Ludiot Balkan

Ova e pesna
Edna od mnogute napisani
Za ludiot Balkan
I uste poludite balkanci
Vekovite sto minale
So grobovi nasekade go poslale
Rekite so krv gi oboile
Ovde
Ludite balkanci
Prvo kavga beznacajna zapocnuvaat
Koja so vojna krvava ja rascistuvaat
Potoa na masa sednuvaat
Dogovor za prekin na vojnata potpisuvaat
Koi potoa prividno go pocituvaat
Omrazata postojano vo venite im teci
I taka starite rani gi leci
Koga ke dojde gostin od strana
Togas ni eden balkanec nema mana
Radosta I pesnata na site strain se lee
Pa taka stranecot misli deka mudrosta negova zree
Idila prekrasna e toa sto samo vo bajkite se cita
Vesta za sozivotot nis svetot ita
No toa prostete e privid eden
Zosto zavrsil na strancite mesecot meden
Ne pominala ni decenija cela
I povtorno na ludiot Balkan ima kavga vrela
No toa e ludiot Balkan
No toa se ludite balkanci
Sto da se pravi
Sepak nekako mora da se zivee

Nikodin Cernodrimski

Balkan je oduvijek bio krčma u kojoj svi jedva čekaju da netko ugasi svjetlo pa da povade noževe...
Miroslav Krleža... bez krsta i petokrake pod staroslavenskim kamenom stećkom!

Nije bas uvek tako. Kad odete u Guchu nema ni nozeva ni granica, osim ako se neka u minicu previse zalepi za komsiju. Inace svi piju i pevaju zajedno.

ma nije nego...jel to daleko od Titinog Užica gdje zlobinih osamdesettpetih nešto nisam htio pjevati kriptokomunjarskopatriotske...ko to kaže ko to laže..ali ...pažnja pažnja uteko zec sa ražnja...Dragi moji, evo i drugog banovanja, ovoga puta je to Konj i to je ime zabranjeno i ne moze se vise koristiti na ovom forumu za nove poruke. I pokraj silnih opomena, nazalost niko nije nista slusao (ili citao), pa sam prinudjen da ovo uradim. Evo zasto - ovo su adrese sa kojih se Konj javljao:

DESETE BALKANSKI PROKLETSTVA-POEMA POSVETENA NA MAKEDONIJA

Slusnime,slusnime i poslusaj mal coveku
mal,zosto tvoeto prokletstvo da se rodis na ovoj prokolnat balkan
te pravi mal zosto vo genot go nosis prokletstvoto
prokletstvoto sto go nosele i tvoite i nasite
dedovci i babi,i tvoite i nasi majki i tatkovci
nasite tvorci
prokletstvoto da bideme.

PRI UM BEZUMNI
PRI OCI SLEPI
PRI USI GLUVI"
PRI GOVOR NEMI
PRI PISMO NEPISMENI
PRI SRCE BESCUSTVITELNI
PRI PRAVO OBESPRAVENI
PRI DOSTOINSTVO ZGAZENI
PRI DUSA BEZDUSNI
PRI IME BEZIMENI

no koga konecno ke stanes golem
vejke si gi dostignal nebesnite svodovi
a tami i ti kako i ljadnicite drugi na koi ke im se pridruzis
koi se mozebi milioni
lutaat nesrekno lutaat nivnite nemirni dusi.
lutaat pomegu prostorot i ovaa crna grutka zemja
barajki go ona ona na koe imaa pravo
no drugi ne im go dadoa
ne im go dadoa zosto taka gi ubedia

baraat i lutaat lutaat i prokolnuvaat
zosto mozebi nikogas nikogas nema da go najdat
COVEKOT
za sto bea sozdadeni,za koe ziveea
vo koe se nadevaa i sonuvaa i za koe umiraa.



