@PantaOz

Opet menjaš pravila!?

E, pa, ja sam sada siguran da ćeš i u Beograd da dodješ sa nekom izmenom!

Ali, ja te čekam tamo u aprilu i sa biološkim elementima svoga lika...

A, možda ću da povedem i ovu momčinu sa mog avatara... čupa bradu, kosu i zatvara usta onome ko priča nešto
što po njegovom shvatanju nije pravično, ili mu nije po volji (to još ne razumem).

Dobio sam ovu lepu poruku:

Citat:

Eto, dođe i taj dan da se konačno okupimo u malo većem broju i da proslavimo pobednike i nagrađene na konkursu "Balkanska šaputanja", da dodelimo nedodeljene i neposlate nagrade i da se družimo! I pošto je ovo susret Balkanaca gde na drugom mestu da se okupimo nego u irskom pabu! 15 APRIL IRISH PUB Kneza Miloša 16 BEOGRAD a ako se izgubite, nazovite ih na 011/2683-748 pa će vam dati uputstva kako da ih nađete. Počnite da se okupljate oko 16:00... znači može i malo ranije ili malo kasnije... ali nemojte da vas čekamo mnogo... Bilo bi lepo kada bi svi mogli doći... pa da zapamtimo zauvek taj april u Beogradu! PantaOz P.S. U žurbi zaboravih datum.

Panto, hvatam zalet još danas...

Mogu li da dodjem sa decom (sin, ćerka, snaha i unuk - da proba kapu!)?

Da popunimo mesta onih koji ne mogu da dodju?

Poz.

PantaOz ::

Ljubo, ne znam kakvi su naši propisi oko pabova, da li deca mogu da piju pivo... al što se nas tiče na forumu... što nas više to bolje, još ćemo izgledati ko da smo veliki... svi su dobrodošli... ko rod rođeni... najrođeniji!

Važi druže!

Only registered users can see links on this forum! Register or Login on forum!

...

KOnačno da i ja izrazim zadovoljstvo osvojenim trećim mjestom.BIo sam zauzet i nisam se mogao prije oglasiti.
Nadam se susretu u BG-u .
Srdacan pozdrav svima

Auuh, Panto, druže!

Zalećem se ko moj unuk kad hoće nešto da dohvati!

Ne mogu 15. aprila da dodjem...

Hvala na knjizi! Nešto najlepše što mi je poštar poslednjih godina doneo!

PantaOz ::

Ljuuuuboooooo... pa ti si nam bio udarni sa familijom... (...)

Druže,

Mnogo mi je žao, ali iskrsla sila viša... a ni jedna još nije molila!!!

Ali daće Svevišnji više sreće. Nadi čovekovoj ni sila ništa ne može!

Pozdravljam Tebe i sve koje neću biti u prilici da pozdravim stiskom ruke... i obema...

Naravno, ima još dana do TOGA DANA, pa ću se javiti.

Sve je OK... ima dana za megdana...

A da obavestim sve forumaše da su one male greške u zbirci ispravljene (bar što se dalo primetiti), a kao dodatak najnovijem izdanju je i par priča naše pobednice... šesta revizija prvog izdanja... ... sa ekstra pričama... a cenu za download smo uspeli konačno smanjiti! Ako prodamo još 50-tak štampanih primeraka moći ćemo smanjiti i cenu tog izdanja! Adresa za naručivanje i dalje ostaje ista!

Only registered users can see links on this forum! Register or Login on forum!

A evo i jedne zakasnele priče iz Novog Sada... Mihajlo nam je posla...

