Malo ipak reci:
"
Велика финансијска криза и могућа решења
Садржај који ћете наћи испод ове реченице је благо измењено писмо једног пријатеља који живи ван Србије...
Шаљем вам ово дугачко писмо јер мислим да је важно да га прочитате када будете имали времена. Сад сам нашао мало слободног времена, па реших да вам пошаљем неке битне детаље јер после нећу имати кад. Вероватно је већина вас упозната са великом економском кризом која је ове године захватила цео свет, а која је почела у Америци у пролеће 2007. године, крахом цена некретнина. Они који већ знају сродне детаље, могу да прескоче увод.
Увод
Дакле, на ову кризу је утицало пуно чинилаца. Најважнији су сумануто штампање новца без покрића централних банака у развијеним земљама, пуно јефтиних кредита које су банке давале непоузданим људима и повећање цене нафте на светском тржишту што због потражње, што због пада долара, што због спекулација јер је нафте сваке године све мање. У почетку је било супер јер је било пуно новца, плате су расле, отварала су се нова предузећа, градили станови и куће, пуно људи се запослило, пуно људи се намножило, пуно се трошило, економија се развијала, кредити су били још јефтинији и све је више људи могло да их узме. Банке су остваривале огромне зараде и у жељи за што већим профитом су давале новац и људима који на дужи рок нису могли да отплате кредит. Пошто је наравно немогућ бесконачни развој на планети са ограниченим ресурсима и пошто мора да важи закон одржања енергије, природа је сама зауставила расуло и загађење планете ограниченом количином енергената. Како је нафта тренутно главни енергент и крв модерне економије и индустријске цивилизације, повећање њене цене је, заједно са претераним штампањем новца, повећавало инфлацију, која је повећавала камате на кредите. Са повећаним каматама људи су све мање могли да приуште кредите, што је смањивало потражњу, они који су их отплаћивали су све више новца морали да издвајају за њих и то све тако док више нису могли да их враћају и док нису банкротирали. Тако се створила огромна количина некретнина за продају на тржишту са све мањом тражњом, што је проузроковало њихову продају за доста мањи новац. На тај начин су и банке имале огромне губитке, због своје похлепе, и зато смо видели последњих месеци банкрот већих светских банака и национализацију већине њих. Дошло је чак дотле да се и читаве државе приближе банкроту. Испитајте случај Исланда, до недавно пример земље благостања. Све до овде наведено је узроковало пропадање других предузећа која су зависила од јефтиних кредита, пуно људи је остало без посла, смањила се потрошња од стране становништва, криза се развила и то је изазвало банкрот нових предузећа. Ово још траје.
Као решење за кризу, Британија је понудила да се стотине милијарди уложе у извлачење пропалих банака и оних пред банкротом, што су следиле Америка и остале веће ЕУ земље. То ће на кратак рок имати неко дејство јер се велики новац поново слио у банке, које су почеле да позајмљују новац једне другима и предузећима. Међутим, ту постоји проблем што развијене земље нису имале сав тај силан новац за извлачење банака, па су „мало" наштампали као што је код нас рађено поцетком '90-их. Такође су се и задужиле код Азијских земаља и почеле да користе српски систем да са новим дугом враћају стари дуг. Американци су отишли још даље и уместо да наставе да повећавају камате на кредите како би их само сигурни људи узимали и отплаћивали, они су почели да их смањују да би извукли и оне који једва могу да их отплаћују и да стимулишу ново задуживање код људи. Такође, вештачки јачају долар (опет српски систем) који би могао за коју годину да пукне, вештачки држе цену нафте ниском (мада би иначе пала због смањене потражње у развијеним земљама, због кризе) и цену злата које реално више вреди него сада. Наравно, то на дуги рок неће моћи да функционише и опет ћемо видети повећану инфлацију и скок цене нафте и злата. Да су били паметни, они су требали да пусте банке које су лоше пословале да пропадну, да стедишама дају новац за који држава гарантује, а да извуку само добре банке које су биле жртве лоших банака. И, наравно, да смање потрошњу уз помоћ кредита, да стимулишу штедњу и за неколико година би се изашло из кризе. Али пошто то није популарно код народа јер би то на кратки рок још више повећало незапосленост због мањег кредитирања и пуштања лоших предузећа у банкрот, они су одлучили да примене постепено мучење са социјалистичким приступом који на дужи рок може много лошије последице да остави, као што је колапс светског монетарног система. Међутим, пошто већина политичара у свету најдаље гледа до следећих избора, тај план је наравно прошао, а и дужници су задовољни јер други плаћају њихов дуг.