se rodia i se rodivme kako cisti sustestva
no zivotot balkanski ne izvalka
ne vturna vo najvalkanata kal neprasuvajkine nam dali sakame
Tie
koi tvrdea deka se lijge
Tie
koi svoite vratovi gi kitat so bescustvitelni kamewa
Tie
koi svoite prsti gi ukrasuvaat so bezvredni metali
Tie
koi izgradija dvorci od lelecite nasi
Tie
koi gi zazidaa nasite sudbini
Tie
koi denonojkno uzivaat vo svojot glamur
Tie
koi bludnicat den i nok, nok i den
Tie
koi porocite gi obozavaat i gi vozdignuvaat na piedestali
Tie
sega dojdoa i kaj nas
Isto kako i pred sto..dveste.. petstotini godini
Dojdoa
da ni kazat deka ete se izbranici
izbranici koi znaat i umeat da stvorat covek
Tie
koi nasite srca gi napolnija so omraza
sega dojdoa da nudat,no i da naplatat za nivnata ljubov
Tie
koi plukaa na grobovite na nasite dedovci
sega dojdoa da gi vozdignuvaat
Tie
koi nasite reki gi napolnija so krv
sega dojdoa da ni kazat deka se sini,no nikako crveni
Tie
koi postojano ni ja otvoraat rak ranata
sega dojdoa da ni ja lecat i zalecat
nudejkini melemi i napivki stvoreni vo adot podzemen.

A nie
kutrite mali i bedni im veruvame
vozdignuvajki gi kako bogovi
falejkija nivnata mudrost
raduvajkise na nivnite gadosti
I nie
kako i nasite dedovci i pradedovci
ne mozeme da vidime deka kopilinjata
na starata vavilonska bludnica
dobro ja naucile tajnata lekcia
zapisana i sokriena nekade vo nivnite dvorci
zapisana od nivnite predci vo nekoja stara kniga
deka na ovoj balkan nema lujge
ima samo diva orda koja neznae kade da odi
I tie sega dojdoa da ni go pokazat patot
Ima diva orda koja e zedna za krv
I tie sega dojdoa da ni ja zovrijat krvta vo nasite veni
Dojdoa
zosto se pozedni i od nas kutar balkanecu
Dojdoa
zosto se pokrvolocni i od nas kutar balkanecu

No nie toa mal coveku
ne mozeme da go razbereme
ne mozeme da go slusnime
ne mozeme da go videme
zosto sme rodeni na ovoj prokolnat balkan
na ovie visoki planini
kade sekoja stapka e necij grob
kade sekoja kapka od izvorite balkanski e necija solza
kade sekoj zbor izlezen od ustite e krik
ili molba upatena do nebesa
koja i tamu od prokletijata ne stasuva
premnogu se dusite koi lutaat
za da se probijat molbite i kricite zemski prema nebesa



I sega nie kako i nasite dedovci i pradedovci
sega sme ni na nebo ni na zemja
sega sme ni vo rajot ni vo pekolot
tuku vo ovoj balkan
ne znaeme kade pogled da vperime
kade misla da usmerime
kade cekor da pustime
I sega mal coveku stoime zdrveni i stapisani
zamaeni od slavopolnite zborovi na bludnicata
koi i nam kako i samite tie ne vtirnuvaat vo blud
koi tie go narekuvaat nesto normalno
nesto sekojdnevno
Nie mal coveku
zarem ne sme i kutri i bedni
sto nemoralot go vikame moral
sto gledame kako tie sekojdnevno i sekade
na sekoja peda od nasta zemja bludnicat
bludnicat kutar i mal coveku
so nasite sestri i kerki
A nie navistina kutar coveku
go narekuvame moral
zarem se uste treba kutar i mal coveku
tie
koi ni go ukradoa sonceto i ne fturnaa vo mrakot
terajkine da lutame
PRI OCI SLEPI
barajkija videlinata od nim
od tie koi ni go ukradoa sonceto.

Zarem treba se uste da gi slusame
pogrdnite zborovi na bludnicata
i i ponatamu da bideme
PRI USI GLUVI
uste kolku zborovi treba da potecat
za da se naterame da zapocneme vistinski
vistinski da pocneme da slusame sto ni zboruvaat
i konecno kutar i beden balkaneci
da gi slusnes samofalnite zborovi na bludnicata.


