Svasta se sapuce najblizima, treba biti precizniji.
Sala , mala

I tata bi sine da to cita!

Onda samo napred pesnice, pa citat ce se vec

Ovde mnogo priče, a nijedna pesma!

DA


Dragom oku promakao je tren
Treptaj duše sumnjom obuzet
Bez razloga ?

Milom srcu ljubav upletena
Razmrsiti konce
Ili ih i nema ?

Nemirnoj misli snage je dao
Potstreka samo za šetnjom
Da, za šetnjom, za strepnjom, da.



Leta gospodnjeg 2007



TEK POČINJE

Pomama zverinjaka
Otpočeta odavno
Kruniše slavom
B’jednog življenja
Džanki svet ukrcava polako
Prazne duše
Prazna t’jela
Nas beskućnika

Duša zbori
Da sumrak proći neće
Novac moćno
Kupuje pepeo beline
Orgijanje dušom pocinje
Noć oblizuje se

Stiže mrak sve glasove
Sigurnošću svojom
Već i utihnjuje i
Odlaze spodobe
Radjaju se neke nove
Polako
Sve kružno je
Nije gotovo
Tek počinje

U krug idemo....


Leta gospodnjeg 2006


OVAJ PUT

Dok sam nesigurno
Žudela za slobodom
U duši je iskrio oganj
Tražeći vazduh
Dašak bar
Neku sigurnost
Da postoji
Da postat će dah

To ljubavni gonič
U tjelu mi gori
Požudu traži
Sve ćakti
Sve se diže
Dok ponire strah.

Rovovi se otvaraju
Gutaju ga
Dok želja i tvojom postaje
Dok plima nadolazi
Dok poput mora kreću se
Na plovidbu
Ovaj put tela oba....

Leta gospodnjeg 2006

SRCE SE BOJI

Neumorno pitanja
Mozak u glavi roji
Dok snebivanja
Stvaraju čudjenja
Jer sumnja postoji

Mučenje duše
Ne; srca što kori
Duša muko ćuti
Dok srce se boji

Molećivo telo zvoni
Bruje vene
Previše nečiste krvi
Mozak mi gnoji

Nemilost satire
Duša se bori
Pitanja stoje
Srce se boji...

leta gospodnjeg 2006

PONOS

Kocka do kocke
Kutija za glavu

Nek je sa srećom... krenulo je!

Sto je dobar ovaj skocko

hm krecemo

pa da napisem mora da sam zagrejana

PRITISAK

Dok je život dokazivao svoje postojanje
U plućima „gluglujke“
Maštali smo o slobodi
O leptirima u njenim krilima

Mašta nevino opčinila je misli
Dok u grudima srce od straha
Tuklo je snažno
Ništa veće od „gluglujkinog“

Silom napisan stih
Isto je što i nogom
Naslikan gaj....

Leta gospodnjeg 2006

ODGOVOR

Bezubo stvorenje grize
Dok omanji čovek noge lomi
Hteo je gordost dobit’
Visinu pokorit’

Smušena ljudskost
Nežnost s’bolom spaja
Iz usta bezuspešno kreće
Dugo zaustavljana graja

Neka ptica slobodnog leta
S’ praskozorjem stiže
Nosi zvuke, al’ tišina je
Ćuti, ipak snuždena je

Bezdušno mozak zjapi
Hoće misli spokoja
Nikako da se upali sijalica
Uporno samo noć zrači

Pitanja stoje
Odgovora nema
Sve je to eto
Ljubav moja......

Leta gospodnjeg 2006

ZVUCI

Tišina mila je
Al’ zvuci dolaze
Slivaju se
Skrivaju se međ ćoškove
Žele pažnju
Nespokojne
Nemirne
Prihvatam ih
Ostavljam se cedulje
Olovke ove i
Odlazim zvukovima
Da me poje

Leta gospodnjeg 2007

PRIJATELJICA

Ovoj ptici ipak narastoše krila
Iako beše strašno snebivljiva

Oštri pijuk vetra nosi je
Prašina sleće
S’blažnjeni izraz lica prolaznika
Nosi misao u glavi
Dal’ je uopšte ikad i poletela
Il’ to iskrena želja
Maštom se ostvarila

Cipelom pritisnuti list
Šušanj prenese na tlo
Krtica budno motri
Još jedan prođe stvor
Kakav nemir razbi joj san
Tunelom nastavlja
Tužno suza kapne
Probija mulj
Prodire u dubine
U centar
U vrevu
U plamen

Šištanj blag
Ugasio se
Jedan žar
Jedan dah

Leta gospodnjeg 2007

KIŠA

Život je ćorsokak
Ljudskih duša
Grmljavina ljudskih patnji
Kiša neisplakanih jada

Život je smog
Sudar munja bola
Oblaka tišina
Snega, leda dubina
Ništica

Život je ja
I ja sam život
Bog zna
A znam i ja
Plače on
Pa zašto ne bih i ja....