Шапуће се

Тишина се сваким даном полако увлачила у мисао и као владар из сенке посматрала говор тела, све више као странац који прижељкује да идентификује друштвену заједницу, а да притом нико не опази да он није са исте планете никнуо као пшенично зрно, већ бесконачно дуго чекао да се утишају гласови који само распаљују огањ где се све претвара у пепео у последњој речи када истина сазнаје прву мисао о себи; уплашено и меланхолично трепће очима да не би јутарња роса пробудила мисао да је ипак хладан дан који је пролазио да покупи путнике дошао да би изненада у тренутку пуних руку обавеза узео оно што њему припада, када има ту истакнуту жељу да се поноси на себе, као владар над свима, судија који силно прижељкује да поломи руке и одузме језик да не би змија причала препричане приче и тако узвишено гледала у нежне главице расцветалог Турнела; као Богиња што обележава своје дане, припрема црвену собу са етеричним уљима да истера комарце и прошета у својој тајанственој хаљини само да би се показала да је верна своме гласу, достојна пред лицем лицемерја да се насмеши и баци своју мараму својим противницима, без обзира да ли ће је неко приметити; или само када вече притисне окорело тело и са противљењем одбацује мисао да живот се понавља и без дозивања смрти , огорченост на мрачне тренутке без памћења свог мисаоног плана продаје за тренутак хлада у напуштеној шкољци где се чује само један глас таласа који лупа истим ритмом све док сунце заборавља што је то што је њему на позорници највише насмејало тужно лице; човек на тренутак застане на пешачком прелазу и у ушима додирне тишину али не опази, већ црвено светло и претрчава поред устакљеног рекламног билборда, загледава се дали има новости, а причају сви да се све више депресија шири ливадама, пчелице престале су скупљати полена за апокалипсу и сада траже само разоноду да не би остали ускраћени у подвизима и лошег гласа проповедника који стоји на ивици Колорадо кањона и моли за још један дан како би киша спрала сву прашину која полако наталожена ствара човека из прљавштине, птичијег измета, и семена одбаченог што се само на жртвенику спаљује; реч тишине само у пролазности ту и тамо који просјак напише на фасади Америчке амбасаде и забодена игла у очима посматрача само јаук дрекне како све то боли када нема здиждука усмерених торпеда бикова на храбре учеснике који су за један чланак понудили и своју чашу из које су годинама пили; тишина је сада верованто само у гробовима наших пра дедова јер се заборављена историја само у школским књигама чува и тихим гласом у Морзејовој азбуци шаље у космос нашим пријатељима! ту између редова шапуће се реч тишине, одлази од нас једнооки Киклоп у Хад;

¬***

сасвим случајно трошоли су људи позајмљене хартије из јавног трезора заштићеног бренда мулти коркорације за расељена лица, разне индивидуалне рехабилитације својих кућних љубимаца, нудила се помоћ изгладној деци на ужареном камењу да би били припремљени за настојећу хладну зиму у својим мрачним собама, помало збуњени како ће раситнити кору хлеба са својом породицом; али тренутак не извесности у дневним новинама нудио је добитну комбинацију да се сви размећу кованим новчаницама и био је обећан други живот са мање журбе да се све то постигне у једној години; јер месечеве мене скоро за двајесосам дана и сувише су споро бележиле дневник новости једног старца који је потпуно здрав са отупелим памћењем одузимао само имена са листе чекања да ће и његов ред бити подмићен преко завода за културу даљег непријатеља његовог предпостављеног исто тако у пензији, да оперише своје проширене вене; тешили су се јавни извођачи радова да све треба што је наше да остане подељено између себе без лоповлука и не слоге, јер једино тако свaким даном је еуро подскакутао као дећкић из првог разреда у други и сви су гладали само како заштићен бредни добија све бољу жуту боју, а то је говорило о годинама добро чуваног у подрумима и само је требало на посебне дане прославе ставити на сто и нудити људима који су били алкохоличари; црни анђео је био баш примерен и није се опивао до поподневних часова, а касније је ишао и бацао у лице перје које је већ било замењено новим, и сви су му тапшали као победнику, хероју који је за кратко време уновчио своје мемоаре у страној банци за огромне паре и дивили му се страни изасланици да се тако лако продају књиге на свим тезгама где год су људи носили нешто у размену по својим ђеповима; било је, како је један уметник рекао нова пост модерне епоха на ширем Балкану; песма је преко награђених добитника радио станица вртела се непрестано у истим круговима јер народ воли све што пева о зачарано језеру и шумске вештице која помаже људима де се не изгубе у парламенту јер превише стабала има, а и пањеви који су остали су сувише високо одсечени па се случајни грађанин у посети влада може саплети и преврнути у гроб; није све то тако страшно јер домаћа филмска индустија малтретира најмлађе, са педесет пута пре педесет година пуштаних филмова и сви се у кругу породице свађају да нема бољих канала од када је торањ на Авали подигнут у сећање нато агресије; а баба Живана своки дан говори да на селу има више мотика од хлеба на столу, мада сви су већ оглувели па, се не препиру са земљом, како Бог заповеда ; прича једна жена да је нису исплатили за прошлогодишњи сунцокрет, а уље купује само да би просипала јер није потребан да се троши у домаћинству; манипулација са штедњом је на почетку јер смо ми научени да се разбацујемо речима док у високо научним лабораторијама проналазачи изводе експерименте на добијању из фалсификовања нове вредности у доларима, па, нека се говори наглас ником неће сметати ! сасвим је сигурно да се људи крију од плавог неба више него од црног хлеба.