No ni toa mal i kutar coveku ne go mozeme
zosto sme nemi
NEMI PRI GOVOR
od Boga daden od lujge zemen
samo molceskum vedejki go izmorenite balkanski plejki
go nosime tovarot
nemozejki da vikneme
premnogu se visoki ovie balkanski planini
pogledajgi tvoite race pogledajgi dobro
pogledajgi i na drugite okolu tebe
pogledajgi racete na ovie gorostasni balkanci
zarem tie prstine se prekrasni
da go pisuvaat Svetoto Kirilovo pismo
so koe ke gi napisat i zapisat site izodeni i neizodeni golgoti
ke gi napisat i zapisat iminjata na iljadnicite
i mozebi milioni imeni i bezimeni heroi
koi se storija prav i pepel za ovoj balkan da ne se vika div
nivnite dusi seuste setaat i opomenuvaat
deka premnogu hartija e napisana na ovoj balkan
no premalku stignala do bludnicata
za da cita i procita deka na ovoj balkan
ima lujge no nikako orda
ziveat lujge koi se rajgaat i umiraat isto kako i niv.

Ako i ponatamu slusas mal i kutar coveku
poslusajgo barem ednas svoeto srce
poslusajgo golemoto balkansko srce
koe bie den i nok
nezapirajgo koega e veselo neka cuka i igra
neka igra razveselono do svirkata na gajdata
rasparano od radost od zvukot na zurlata
pustigo neka cuka vo ritamot na tapanot
pustiko neka cuka i koga e tazno
i koga place za ovoj balkan
place i roni solzi krvavi
no nemoj nikogas balkanecu da im go dades
dades ili nedaj boze podaris na nim
nivnite race se premnogu valkani i krvavi
da go zemat na dlanka
pustigo neka treperi so utrata novi
zosto so sekoe utrinsko cukanje budi nova nadez
otvorigo i ti kutar coveku
tvoeto golemo balkansko srce
za da im kazeme i pokazeme
kolku ljubov sme zbrale
kolku ljubov sme dale
za ovoj balkan.



No koga si vo pravo ne molci coveku
vikni i nadvikajgi i kazi im nim
deka i ti si covek isto kako i tie
i ti imas pravo da go disis vozduhot
i ti imas pravo da go sakas zivotot
i ti imas pravo da zivees na svoja grutka zemja
imas
zosto i ti si roden kako covek
no pravoto da zivees ne go baraj od nim
tie go sokrile vo nivnite palati
vo tie temni i memlosani podrumi
nebarajgo coveku tuku branigo
branigo zosto imas pravo da si covek
branigo od site koi sakaat da ti go zemat
branigo pravoto da i ovoj balkan go gree sonceto
branigo pravoto da i ovoj balkan go duva vetar
pravoto koga na ovie balkanci im se place da placat
pravoto koga na ovie balkanci im se pee da peat
pravoto koga na ovie balkanci im se smee da se smeat

I koga povtorno ke posakas mal coveku
da ja krenes glavata gordo i visoko
zosto vo nas ke proraboti iskonot
ne se plasi togas balkanecu
koga na neboto ke se soberat temni i crni oblaci
ke se sobiraat za da ja donesat seta vavilonska zloba
da ja donesat seta vavilonska gadost
i znaj togas ke ja isturat nad ovoj balkan
gazejki go tokmu toa na koe se povikuvaat
i za koe doajgaat da ne odbranat od sto
neznaejki i samite tie
no sepak doajgaat gazejkine
i terajkine da go svitkame vratot

Kutar i mal coveku imas premnogu blagorodna dusa
premnogu custvitelna i premnogu golema dusa
nikogas nemoj da ja otvaras i da im dozvolos
da poglednat sto ima vnatre
ocite nivni se premnogu uroklivi
ke ja izvalkaat i so pogledot nivni
cuvaja samo za tvoite najbliski
tie ja zasluzuvaat da im ja otvoris
socustvuvaat so tebe i sakaat kako tebe
nebaraj balkaneci od od nim da te sakaat
tie toa ne go umeat
dusata nivna e polna so zloba i zavist
im ja podaril Lucifer
zosto se negovi ucenici i sledbenici
zatoa pokazim deka umees da go sakas svoeto
pokazim no nemoj ne im ja pokazuvaj tvojata dusa