Leta gospodnjeg 2005

Fenerot na Diogen

Me obzema strasta na temnata nok
Go zedov fenerot na diogen
Trgnav I jas da go baram istoto
Sto trpelivo go baral I Diogen
Gi odbrav prvo
Bulevarite bleskavi
Ispolneti so raznorazen zagor bea tie
No samo glasovi slusav
Silueti ovde onde
Nadesta ne me napustase taka lesno
Se pripi do mene I taa
Bese ljubopitna no I avanturisticki raspolozena
Ovde izgleda bese bescelno gubenje na vremeto
Kon mestata za sobiri mnogu zaminav
Tamu elitata na drustvoto se sobirae
Go krenav fenerot povisoko
Svetlinata sto pogolem proctor da osvetli
Samokreaturi cudni patot mi go poprecuvaa
Izvestaceni I izviliceni likovi
Bledi senki koi nalikuvaa na lujge
Ovde mornici po teloto mi prosetaa
Mi kazaa brgu da begam otuka
Ova e ponorot na licemerieto
I retko koj uspeal od nego da izleze
Nojkta grabese kon polnokta so gallop brz
Ne se otkazuvav od potragata
Neuspehot ne me obeshrabruvase
Prodolziv so posilni cekori
Zaminav vo kultnite mesta
Tamu momcinja I devojcinja vidov mnogu
No vo luspite svoi seuste bea
I svetlinata se uste do niv ne dopirase
Pomisliv togas
Dodeka go gledav spomenikot vo parkot
Evego primerokot na potragata
No ova e samo mramor laden
I necija vizija
Kon periferijata na gradot se upativ
Tamu temninata bese carstvo nepregledno
Trosnite kujkarki
So bledotijata svoja samo go pravea mrakot pogust
Ovde ni glasovi ne se slusaa
Samo ovde onde po nekoj krik
I vozdiski so gorcini polni
Togas pred mene izlele vizija cudna
Go vidov Diogen kako razocarano sedi na raskrsnica
A jas bev na krajot od gradot
Mislev fenerot
Povtorno vo kovcegot star da go vratam
Koga do moeto uvo liptanje tivko dojde
Se upativ so cekori brzi
Nesakav vremeto da me popreci
Od gletkata zdivot mi zastana
Ocite ne veruvaa vo toa sto go gledaa
Na pragot od dome den sedese Covek
No jas go vidov kako dete isplaseno
Solzite negovi na hartija bela kapea
Storii cudni tamu se pisuvaa
Grizite I stravovite na mesecinata I gi davase
A taa kako maka grizliva
Eden zrak nadez vo srceto mu stavase
Sonot raka mu podavase za mig spokoj da najde
Znaese zosto doajgam
I toj ne brzase zosto vremeto ne go merese
I prostorot bese samo edna obicna fraza za nego
Me pogledna so pogled bistar
I sepak namesto zbogum
Covekot zborovi mi kaza
Ova ne e moj dom skitniku nojken
No sepak nautro na moite najmili nasmevka im podaruvam
Ova ne e moj prag tragacu vecen
No sepak cesni misli go precekoruvaat
Ova ne e moj dvor prijatele nepoznat
No sepak so vessel detski zagor e ispolnet
Ova ne e moja ulica prijatele drag
No sepak nautro na site im kazuvam dobro utro
Ova ne e moj grad prijatele moj
No sepak go sakam isto kako da e moj
Ete gledas prijatele grizite so nojkta gi delam
Nasmevkata denot mi ja podaruva
A jas isto kako I ti
Ja pominuvam patekata na zivotot
Isto kako sto mnogumina pred nas
Ovde burata kako zrno pesok ne donela
Odovde burata kako zrno pesok ke ne odnese
I zapameti sto ke ti kazam
Mali sme kako zrno pesok
Mojkni sme kako uragan besen
Nemojkni sme kako vejka na veterot
Silni sme kako lava razulavena
Mudri sme kako ribi molcelivi
Brzi sme kako potok planinski
No sepak
Mali sme kako zrno pesok
A sega prostimi sto ke ti posakam dobra nok
No mojot son nestrplivo me ocekuva
Togas edna magija cudna vo prostorot se stori
Vidov kako fenerot se izgasna
A tamu vo blizinata moja
Diogen celiot ozaren rakopleskase.

Nikodin Cernodrimski

Sakav povtorno da napisam pesna
Za edno seniste koe imase liti partali na sebe
No dusegriznicite vednas se javija
Me narekoa sluga na zloto
Sum go opejuval postojano
I preubavi zborovi sum pisuval za senisteto
Za zloto li gi prasav
Ne znaea da mi odgovorat I molcat
Sega koga spiat dusegriznicite
Dali navistina da pisuvam
No avetoto sto go gledam
Kako nemirno odi od mesto do mesto
So rakata odmavna I seedno mu bese
Litosta go pravi uste postrasen
Samo se zavrti I zamina neznam kade
Ostanav so praznotijata sto ja ostavi
Ostanav da cekam misla koja ke ne odnese
Vo denot kade povtorno ke mislam
Povtorno zaneseno ke pisuvam
Vo denot sto ispolnet ke bide.


Liri Partali

Nikodin Cernodrimski

Bajka Neprocitana

Ja napisav najubavata bajka za tebe
No ti nikogas ne ja procita
Ne gi otvori nikogas vratite na tvoeto srce
Ne ja pogledna nikogas mesecinata
A taa moja princezo sekogas bleskase za tebe
Greese volsebno I zanosno
Gi mamese peperutkite mali
Gi terase neumorno da igraat kraj fenerot
Kutrite popusto si gi gorea krilcata
Ni svetlosta ne ja gledase koja prozorecot ti go osvetluvase

Napravi bedemi debeli so molkot tvoj
Ni najubavata serenade sto ja peev ne gi srusi
Strunite na gitarata do prskanje se zategnuvaa
Od svirkata koja ja svirev
Ne gi slusna akordite sto gi pustav so vetreto

Zagorot na ulicata me mamese
Stoev da go slusnam cekorot tvoj
Postojano brzase kako potocite planinski
Pogledot go pustase nekade napred kade ne bev jas
Moja princezo od bajkite moi napisani
Nikogas neprocitani

Neumoren pisuvac sum
Ke pisuvam se dodeka sila imam vo mene
Neumorno ke cekam barem edna bajka da procitas
Moja princezo od bajkite neprocitani

Nikodin Cernodrimski