***

Преплавиле су телевизијски програм разне дечије емисије у вечерњим часовима где се јавно лупета о бољем животу код комшијa иза угла који продаје пирадске микрочипове и свима се чини да он само од поврћа живи; а добар наведени пример високо званичника одјекује у нашим ушима, пара има доста, да се подели свима који би хтели самостално да се баве производњом крокодилских зуба, јер се то тражи на огласној табли националној служби запошљавања; примерено су плате већ одавно прошле минимум и свима се чини да што мање имају осећају се боље, опуштенији су, јер ове године вероватно неће бити пртљага и не одлучност за коју дестинацију да се одлуче, у најбољем случају моћиће домаћи сеоски туризам привући мало наших људи, богаташа који заборављају да су њихове бабе цео живот проводили на ливадским испашама и чували њивове наследнике; људи су ћутали као да по њиховој глави не пада црна киша јер су догурали до демократског морала и није било места за грубе речи, а камоли да се неко издигне и каже на окривљеној клупи испред судског већа да је све то маипулација , да смо бедници који само пате и чекају да сваке године у јесен ласте оду на југ, а ми чекамо друго пролеће да се врате и молимо Бога да су живе; једино нам још роде донесе децу и ушминканим речима преко јутарњег програма говори се да свако дете има загарантовану суму пара у ђепу само да прихвати своје родитеље, па, колки су нам ђепови толико и нараштаја нам следи, а чуде се да површина државе није сразмерна броју једначине са кореном из 1982године јер та година је била родна; сада само ту и тамо залази бубашвада испод кућног прага да се увери дали је празан стан и био ту какав Тројански коњ коме се могуће увући испод коже и са прочитаних пар листова Тантру књижице понудити сву не остварену жудњу давно проживљених младалачких дана; све јо то добро како је рекао нобеловац за књижевност људи стварају само докле су међу живима, а нама се чини да има превише радно способних у нашој држави па, требало би половину послати на кућно лечење јер су скупи кревети и болничка храна; психотерапеути не износе анализе колико је прошле недеље примљено нових пацијената јер половина је отишла кући са добрим психоаналгетицима у кесама да једно време се не појављују у јавном превозу градског саобраћаја и не стварају пометњу студентима који су жељни знања, одлучили да своје животе понуде овој држави; не могу више да шапућем и почео сам јавно од дана данашњег да причам сва та разбуктала манипулисања са здравим човеком као да он није више интересантан у циљу очувања људских права, а само угрожене животиње имају право на избор слободе! Ако се неком не свиђа то што ја пишем и стављам пред очију, отров који човека држи у будном стању нека попије следећу реченицу и оде два и по метра испод земље, слабићи, поред мамине сисе млеко се точи!

Доста је било шапутања !

Šta li se dogadja u IRISH PUB-u?

cuce se....

Au Balkanac, kad si pre stigao do foruma... hahaha

da li ce se cuti Ljubo ne znam, ali verujem da ce se videti...


Pozdrav svima

Premorena za 48 sati spavala samo 2 , to nije bash zdravo, al u Irish se moralo doc.