toliko smo napredni, skoro savrsheni... da bi smjeli voziti auto, moramo imati polozenu vozacku dozvolu, da bi poslovno preuzeli odgovornost, moramo biti kvalifikovati, imati diplome i radnog iskustva...
a kad zelimo biti roditelji, niko ne pita, da li smo sposobni. dovoljno kvalifikovani, biti uzorni i odgovorni, dovoljno situirani obezbjediti narashtaju neku sigurnost, buducnost... sve u svemu, mislim da je roditeljska uloga veoma nezahvalna, valja nam premostiti sukob generacija i uklopiti sopstvena zivotna i moralna pravila, sa ovim danashim vremenom.
garancije nema, nije mi bitna zahvalnost, nego cinjenica da uprkos svim externim uticajima, izvedem djecu na pravi put, ucinim ljude od njih, naucim ih barem djelimicno sta valja i ne valja. nisam pristalica ignorisanja, vec mislim da su to mali ljudi kojima su potrebne jasne granice, motivacija, pa i kazna, ukoliko je potrebna. bitno je da shvate, da svaka akcija izaziva i reakciju. zelim ih nauciti postenju, postovanju, sudjelovati u formiranju barem djelimicno, njihovog karaktera i radnih navika. moje je da ih osposobim, a njihovo sta ce od potencijala i sposobnosti iskoristiti ili ne..
zivimo u demokraktskom poredku, gdje svako ima pravo glasa, ali zna se cija je zadnja

Lepo si to rekla. Ponekad, ipak, deca budu spoj negativnih osobina oba roditelja, ma koliko se oni trudili da bude obratno.

Ako se vec pitamo 'Da li je neko sposoban da bude roditelj', mozda bi trebali razjasniti ko je taj ko odredjuje kriterijume za tu 'sposobnost'!??????

preporuchujem knjigu ,,Restitucija,,, nemachke autorice marije (zaboravila sam joj prezime)..Pomoci ce vam da nagjete mnogo odgovora o pravilnom vaspitanju dece

Da li pre roditelji nisu imali toliko i takvih problema kao danashnji? Drugi oblik problema, naravno, ali su postojali problemi i to krupni. Mislim da ljudi pre nisu imali obichaj da "obnaroduju" svoje probleme kao mi. Nekako je postao obichaj da sve iznesemo kao na tacni i da prichamo, prichamo....podelimo s drugima. Mislim da je pre to bilo samo u krugu uzhe porodice. Tu se o problemima raspravljalo, nalazila se reshenja. Ili je sve to posledica toga shto smo postali bliskiji sa svima drugima, samo ne sa svojom porodicom?

Tasha ::

Mislim da je pre to bilo samo u krugu uzhe porodice. Tu se o problemima raspravljalo, nalazila se reshenja. Ili je sve to posledica toga shto smo postali bliskiji sa svima drugima, samo ne sa svojom porodicom?

Ne znam bas da li su se uvek resavali... ili zataskavali... bas u krugu porodice! Sto se tice nekih bliskih ljudi koji su mi poznati sa Balkana veliki je broj onih sa nesretnim detinjstvom i uvek se sve svodilo na neki autokratizam i resavanje problema: "e bice tako dok ste u mojoj kuci" nacin...

Ja sam nekoliko puta naveo da sam "zrtva" srecnog detinjstva pa se ne mogu "izvlaciti" na te izgovore... ili sam samo druge boje ?

Panto, mnogo je njih nalazilo reshenje u zatashkavanju, zar ne?
Pitanje nesretjnog detinjstva je vrlo diskutabilno i koliko je u vezi sa "e bice tako dok ste u mojoj kuci" , "dok te ja `lebom `ranim.." i sl. kod tih ljudi?
Znam primere da su deca imala velike slobode, uvazhavalo se njihovo mishljenje, zhelje, a u svojoj zrelosti su bili nesretjni i tvrdili da su imali nesretjno detinjstvo, jer nisu imali roditeljski autoritet i svu slobodu i uvazhavanja koja su im data tumachili kao roditeljski propust. Shta s tim?
Isto tako, znam i one koji su rekli da su mrzeli kad im roditelji kazhu "e bice tako dok ste u mojoj kuci" , "dok te ja `lebom `ranim..", a da tek u svojoj zrelosti shvataju da su roditelji bili u pravu i da su njihovi zahtevi bili neprihvatljivi, uz komentar "Eh kad si mlad, pun energije, mislish da sve znash najbolje, pa bi sve da menjash! A onda porastesh..."

Већина деце у свом одрастању има периоде агресивности, испољенe кроз протествовање, викање, ударање, лупање, вређање, свађање са свима, а највише са одраслима. Својим понашањем деца знају да доведу родитеље до изненађења, чуђења, збуњености... То додатно
отежава очекивање средине од родитеља да нешто предузму, заштите, уведу ред у понашање детета, једном речју да исконтролишу ситуацију. То код збуњених и затечених родитеља ствара напетост, узнемиреност, несигурност, чак и панику.
Шта да радите у таквим ситуацијама?

Често нема једноставног одговора. Стручњаци дају неколико савета:
1. Важно је да реагујете!

Увек и без одлагања реагујте на сва агресивна и насилна
понашања, пре него што се „распламте“.

Зашто?

Да бисте спречили да такво понашања детета постане образац.

Да бисте спречили да дете у заједници вршњака, у породици, школи постане тзв. „дежурни кривац“.

Да бисте прекинули ланац угрожавања и штете коју такво понашање носи.

Да бисте послали јасну поруку да то није прихватљиво понашање ни за вас.

Како послати ту поруку?

Сетите се да је насилно понашање детета симптом губитка контроле. Не дозволите да се губитак контроле догоди и вама. Хладне главе креирајте конструктивну реакцију (свесни да својим понашањем пружате модел детету) којом ће преузети одговорност за своје понашање.

Помозите детету да преузме одговорност за своје понашање. Један од начина је да надокнади штету/повреду у договору са особом која је повређена (то се зове реституција). Други начин је да неутрална одрасла особа посредује у сукобу између завађених страна и тако помогне у налажењу конструктивног решења (то се зове медијација).

Зашто?

Детету нужно треба ваша подршка - да као одрасли задржите мир у себи, јер оно то није у стању. Очувањем контроле над ситуацијом своме детету и другој деци ћете улити осећај сигурности и заштићености који им је потребан у тренутку када изгубе контролу над својим поступцима.

Прихватите да ваше дете може бити извор насиља у школи, мада можда не прави проблеме код куће.

Како се то дешава?

Дете може бити испровоцирано разним односима међу вршњацима, а често је прихватање у заједницу вршњака условљено насиљем.

Шта је ваша улога?

Да уђете у суштину разлога за насилно понашање и да помогнете свом детету да успостави контролу у изазовним ситуацијама.

bomaja ::

pa u tome je srz problema! roditelji pustaju da decu odgaja ulica... zbog toga je sve vise nasilja u osnovnim skolama pa nadalje...

Ajde da ovo prebacim na pravu temu... roditelji imaju SVE MANJE VREMENA ZA IŠTA, a kamo li za vaspitanje! Svi jure za evrom kao sumanuti, pa deca samo kopiraju...