Godine


Godine stoje
Mi prolazimo pored njih
Od svake grabeći koliko umemo
Ako umemo
Ko ne uzme, kajaće se...

Ali

Vi što se cerite
na tuđe prazne šake
Tako prokleto ponosni na svoje pune džepove,
Osvrnete li se bar ponekad
preko ramena
ka prošlosti,
I pomislite li na svoje stare
bušne
džakove?

Ko uzme, kajaće se...

Pavle Milosevic

Ponoćna dilema- Jovica Letić


mislili smo da suviše znamo
baš o svemu
i da smo danas
sigurno sklonjeni i zaštićeni
u svojim iscrtanim krugovima
mira i dosade
obmanuli jedan surovi život
da smo se
ovako nemirima nedokučivi
ispeli na uzvišenja zrelosti i neranjivosti
kako bi se, tako,
u samozadovoljstvu
mogli nadmeno podsmjehivati
svemu što služi bolu i patnji

vjerovatno,
sve bi bilo mnogo bolje
da nismo ništa mislili i ništa znali,
da smo se samo
prepustili slabostima u nama

VUKOVAR
(jedna pesma)

Sećam se tvojih reči
Da ljubav je naša
Samo naša stvar
Da razbijena čaša
Iz koje smo pili
Tuđom rukom
Nije naš lom...

Ipak, u tom domu
Na podu zablistaše
Kristali od stakla...

Nabrajala si tad
Kule i gradove
Tornjeve, koje ne mogu
Da nam sruše
Stihove trenutka
Koje si dotakla...

Pamtim još taj suton
Nad mutnom rekom
Kad si sve zaboravila
Da je moja tuga
Naša stvar...

Kad otplovila si zauvek
Brodom za Vukovar...




KRIK
Tamari iz Mostara


Stigoh u tvoj grad
Istim, onim vlakom
Kao nekad
Da te vidim
Nema te
Na vratima tvojim
Piše: Vraćam se odmah
Utučen, pre mostarske kiše
Dođoh sutradan
Da te čujem
Ali, avaj!
Na prozoru pročitah:
Vratiću se odmah
Dođoh, treći put
Da ti verujem
Rekla si davno
Da samnom želiš biti
Rekoše: Nemojte dolaziti
Nema je više
Položih, ruže rosne
S’ceduljom na kojoj piše
I uzalud vrišti,
Vrišti moj krik:
Vrati se,
Vrati se odmah!

Milutin Savić




GUDURIČKI PUT


Postoji put
vodi iz predgrađa
kroz grad,
što
vinovu lozu rađa...
I čovek
za novi vek...
Jeste poezija
više je proza,
ali voli,
voli ga
vinova loza...
Ona što je daruje
vino boje krvi,
prvi osmeh...
Postoji čovek
što vinograd
miluje,
kao dete pticu...
Voleće i želeće
ga put,
sve dok bude
krivudao,
iz Vršca za
Guduricu...


posvećeno:
Đorđu Krstovu





Milutin Savić,
decembar, 2004.

OSMEH

I sinoć,
ponela si se
prema nama tužno.
Oprostili smo...
Sve to
prekriće lepota
osmeha tvog...

I danas,
odzvanja stari grad
pričala si.
Da ti niko
neće biti drag...
Oprostili smo.

Već sutra,
oprostiće ti to
Svevišnji Bog!
Prejaka je za nas
lepota,
prolećnog osmeha tvog.




REČI

Skupljao sam dugo
vaše ružne reči.
Bacaste ih na mene
i utapaste
u dubine, moje duše...
Rastavljao sam
vaše tužne misli,
gasio im vatru.
Rečima obložiste
lice moje.
Ostadoše mi samo
svetle oči.
Reči zapuštene
brusio sam, oplemenio...
Vraćam ih umivene
vama, sada
kao najlepšu pesmu.



