Zahvaljujem ti se, najljepsa hvala, tako lijepe rijeci covjeka potaknu da i dalje pise. Srdacan pozdrav

Bio si mi
suncani maj
i kisni oktobar
i sve sto oci nose

moje duge kose

nemiri duse
drhtaj tuznih vrba
osmijeh djeteta i

sva moja sjeta

bio si

kasni brzi voz
izvucen as
u igri za noc

moje sudbine moc

dolazak u jutarnje sate
miris jorgovana
nebeske lazi

i ljubav koja trazi

bio si

kamenit put
snaga mog razuma
cvijet u ponoc na stolu

usnula pjesma u krilu

moj svijet knjiga
istina u picu
moja "Ines i Barbara"

i oluja sto tijelom hara

bio si

moj Beograd,
Zagreb, Podgorica
i Bosna cijela

sve sto u zivotu sam htela.

Ocevo poslednje putovanje

Sa severa na jug ide kao selica
da dovuce ono sto je njegovo
od njegove snage proisteklo
koja je odavno u zemlji nestala.

Duh oca je dosao za ruku da vodi
sina svog kojeg je odavno izgubio,
a sveze kapi krvi bejahu putokaz
da ga lakse nadje i pripremi za put.

Bol nema znacaja u svetu njegovom
zaboravio je osecaj koji on budi
pa sina grli i ljubi posle niza leta
mislima, jer drugoga vise ni nema.

Mir....

ODLAZAK

Ostavljam za sobom
sumor jesnjeg lisca
jutarnje rose
jos ne dorasle
straha pune
od suncanih zraka

Miris polja i
divljih makova
u narucju zelja
jos ne dozivljena
sto uz drhtaj
novo radjanje ceka

Pjesma ne dopjevana
u grlu se sledi
samo oci put
zaborava traze
nek me nema

kad rosa ne dorosi
kad zelja ne ozivi
kad pjesma de odpjeva
kad te nema

NE DOZVOLI

Ne dozvoli da te noci prozdru
da dani u godine se pretvore
da iz sunca samo kisa sja
da sutra nego danas bude gore

Ne gledaj ljubavnike u parkovima
to su samo prolazne sjene
ne dozvoli da te umor svlada
i ruza moja da pocne da vene

Ne daj da te neka tuzna prica
u duboke dubine odnese
da ti se tuga na lice spusti
i neka teska sjeta te ponese

Ne brizi za druge, oni su dobro
sanjaj samo sutrasnjicu svoju
skini teret kao zimski kaput
i primi ruku ispruzenu moju

Uz tebe

Umesto nje me sada dodiruje sunce
i ljubi me voda...
Sapat njen zameni sum palmi
koji zanemi kad je se setim.

Svaki pokret je u skladu s prirodom
koja je izdasna ovde bila...
Rukotvorena i neiskvarena
i dalje tu opstaje.

Lepo je... tiho... uzdignuto...

Jos jednom se potsetih,
po ko zna koji put,
da je On jedini koji nikad
ne napusti me.

I suzu mu saljem,
jednu od mnogih
jer reci mu ne trebaju
cuje ih iz srca.

Mir me ispuni... iskonski...

Oprost trazim ponovo,
a ne treba mi...
oprosteno mi unapred,
tako to lepo On ume...

Umesto kazne
ruku mi svoju dade
i milost izli na cedo gresno
kao da je prvi put.

A nije... nije... nije...

Ne daj da lutam
po pustinji duha
udaljavajuci se od oaze
koja izvor zivota ima.

Zadrzi me uz sebe
kao nedonoseno dete
duhovno nezrelo
da se u zivot rodi.

Uz milost tvoju... i toplinu...

OTKRIVENJE

U Manastiru Palih Ljubavi
Ti si mi sveca koja osvetljava
Put Zaboravljenje umetnosti
dozivotnog predanja Jednome.

Tama je skroz nestala s Tobom
Tvoj plamen na gorecim usnama
ucini da zvezde od gore nestanu
sa toplinom prolecne noci.

Oltar Zbunjene Boli
je bez smisla na ovome mestu
beznacajno zauzimajuci prostor
na kraju galerije osecanja.

Lutajuci s tajanstvenim osmehom
ljubeci Ti dlan u mislima
Ja krocim napred sa spoznajom
kao Dobrovoljac sa menorom.

Otkrivenje je stiglo k srcu
zelja je da se tamo zadrzi zauvek...

Smeh prisluskivanja

Jos jedan smeh
Onako tupi cujem
Ni sam ne zna zasto
se smeje necemu
sto nikada nece
razumeti...

Ali mu je vazno,
oseca se bolje...
jer iza tog osmeha
zlobnog pomalo,
krije svoju nemoc,
nesposobnost da
ide dalje kroz
pustinju sto sam
je stvori...

Nece se okrenuti
i pogledati nazad
jer bi video sebe
kao stub soli
odavno bez zivosti...
so nikada nije voleo
jer je razbijala ono
bljutavilo zivota
u kojem se snalazio
najbolje sto ume...

Nastavlja sa smehom,
iako niko ne obraca paznju
na beznacajnost osobe
bez lika i kicme i onoga
sto je nekada zvao Ja...

Smiluj se, Boze...

Stein nam se izgubi... bas mi fale njeni stihovi! Preporucio bih svima koji pisu da koriste ovu rubriku, t.j. temu umesto da otvaraju nove teme u kojoj se nalazi samo jedna pesma!

JEFIMIJA

Jefimija je bucna, neobicno
za ponedeljak uvece,
nije to muzika i graja
vec dolazi iznutra...

kao da se srce probudilo
i pokraj Kolubare peva
vapeci za srecom koja
ju je do sada mimoilazila...

Разговори у Атини

Два срца напукла
и једно набрекло
уз ледени чај
с укусом брескве

Распредају о тајном
лавиринту давних
пропалих љубави
све тише и тише

Као да сахрањују
речи које бол
доносише тупо
и безосећајно

Уз пољубац јада
Јудинога сина
и мајку његову
преносе патњу

Из срца у главе
се бол претаче
и онда затвара
стерилним осећајем...

ПантаОз

Jedina prava istina je Bog. Nevidljiva je golim okom a oseca se samo srcem u tisini duse svoje.

SVETLOST

Kada si tuzan, ti sklopi oci,
Utoni lagano u pustinju svoju,
Potrazi Svetlost negde daleko, daleko,
I cekaj…
Sve dok ne sretnes zvezdicu koju.


Tada udahni duboko
I njegove Svetlosti pute nasluti,
I cekaj…disi…
Sve dok ti se celo bice ne okrene
Ka Njegovoj lepoti,
I svo telo, napetosti lisi.

Osluskuj srcem,
Prepusti se milini Svetlosti Njegove
Neka kandilo I ljiljan zamirisu
Dok dahom Njegovim, sve tuge se brisu.

Zverka