znanja da predvidim šta će nam se desiti. I to predviđanje se, nažalost, uvek ispostavi tačnim, pune tri decenije sam uspevao da zadržim moć rasuđivanja. Bilo bi mnogo bolje da moja predviđanja nisu bila tačna. Srbija bi bila bogata ekonomska zemlja, a ja bih postao propali katastrofičar. I to bi bio samo moj problem. Ovako, mogu mirno da pogledam svakoga u oči i da javno odgovaram za svaku izgovorenu reč. Nisu u pravu usrećitelji naroda koji me optužuju da sam katastrofičar. Nisu u pravu političari koji pre petooktobarske kontrarevolucije nisu imali sredstava za život, nisu u pravu profesori i asistenti fakulteta, doktori nauka iz instituta i privrednih komora, eksperti iz nevladinih organizacija, savetnici vlada i članovi upravnih odbora, korisnici donacija, pljačkaši državnih blagajni i partijskih kasa; nisu u pravu svi oni koji nikada nisu radili na tržištu, koji nikada nisu zaradili nijedan dinar, marku, dolar ili evro na tržištu, koji nisu isplaćivali plate radnicima, koji nisu prodavali robu na stranim tržištima, koji nisu imali kompanije na stranim tržištima, koji nisu bili savetnici stranih vlada i kompanija u tranziciji, koji nisu vodili pregovore sa bogatim gazdama i koji nikada nisu sami, iz svog džepa, sa računa svoje kompanije platili večeru u nekoj svetskoj metropoli, svi, dakle, oni nisu u pravu kada me optužuju.
Podsetiću mlađe čitaoce jer mi se sve više javljaju mladi ljudi, na neke moje istupe u javnosti. Ovo radim iz razloga da bi se dobila celovita slika moga društvenog angažmana, koji traje već tri decenije i koji mi je doneo samo velike nevolje kako u životu, tako i u mom poslu. Tako sam kao student 1981., nakon kosovskih demonstracija, napisao da Kosovo i Metohiju treba podeliti sa Albancima i da treba ići na istorijsko razdvajanje dva naroda. Na radnim akcijama 1977-1982., kao sedmostruki udarnik, sam ustao protiv parazitske crvene buržoazije koja je upropaštavala ideju pravde. Na fakultetu sam 1978-1982. tražio, između ostalog, da studenti ocenjuju profesore i da se raskrinkaju korumpirani omladinski i studentski funkcioneri. Otvoreno sam se, pred stotinama prisutnih, suprostavio komunističkim moćnicima Milki Planinc, Stipi Šuvaru, Milanu Kučanu, Hamdiji Pozderacu, Dragoslavu Markoviću i generalu Nikoli Ljubičiću, ismejavajući njihove prazne komunističke floskule.
U vojsci sam, kao najbolji vojnik, u avgustu 1983. u Zadru organizovao i podigao pobunu, tvrdeći da su neki oficiri korumpirani, nesposobni i zatucani i da će, ako izbije rat, doći do raspada JNA. Upisane magistarske studije sam napustio jer sam smatrao da se tamo ništa novo ne može naučiti, nego da su one izmišljene da se polaznicima otme novac za lečenje njihove sujete. U Jugobancisam pet godina radio bez godišnjeg odmora i već sa 27 godina sam konkurisao sa menadžerskim programom za mesto člana Poslovodnog odbora. Napravio sam tržište novca u državnoj banci, bez bilo čije pomoći, i pokazao na tržištu SFRJ kako se upravlja novčanim kapitalom. Insistirao sam da banke i kompanija vode menadžeri, a ne politički direktori. Tražio sam da napišu svoj menadžerski program i da založe svoju ličnu imovinu kao garanciju. Prvi sam 1986., posle sedam godina članstva u SKJ, u državnoj banci, kao najperspektivniji mladi bankar u SFRJ, napustio SKJ i napisao da će se raspasti jer je vode birokrate i mediokriteti.
Čitao sam godinama slovenačku "Mladinu" i podržavao njihov obračun sa socijalističkim totalitarizmom. Potpisao sam, zajedno sa još tridesetak intelektualaca, peticiju za oslobađanje nesrećnog Janeza Janše i državna štampa nas je optužila da smo anahroliberali. Stajao sam, zajedno sa tridesetak Beograđana, čitav dan i noć u Pionirskom parku kada su prvi put Srbi sa Kosova dolazili u Beograd. Gledao sam kako ih režim Miloševića nasilno ubacuje u autobuse i deportuje na Kosovo, dok je nas policija popisivala. Otvoreno sam se suprostavio Slobodanu Miloševiću 1987. i odbio sve njegove pozive. Nakon tog sukoba, počeo sam da pišem i govorim da će Slobodan Milošević uništiti Srbe i Srbiju, da je komunistički despot i da je lažni nacionalista. Spadam među retke intelektualce koji nije podlegao nacionalističkim manipulacijama Despota.