PUT


Osećam,
kako svi moji putevi
vode na drugi kraj.
Osećam sve više
tu dužinu
koju sam prešao,
te nevidljive lance
prikovane
za datum rođenja.
Osećam sve veću
težinu bukagija
i blizinu
drugog kraja puta



Milutin Savić,
03. jula 2004.god.


BANAT

Šta se ono u ravnici zlati?
Da l je klasje, ječam žita rodna
Il je plamen, zapaljenog gorja
Il su svetla udaljenog grada

Nit je klasje, ječam žita rodna
Nit je plamen, zapaljenog gorja
Nit su svetla udaljenog grada
Već se zlati »Banat« čokolada



Milutin Savić,
20.02.2004.




TERASA


Kraj kuća, rasutih
Vodenica starih
Brzih rečica Brzeća
Cveća poljskog
Zastao sam
Na vratima planine
Gde Bog, široke ruke
škrtario nije
Osećao
Kao da sam tu
U krilu bregova
Kraj česme predaka
Dolazio i ranije
Odlazio sam
Dok se vetrovitom šumom
Kao zavičajna suza
Probijao zrak
I shvatao
Da bio sam i ostao tamo
U mislima svojim
Samo S tobom
Na terasi „Jelak“



Milutin Savić
Kopaonik, (Brzeće), jula 2004. god.



LIŠĆE

Osetio sam, Tvoje misli,
zadrhtao je, i red lipa
dok prođoh senovitom
ulicom
u tvom usnulom gradu.
Zastao sam...
Skliznula je niz lice
prva, blistava kap.
Znam, poslala si kišu,
da umesto tebe,
dodirne moje usne.
Mokre ptice, prolaznike
da me pozdrave...
Da ne odem
praznih ruku,
zadužila si vetar.
Uznemireno, nežno
punio je džepove moje
požutelim, lipovim
lišćem...
Dok koračao sam, zamišljen
na asfaltu vlažnom,
zasijale su svetiljke,
da me isprate
iz tvoje večne ulice...

Milutin Savić,
septembar, 2004.

Goranci su narod koji s ponosom i danas zadrzava svoj jezik koji govore vekovima i pokraj velikih pritisaka od strane Srbije i Makedonije da prihvate da su deo jedne ili druge grupe... pa sam nedavno uspeo da procitam i poeziju na njihovom GORANSKOM jeziku! Evo tih stihova i za vas... jos da saznam ko je autor!

Kake zelena obala


Deneska je praznik hubaf den svi ljudji setaje po sokaci
ti sedis doma sam i razmisljas ali nemas sreca tija da uradis
poljaj me ja som jedini komu verujes, tija zn'm
ja mrzim ka trajes probaj bar da mi objasnis
Ne sakam da ti zborim sve so z'nm jer ce idujem
ce se pomolim da probam da te zabraj'm
ti ako sakas pojdi so mene ja nece te moljim
jos malo vreme ostanalo, se odluci ja otidoh
kake zelena obala

Ka ce zazmurim vidjim ograda sto deli nas ot njih
ja ne som bif ali verujem drugi so zboret
cim noc ce pane berem stvari ce stanem i idem
ti sedis, trajes ka crna noc jer nemozes da se odlucis

Ne sakam da ti zborim sve so z'nm jer ce idujem
ce se pomolim da probam da te zabraj'm
ti ako sakas pojdi so mene ja nece te moljim
jos malo vreme ostanalo, se odluci ja otidoh
kake zelena obala

Godina na sirotinskata zanimacija


So ti je tija na rukata, koljko dl'bok trag
so nokci li ce resis problemi, zemi ziljet mila
imas sluh nesi glupa, a ti je tija hobi so rabatas
ka ti zdrebe njisti pod uho , tuje li ima strasti

zaboga,zasakaj nekuego siromaha i otkri zas go sakas
ti sakas samo da ti svirim da se opustis i da ne mislis
na proslost so ti hrani cir i ga trazi nova zrtvata
ja tija ne som i nemam razlozi da ti bidem

Zasakaj se so siromaha i saznaj zas go sakas
oja je godina na sirotinskata zanimacija

Sega se treses, pijes kvas, misli se ti projde, ali nejce
nema krv, nema i tesko ce ti se rastece
mene ne mije za tebe zalj, tesko mi je i da mislim
so ce jos sve projde kroz tebe dok ne se sredis
puca od zdravje pred smrt trepni i pojdi vo nova praznina
oja je kraj ot jena pogresna ljubav
Tvuj stil ot zivot je sram koj ne ga osecas jer se take vikas
ostavas tragoj po zidoj da se i drugi guset vo tvoj sram

Oja je godina na sirotinska zanimacija !