Coveku velam coveku zosto navistina si toa
ti imas ime
ime koe e napisano so krvta na tvoite predci
ime so koe se gordeele
ime so koe se gordeeme
ime so koe ke se gordeat
ime so koe i vo vselenskoto postoenje ke postoeme
ke postoime i nie i nasiot prkos i inat
ke prkosime zosto go nasledivme prkosot da prkosime
koga ne negiraat da ja digneme glavata gore i im kazeme
deka sme tuka iljadnici godini na ovoj balkan
znaeme deka taka ke im ja zgolemime fantazijata
fantazijata da izmislat izopaceni nacini na valkanje i negiranje
zatoa COVEKU
krenija glavata gordo na ovoj balkan
i zapameti


Ni vekovite minati
Ni vekovite idni
nema da go izbrisat imeto svetlo
koe go nasledivme
koe go cuvame
i ke go cuvame
Zatoa coveku sega bez gram strav
vikni so tvojot grlat balkanski glas
vikni so
Glasot Aleksandrov
Mudrosta Samoilova
Hrabrosta Karposova
Prkosta Ilindenska
Zelbata Centova
ovoj div balkan se vikal
se vika
i ke se vika
M A K E D O N I J A
ovaa diva orda
ne e orda
se vikala
se vika
i ke se vika
M A K E D O N E C
Narod koj go gree sonce
Narod koj go disi vozduhot balkanski
Prkosiim Makedonecu
prkosot ke te natera i utre da gi otvoris ocite
i povtorno spoznaes
deka i ponatamu si Makedonec
deka i ponatamu na ovoj balkan postoi
M A K E D O N I J A






DESETE BALKANSKI PROKLETSTVA

....ne zivi covjek samo od hljeba vec i od svake rijeci koja iz usta izadje...Hristos


PROKLETIJE





Putuju Srbi prema ukletom Balkanu

ja mislim još od zemaljskih dana Hrista

možda smo i u seobi babilonskoj



zatajili Božje ime il govorili da njega nema

i preci naši sami sebi pisali Sveto Pismo

i Stari i Novi i najnoviji zavjet samih sa sobom



bez Save i protiv Lazara

pogrešno učeći slovo Kirilovo

da što jest nije i što nije jest

i prije kraja stavljali amin.



Patrijarhe zemlje i duše ostavljali zauvijek u tuđini

jer smo i konačno bili raskrstili s Bogom.



I putuju Srbi prema Prokletijama

sada sa suprotne strane

bez vjere u obećanja slobode

i bez Boga u nove seobe.



Od Prokletija do Prokletija

samo se okretao točak

i točak neće stati

i zlo neće nestati

dok svi ne izmolimo

pred Bogom samim

da od početka do kraja našeg puta

ponovo budu i knjaz i patrijarh i amin.


Luka Lune Jović 1993
u izbjeglištvu u Njemačkoj

Kosovska večera XXI veka

Srpskim netom kruži "epska" pesma nepoznatog autora u kojoj su Vojislav Koštunica,
Boris Tadić, Tomislav Nikolić, Vuk Jeremić, Božidar Đelić, Dinkić i ostali smešteni za trpezu
kosovske večere. Objavljujemo ovu pesmu da nas u ove tužne i hladne zimske dane
makar nešto nasmeje, mada su prilike u zemlji Srbiji takve, da nikom do smeha nije.

Zima stegla glas kosovskih ptica,
Pehar diže Vojo Koštunica:
"Zdravo, braćo i gospodo moja,
Zdravo, snage Kosovskoga boja.
Srbiju je opkolila zmija,
Ime joj Evropska unija.
Ovu čašu ja podižem svijem,
S vama mislim zmiju da ubijem."

Odgovara Boris Pivljanine:
"S tuđe, Vojo, govoriš visine,
Lazareva stolica je moja,
Ja sam glava Kosovskoga boja.
Unija je, znaš li, puna para,
Čujmo raport našeg Božidara,
Zavodnika bijeloga lica,
On je novi Milane Toplica,
Harač kupi bez sablje i noža,
On je srpski Boža Derikoža.
Kad je nužda da se krupno laže,
Tu Jeremić ima šta da kaže,
Može zborit cio dan bijeli,
Da ga ništa ne bi razumjeli.''

Skoči Božo, bi rek'o poleće,
Diže čašu, al' je ispit neće:
"Boris care od srpskijeh glava,
Jedan vitez carstvo ne spasava,
Pa te molim, gospodara svoga,
Izbaci me iz boja ovoga,
Ja sam vitez za kupoprodaju
I da derem sirotinju raju.
Od Pariza pa do Amsterdama
Imam svojih deset apartmana,
Sa Unijom sklapam ugovore,
Propadnuću ako se obore.''