Tvrdio sam 1988. da će na ulicama Beograda biti milion građana i da će jednim potezom oduvati na smetlište istorije primitivan režim. Tvrdio sam 1989., nakon pada berlinskog zida, da Srbija treba da pronađe svoje mesto u novoj podeli sveta i da nama Srbima odgovara globalizacija. Tražio sam da elita Srbije odredi pravce razvoja Srbije u narednih pet decenija i ponudio neka svoja rešenja. Ustao sam protiv koketiranja akademika sa despotskim režimom i tražio od crkve da održi crkveno narodni sabor, da pozove najumnije Srbe iz sveta i matice, da zajedno naprave nacionalnu strategiju.
Lično sam ponudio kakva treba da bude vizija, misija i operativna strategija razvoja Srbije u XXI veku. Postao sam 1990. prvi predsednik privatne banke u Istočnoj Evropi i najmlađi predsednik banke na svetu. Dokazao sam svojim radom da privatna banka može da bude uspešna. Učestvovao sam 1990. u osnivanju Beogradske berze i Udruženja menadžera. Ako pogledate novine u periodu 1990-1996. naći ćete bezbroj reklamnih stranica na kojima se govori o kapitalizmu, berzama, akcijama, investicijama i razvoju privatnog preduzetništva. Podigao sam na stotine malih i srednjih privatnih preduzeća i stvorio velike gazde od ljudi koji nisu znali valjano da napišu svoje ime i prezime.
Otvoreno sam rekao Anti Markoviću da kurs jedna marka prema sedam dinara nije realan i da neće izdržati, da će se devizne rezerve istopiti, da ne treba da pravi svoju partiju i da je najbolje da izvrši državni udar i pohapsi nacionalne poglavice, zatoči ih na Golom otoku i razvojem ekonomije prevaziđe međunacionalna trvenja. Zalagao sam se za konfederaciju nezavisnih država u SFRJ, sa zajedničkom valutom nemačkom markom i sa jedinstvenim finansijskim tržištem, tako da rata nikada ne bi ni bilo. Ustao sam u leto 1990. protiv mojih zemljaka u Kninu, koje je predvodio nacionalno opijeni Jovan Rašković, tvrdeći tu noć na Tvrđavi da ne treba da idemo u rat sa Hrvatima, da ratna opcija nije dobra, da će Milošević da ih izda i da se rešenje srpskog nacionalnog pitanja u Hrvatskoj ne nalazi u Beogradu, nego u Vašingtonu i Briselu. Nisu razumeli šta sam pričao.
U jesen 1993. javio sam se iz Ženeve mojim rođacima u Knin i tražio da odmah pokupe decu i porodice i da se prebace u Srbiju, jer sam imao pouzdane podatke da su se Milošević i Tuđman već dogovorili o preseljenju Srba iz Hrvatske. Tvrdio sam u javnosti da će režim da ide na hiperinflaciju kako bi mogao da finansira ratna dejstva.
Bio sam donator crkava, manastira, kulturnih dešavanja, fondacije "Borislav Pekić", "Stanislav Vinaver", "Radovan Samardžić', "Credibel škole" i talentovanih naučnika, pisaca, muzičara i sportista. Priznajem da sam opozicionar od prvog dana. Priznajem da sam finansirao Đinđića, da sam lobirao da postane premijer i da sam ga napustio u februaru 2001., videvši da taj put vodi u katastrofu. Priznajem da sam plakao kada su ga izveli na streljanje. Priznajem da prezirem tajkune. Priznajem da prezirem prevarante, lenjivce, lopove i lažove. Priznajem da sam bolećiv na radnike i penzionere. Priznajem da ne mogu da ćutim kada vidim da uništavaju Srbiju. Priznajem da sam 1991. rekao da će Vol Strit propasti. Priznajem da sam 1999. rekao da će Putin spasiti Rusiju. Priznajem da prezirem japijevce. Priznajem da sam prvi razobličio neoliberalizam. Priznajem da otvoreno govorim da će 2009. finansije Srbije bankotirati. Priznajem da verujem u Srbe i građane Srbije. Verujem da imaju snage da se oslobode unutrašnje okupacije. Priznajem da sam spreman da napravimo novi koncept reformi. Priznajem da nam trebaju pošteni, iskusni, pametni i vredni stručnjaci. Priznajem da imamo takve stručnjake. Priznajem da verujem da ima nade. Priznajem da sam idealista i naivan. Samo neka se nešto promeni. Ovo se više ne može trpeti. Pobuna će doneti spas Srbiji. Priznajem da sam večiti pobunjenik