Србија
Што се Србије тиче, ми са једне стране имамо срећу што немамо ни приближно развијен банкарски систем као у развијеним земљама. Код нас су тек пре неколико година почели да се узимају значајнији кредити, тако да код нас није створен толики дуг. Такође, камате на кредите су у Србији зеленашке, а услови врло строги под потпуном контролом банке јер смо ризична земља, што није довело до превеликог ширења дуга. Са развојем светске кризе, кредити у Србији су поскупели обзиром да банке узимају паре од развијених земаља (европска централна банка стално диже камате), а то је смањило број људи који могу да дигну кредит, што ће ускоро утицати на пад цена некретнина и код нас, нароцито у Београду, где су цене надуване до небеса. Поред тога, има пуно превара код нас за узимање кредита са лажним документима, а и давање кредита лошим предузећима у сарадњи са директорима банака само да би узели квоту. Ову информацију имам из прве руке од мени блиских људи који јуре дужнике за наше банке. Значи, код нас се на краћи рок неће десити већи пад цена некретнина, попут овог на Западу, због иначе мањег узимања кредита и због недовољне градње станова. Међутим, са друге стране, код нас би цене некретнина могле више да падну са повећањем инфлације која ће створити кризу код нас. Сви знамо да на развој Србије и високе плате које имамо тренутно, захваљујући „јаком динару" (како каже Јелашић) не утиче наша „јака привреда" (како каже Динкић), него највише распродаја преосталих државних и друштвених предузећа и кредити које добијамо из иностранства (углавном од ММФ-а). Падом светских берзи, а и Београдске, вредност тих наших предузећа која треба да се приватизују је осетно пала, тако да сумњам да ће политичари сада почети са њиховом продајом. А ако то и ураде, онда остајемо без даљег финансирања још брже (то је ресурс који имамо, као нафта Америма). Што се кредита тиче, ми смо се спасли банкротства тако што смо потписали нови аранжман са ММФ-ом и узели нови дуг да враћамо старе дугове (оно у чему смо добри). То ће још неко време одлагати вероватно неизбежно, тј. све док тај дуг будемо могли да враћамо, а нећемо моћи још дуго јер ће кредити бити све скупљи. И још ће се све то убрзати суманутом потрошњом наше нове социјалистичке владе. Као што и сами знате, Мркоњић гради путеве брзином светлости, повећале су се пензије и запошљавају се нови људи у државној служби која већ има превише људи који ништа не раде, а примају солидне плате. Ево, баш данас читам да се наш вечити министар здравља, Томица, хвали како је у 100 дана владе запослио 1000 нових здравствених радника, а сви ми знамо колико има вишка запослених у здравству. На тај начин, стижемо до инфлације која ће се значајно повећати јер ће морати да штампају динаре због све већих издатака и вредност динара ће сигурно значајно пасти. Пошто ће цене бити прилагођене ценама у еврима, то значи да ће они који примају плату везану за курс динара (већина код нас) имати значајно мању куповну моћ. И тако ће они који су узели кредите у еврима (већина), све мање моћи да отплаћују камату и доста њих ће остати без некретнина, што ће им, као што сам раније наговестио, још више смањити цену. Можда ће најбоље проћи они који су узели кредите у динарима, осим ако им банке не ударе неке огромне камате (већина има варијабилне). На тај начин би могла да се развије већа криза код нас и не би ме чудило да имамо неке нове протесте и можда неку нову револуцију, што би можда било добро за нас.
Ето, детаљно сам вам објаснио моје виђење надолазеће велике економске кризе, а сада иду моји савети шта бисте могли да урадите да се заштитите од ње.
Предлажем
Пре него што вам будем излистао предлоге, даћу вам четири једино могућа сценарија:
1. Да не дође велика криза и да ви не будете спремни за њу.
2. Да не дође велика криза и да ви будете спремни за њу.
3. Да дође велика криза и да ви не будете спремни за њу.
4. Да дође велика криза и да ви будете спремни за њу.
Ако се деси 1, одлично јер ништа не губите. Ако се деси 2, изгубили бисте неко време и можда новац. Ако се деси 3, могли бисте да имате велике проблеме који би могли озбињне последице да оставе на вас. Ако се деси 4, одлично јер ћете бити спремни.
Моји предлози за заштиту од велике кризе су следећи:
1. Готов новац
Не расипајте готов новац на сувишне ствари. Штедите га. Онима који штеде у динарима саветујем да их што пре замене за друге валуте као што су евро и, још боље, швајцарски франак који јача у време криза (једини подржан са златом, додуше сада само са 20%). То је наравно због могуће веће девалвације динара коју сам вам помињао. Имајте у кући готов новац са којим бисте могли да живите око 3 месеца (наравно девизни). То је за случај да не можете из неког разлога да подигнете новац из банке. За вас који сте у Србији, не знам коју бих вам банку препоручио за штедњу. Ако хоћете да држите новац у нашим банкама, онда га распоредите у 2-3 различите банке. Баш сам пре неки дан чуо од мени блиских људи да је домаћа Металс банка неликвидна и да ће морати држава да је докапитализује ако не желе да банкротира. То се не говори и можда ће урадити тајно, а ево данас су јавили да им уводе принудну управу. Такође сам чуо и да се грчка ЕФГ, Алфа и Пиреус банка климају. Тако да ако имате новац у тим банкама, боље га повуците за сваки случај. А изјаве нашег премијера, деда Цветка, да је држава повећала гаранцију за штедњу са 3.000 € на 50.000 € улога су више него смешне. Британија која још има доста јачу привреду од наше је подигла гаранцију за око 1.5 пута, са 35.000 £ на 50.000 £, а ми смо одједном повећали 17 пута. Глупости. Зато, наравно, не треба да верујте нашим кловновима на власти. Такође, ако има међу вама оних који имају значајнију штедњу у доларима, саветујем вам да један део замените за друге стране валуте. Сада је прави тренутак јер је долар значајно ојачао у односу на све валуте и моћи ћете више да купите. Ако гледате историјске податке, долар је увек нагло јачао пред председничке изборе у Америци и мало после њих (можете видети овде
Only registered users can see links on this forum!
Register or Login on forum! |
да би после опет падао.
2. Злато
Као што знате, злато се пар хиљада година, на овај или онај начин, користило као новац, и то због своје велике густине, трајности, лепог сјаја. Злато још представља новац. Ако погледате историјске податке на мрежи, видећете да је само за последњих годину дана цена злата скочила за 25%, највише због ове кризе јер инвеститори после пада берзе иду у сигурне инвестиције, а то су племенити метали и храна. Злато се користи углавном за дугорочну деценијску штедњу и чување новца, а и у тешким временима као одбрана од инфлације и хиперинфлације које постоје код свог папирног новца кој&
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Registruj se
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