Progovori Jeremiću bane,
Novi srpski Kosančić Ivane:
"Car Borise i ti, Vojo kneže,
Ne znam šta je lakše, a šta teže,
Svoju ljubu nemam kad da ljubim,
Po svijetu skitam i dangubim,
Jednu pjesmu guslam u Parizu,
Sasvim drugu kad sam Moskvi blizu,
Varam Brisel, varam Kondolizu,
Da nekako izbjegnemo krizu.

U Evropu mi želimo stići,
Bez Kosova ne smijemo ići.
Što nemamo nikome ne damo,
Samo tako, pa nek propadamo.
Ovo svuda besjedim i zborim,
Patriotski i mudro se borim,
Rog prodajem svakom za svijeću,
Ne znam jadan šta hoću, šta neću,
Al' boljega nemate od mene,
Kako god se sudbina okrene.

NATO vojska, Amerika silna,
Gromada je grdna i mobilna,
Da budemo njima saveznici,
Ili njima ljuti protivnici,
Ja sam za ta obadva rješenja,
Ako trećeg i glupljega nema."

Knez Vojislav javi se ponovo:
"Svaka ti je ko crveno slovo,
Ni sam ne znam šta si predložio,
Zato bih se sa tobom složio.
Jeremiću, meni zvuči fino,
Da budemo ni voda ni vino,
Da budemo ni tamo ni amo,
Da ne damo ono što nemamo."

Na to planu Tomo Nikoliću,
Cvili ljuto, a nije pri piću:
"Vojislave, od Srbije kneže,
Tvoja riječ driješi i veže.
Ne znaš kud će Boris sve da ode,
I žednog te prevede pro vode.
Ne budite srpske izdajice,
Poslušajte sužnja iz tamnice,
Što prkosi nepravdi i vragu
U dušmanskom zatvoru u Hagu.

Srbija je sada u prilici
Da udari snažno po gubici
Naše stare srpske krvopije,
Svima redom da zavrne šije.
Unija je gora od Murata,
Kad pomislim, groznica me hvata,
Na Uniju Švaba i Hrvata,
Na britanske pederaste guze,
Na Vatikan i mrske Francuze.

Amerika i sve NATO trupe
Mogu da nas poljube u d..e.
Sav taj ološ jošte od davnina,
Od zla oca i još goreg sina,
Samo radi Srbima o glavi,
Prilika je da se zlo ustavi,
Da nam dođe srpsko vaskrsenje
I sa ruskom braćom sjedinjenje.

Slavni sužanj traži iz tamnice
Da istočno širimo granice,
Od Jadrana pa sve do Japana,
Da Kozaci u Srbiju dođu,
Da Srbija nađe ruskog vođu,
Da nas brusi i da nas izbrusi,
Da budemo pravi mali Rusi,
Da punimo srpske kazamate,
Da psujemo papu i Hrvate,
Uvedemo prinudne radove
Za potrebe državne obnove,
Sirotinji dajemo bonove.

Postaviću bodljikave žice
Kod Merdara i kod Mitrovice,
A svi Srbi što s Kosova dođu
Slobodno će klicat Karađorđu.
Formiraću izbjegličku vladu,
Izbjeglice zvati na paradu,
Hraniću ih mržnjom i kletvama,
Učiti ih strašnim zakletvama,
Da Srbije nema bez Kosova,
Da je Prizren zemlja Dušanova,
Da sanjaju mjesto svog rođenja,
Sve do smrti i oslobođenja."

Tada Boris prelomi pogaču:
"Ti Kosovo daješ na lomaču,
Ti ga braniš da ga ne odbraniš,
A Srbiju zemlju da sahraniš."