Ja mu se odazvao pismom da bih možda pristupio njegovom pokretu promene... nakon što sam kao najmlađi sekretar skoja od 79-86 kada sam poslije onih kongres...mena demonstrativno vratio partijsku knjižicu...sa
prefriganim krležijanskim obrazloženjem...jer mislim da će moja nepolitičnost biti trajna...i nisam tri mjeseca ni do dana današnjeg dobio odgovor...pa sam popunjenu pristupnicu sa takvom biografijom bacio u koš...a meil u recycle byn...ili tako nešta i (sve je to )tako slično

1000 jevreja...i koje oko da mu izvadim...ja sam jos sedamdesetih u sada poooklon privatnoj firmi u zavicajnom selu...
smislio promidzbenu poruku zelenasima sto od slijepca traze oci...Qurac novac...pozdrav Oriovac

sad ja onakva dobricina...ruku na srce il na dupe gdje je lakse..mrzim dopodne sam sebe a popodne i sebe i cijeli svijet...jer su mi po ovdasnjim kafancugama u kojima tri mjeseca kafedyija nije odgovorio na 14 molbi da mi odblokira profil pa sam morao sve preseliti u drugi...i kad su mi jos za sankom...stara srpska rec za naslonjac...neki pijanci izgazili sve prste na rukama kad sam izasao da promijenim lokal...jer sam se posvadjao i sa ovim pevcem mojih pjesama pod...lunemalino...na youtube i neki bozemprosti mobilphone danilovsi... valjda...kad mi je po onoj nasoj ...da komsiji crkne krava...koja je u globalistickoj pljacki sirotinje evoluirala u ...komsijina krava jos nije crkla ne znam zasto mi to rade...napisao da necu otici u majcicu australiju jer me nemaju ni u evidenciji...i da cu kao carugin gorski tic crknuti u kolektivnom centru knic...a on je u slobodnom svijetu...i onda sam mu onlajisao sitnu knjigu na bgdcafeu...na njegovo scheisse scheisse mein taube weisse...nego mi je dovoljno ovo sto mesecno dobijam od Kantona kao umetnik...dramoljube der serbe... ovo je tebi posljednja informacija iz mog dobrocinstva prema tebi...vecina evropskih zemalja i SAD podrzavju inicijativu Njemacke i skandinavskih zemalja da sve strance koji nemaju stalno radno mjesto zamole da odu...i nas su i kao hrvatice pravoslavne i ateiste i mijesane i jugoslovene i srbocetnike..i zaposlene i otjerane s posla...najprije zamolili da odemo...da vas ne bi morali ubijati...a i Svicarska je pod ucjenom amera za skrivanje zidovskog zlata iz wwii i pljackaske tranzicije komunistickih zemalja prvi put skinula tajnost sa bankovnih racuna...fali ujka samu pa se sjetio Napoleona...vojsko jesi li gladna...jesmo...jel vam djeca imaju sta jesti...nemaju...hocete da vas odvedem gdje ima ...HOCEMO.

Svako svoju muku tera... i na kraju rešava... na način kako zna i ume...

Niko nije ni bolji ni gori... ali se uvek te muke rešavaju na nečiji račun!

I ovi naši Aboridžini drevni tako pre nekoliko stotina godina dobiše "društvo" lopuža i bandita da ih uči "kulturi" i ispravnom načinu života, da je to toliko uspešno bilo da sav svet želi da se pridruži tom "visokom društvu"...

Lune moj dragi, sve ima svoje razloge i sve se dešava u pravo vreme... opusti se malo, zagrej te stolice ako treba u tom opuštanju, ili neka ti cipele opet prašnjave budu ako ti to odgovara više... i onako praznih misli kreni gledajući u horizont, ne preda se u noge... i vidi kako je lep svet i kako granica nema...

A i da su izgubili jednu molbu, uvek ima mesta za drugu...

sto jes jes...a i nisu oni izgubili vec ja sto je manje vazno...to me zajebavo onaj moj kompanjon pjevac dramoljub ....ono je informacija sporedne servisne sluzbe da je nisu pronasli...ali njima nisam mogao poslati pravi TRN zagubljen sa onom starom adresom i postom ...zadnja informacija je bila da ce me kontaktirati casse officir taj i taj kojemu sam na njegovo trazenje poslao ovjerene kopije pasosa, krssnih listova i vazecu adresu stanovanja...naci cu ja po svom sistemu...u neznanju ja se popeh na nju...pasword prethodne e-adrese koja je aktivna i tamo prave TRNOVE kod Immigration and Citycenship Adelaide...i poslati prazan meil za no reply odgovor...ili javiti necaku Rajku u Adelaidi da ode u imigraciono i objasni situejsn u familien korporejsn...kad instalira novi kompjutor...i on je hebavo ale iz jezera ..po nekim cumezima..umjesto poput ujakovog gala lokala

Е јеси лик... насмеја ме и кад си у муци... и не замери што понекад сачекаш на одговор... код мене је неколико пројеката у истом времену па се занесем и време пролети...

само ти ради ...и шути сине и пливај далје сад ће јамерика...и ја сам волио радуцкат ал ме неки рахметли Ћелап волио хебуцкат...ко воли радит радило му се о глави ...хеботе жив злогуки пророк...био...гледај оно од чег живиш а ја сам за ових предзаднјих 20 година научио причати сам са собом...користим прилику да разговарам с паметним чоеком...а у слободно вријеме узми збирку у десницу руку и шути и пјевај коју ош...и тако су за твој грош