Planu Tomo u svome bijesu:
"Te riječi za mene nijesu,
Bit ne može jastreb kukavica,
Nit radikal postat izdajica.
Kosovo mi donosi pobjedu,
Ja ću prste držati u medu,
Na svetoga Jovana uveče
Polizaćeš što mi danas reče,
Naš je narod pravedni sudija,
Željan da se pljačka i ubija,
Siromašni mrzi bogatoga,
Nepismeni mrzi pismenoga,
Mrzi narod i zakon i popa,
Baš ga briga šta je to Evropa,
Briga narod za kosovske crkve,
Za Dečane i junake mrtve,
Hoće narod da pokaže zube,
Zato moje slike oni ljube.
Ja sam sablja silnoga Miloša,
Protiv svjetskog i srpskog ološa,
Patriotska najprije će ruka,
Udarit na Draškovića Vuka,
NATO lisca, ustašu, špijuna,
Da na pamet ne padne mu buna.
Sa njime je i narkoman Čeda,
Antisrpska protuva, bijeda.

Nenad Čanak, Vesna i Nataša,
Zajednička sramota su naša,
Mudroseri i peta kolona,
Dušmanskoga sluge Vašingtona.
Sa ponosom, braćo, kažem svima,
Milo mi je što nijeste s njima.
Ne damo im Brisela da vide,
Sve Drašković pred njima da ide."

Ozari se bane Jeremiću:
"Hrabri Tomo i mudri plemiću,
Odlučnosti tvojoj se radujem,
Patriotski snažno zahvaljujem."

Ohrabri se od apsana tiću,
Silni junak Mlađane Dinkiću:
" Novi vožde, Tomo Nikoliću,
Ja sam protiv, al' te podržavam,
Kao kurva ja se održavam,
Nudim ti se za prvog vazala,
Miško Delta naša je centrala."

Knez Vojislav obrve sastavi,
Neće da se rasprava nastavi:
"Jedva, braćo, sada uspijevam
Da od sreće snažno ne zapjevam,
Niko ne zna šta smo odlučili,
Ni kud smo se noćas uputili,
Al' je sloga naša najvažnija,
Samo tako brani se Srbija."

Sabljom manu sluga Golubane,
Iz čačanska Velja teretane:
"Koštunice, kneže i jarane,
Srpsku vojsku na Kosovo krećeš,
Zar i mene ti povesti nećeš,
Sa mnom ide vitezova trista,
Sa njima je i Džo bagerista.
Dvije žene negdje da se svade,
I one bi oči da mi vade,
Da ne smjedoh na Kosovo ići,
Gdje i drugi srpski Obilići."

Skoči Boris, sredio ga brica,
U bratska se izljubiše lica:
"Golubane, čestiti viteže,
Komandante naše putne mreže,
Niko tebe ne smije da veže,
Da ti bitku posmatraš sa strane,
Jer si stvoren za mnoge megdane."
Malo zatim, u slavu Kosova,
Grunu pjesma srpskijeh popova:
"Nama, braćo, nije nemoguće
Ustat protiv sile svemoguće,
Jer nas vode ovakvi junaci,
Sjedinjeni partijski barjaci."

BRODSKA HIMNA

Nekad u davno doba preko dalekih gora
prvo je ovamo došla šarena ptica roda
Dugo je kružila sama iznad ove ravnice
između Vučijaka i gore Motajice...

Stizali sa svih strana iz svog starog
kraja, kroz mnoga vremena burna
do novog zavičaja.
Slušali bajke ljudi nošeni letom ptice
između Vučijaka i gore Motajice...

Džinovske rasle šume, bujala barska
trava, pričali bajke o svijetu
velika mutna Sava.
Slušali bajke ljudi nošeni letom ptice
između Vučijaka i gore Motajice


Neupadljivi komšija i ranije u Brodu i ovdje u izbjeglištvu
u Novom Sadu ...čika Duško Trifunović ...u Sarajevu je bio
pisac i Bijelom dugmetu...i neki su bili ovdje na sahrani.

Srećan

Povlačim se u svoju samoću
tamo gde su ljudi moga kova
tamo gde se teško živi noću
od tišine i opasnih snova

Digao sam ruke od skandala
od prošlosti i pogrešnih zelja
od lepote izvora svih zala
od ljubavi i od prijatelja

Povlačim se a ostavljam ljude
u njihovoj zabludi od zlata
da me nađu kad i njima bude
zakucala samoća na vrata.

Duško Trifunović


GREŠIO SAM

Grešio sam mnogo, i sad mi je žao
i sto nisam više, i što nisam ludje
jer, samo će gresi, kada budem pao
biti samo moji - sve je drugo tuđe.

Grešio sam mnogo, učio da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam
svojim divnim grehom da usrećim mnoge.

Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
grešio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko neće
a ne bih ga dao - ni kad biste hteli.


Duško Trifunović


Pristao sam biću sve što hoće


Pristao sam biću šve sto hoće
Evo prodajem dušu vragu svome
I ostaću samo crna tačka
Poslije ove igre kad me slome
Kad me mirno slome
Pristao sam biću sve što hoće.

Mislio sam da se zvijeri boje
Ove vatre koja trag mi prati
I to sam mislio
A sad nosim kako mi ga skroje
Po meni se ništa neće zvati
Po meni se ništa neće zvati.

Zablude sam, evo, prestao da brojim
Nemam kome da se vratim kući
Dokle pjevam dotle i postojim
Prijatelji bivši, prijatelji budući
Pamtite me po pjesmama mojim
Pamtite me po pjesmama mojim.


Duško Trifunović

ДЕВЕТ ЛЕТА СТРАШНОГ ГЕТА



Сваке ноћи крај прозора стојим

у мраку плачем и сузе бројим,

суза сузу сустиже, о муко моја докле више?

Девет лета од страшног гета прошла су,

мени ништа доброг донеле нису.

У моме дворишту више нема цвркут птица

умосто тога стоји бодљикава жица.

И све је одавно престало да цвета,

последњи сам цвет убрала пре девет лета.

И сунце је одавно престало да сја

често се питам дал се и оно боји као и ја?

И дуга одавно моје небо не краси,

дал је све боје потрошила ил се бодљикаве жице плаши?

Ни реке у мом крају више не теку

због тога моје ме пеку,

па поглед лута на ливаде и пољане

ни оне више нису зелене.

Ни небо више није плаве боје

одавно око мене све црно је.

Страх , бол и туга

то су моја три најбоља друга!

Дружимо се много година

иза жице овог савременог логора!

Понекад украдем од живота по неки осмех

па се питам, Боже дали је то грех?

Или је можда тако суђено

да детињство моје буде бодљикавом жицом ограђено!?



Јована Радовановић, 11 година

енклава Ораховац, Косово и Метохијa

Аутор Лука Јовић лунемалино [ Одговори ]
18/12/2008, 20:56

Драга Јована, био сам и у твом Ораховцу у два дана и три ноћи
пјешаћења од Драгаша,
Призрена, Приштине и... и онда мрачног Малишева између њих у војсци седамдесетих...а сада као избјеглица из Хрватске пишем за лијек и себи и сличним сапу(а)тницима и избјегличке и хришћанске пјесме на форумима које можеш видјети на нету под лунемалино ...учлани се преко те адресе бесплатно на форум хттп://www.бгдцафе.цом/
и послати ћу ти позивнице у све моје сада
ипак приватне клубове у којима ћеш наћи нашу истину и у пјесми ПРОКЛЕТИЈЕ!
Примте к знању да, иако дугмад за код форума и смајлије нису приказана, они се и даље могу користити

PROKLETIJE



Putuju Srbi prema ukletom Balkanu

ja mislim još od zemaljskih dana Hrista

možda smo i u seobi babilonskoj



zatajili Božje ime il govorili da njega nema



bez Save i protiv Lazara

pogrešno učeći slovo Kirilovo

da što jest nije i što nije jest

i prije kraja stavljali amin.



Patrijarhe zemlje i duše ostavljali zauvijek u tuđini

jer smo i konačno bili raskrstili s Bogom.



I putuju Srbi prema Prokletijama

sada sa suprotne strane

bez vjere u obećanja slobode

i bez Boga u nove seobe.



Od Prokletija do Prokletija

samo se okretao točak

i točak neće stati

i zlo neće nestati

dok svi ne izmolimo

pred Bogom samim

da od početka do kraja našeg puta

ponovo budu i knjaz i patrijarh i amin.


Luka Lune Jović



"POSTOJI NA SVIJETU MNOGO MJESTA

KUDA ČOVJEK MOŽE OTIĆI

A SAMO JEDNO GDJE SE MOŽE VRATITI"



(Meša Selimović- "zavičajne nacionalnosti")

U mladosti ko nije revolucionar nema srca, u starosti ko nije reakcionar nema pameti...Ser Vinston Čerčil.