Trenje


Svako sabahalje kad se razbudujem ja som siguren samo vo jeno
da som promasif pista i da som sletif vo niva
ce se oblecem vo odelo i ce krenem na rabota
tamo imam sedom sahata svuje slobodno vreme

A se secas koga sme se z'djen put cunalje
i milovalje nezno da ni vilice treperet
ja ne bi som bif ljubomoren da te vidjim so drugogo
pusti me da zelam , ja som unisten i umoren

trenje,trenje
tija je sve so ni ostanalo ot ljubav

Mastata mi zaginala dl'boko ispod nula
potencia je cudna rabota ka ce ti projde vo navika
drzi me pojako i me pitisni ke sebe
pomalo ce traje i ce bide pomalo znoj

Onania je hubava i ka ce pomislim na drvo
samo misli neka me oneset so podaljeko ot tebe
ja som bif mlad ka som go praif prvo
sega ge imame tri i gi volime ka svuje

trenje,trenje
tija je sve so ni ostanalo ot ljubav

Ti slusas hubava muzika ja bljujem vo stanot
heklas c'ftene gobleni i ge kacis na zid
ja idem vo ribolov, na futbal, vo kafana
i uvek som se prasuaf so mi fukinas vo hrana

Odavno som go otencif daljinski upravljac
som ge procitaf sve novine i som som zaspav na njih
ja som mrtav jos ot davno ali nikoj tije ne primecuje
ja nikomu ne som potreben i sve so imam

tije je trenje,trenje
tije je sve so ni ostanalo ot ljubav.

Godina sirotinjske zabave

Šta ti je to na ruci, kako dubok trag,
zar ćeš noktima da rešiš problem, uzmi žilet draga.
Imaš sluha, nisi glupa, zar je hobi to što radiš,
kad ti ždrebad njišti pored uha - zar tu ima strasti.

Zaboga, zaljubi se u bogalja i saznaj što ga voliš.

Ti samo hoceš da ti sviram, da se opustiš i ne misliš
na prošlost što ti hrani čir i traži novu žrtvu.
Ja to nisam, dobro znaš, i nemam razloga da budem
samo jedan od mornara tvoje vlažne utrobe.

Zaboga, zaljubi se u bogalja i saznaj što ga voliš.

Sad se treseš, piješ kvasac, misliš proći će, al' nece,
nema krvi, nema je, i teško će da potekne...
Meni tebe nije žao, teško mi je i da mislim
šta će sve da prođe još kroz tebe dok se ne središ.

Zaboga, zaljubi se u bogalja i saznaj što ga voliš.

Ja lijem, a ti piješ krv,
pucam od zdravlja na samrti.
Trepni i kreni u novu prazninu,
ovo je kraj jedne pogrešne ljubavi.

Tvoj stil života je sramota
koju ne osecaš, jer tako se zoveš.
Ostavljaš tragove po zidu
da se i drugi guše u tvom stidu...

Ovo je godina sirotinjske zabave.


Trenje



Svako jutro kad se budim ja siguran sam samo
da sam promašio pistu i sleteo na njivu.
Obući cu se brzo i krenuti na posao,
tamo imam sedam sati svog slobodnog vremena.

I secaš li se kada smo se zadnji put poljubili
i milovali nežno da nam drhte usne,
ja ne bih bio ljubomoran da te vidim s drugim,
pusti me da plačem, ja sam uništen i umoran.

Trenje..
to je sve što nam je ostalo od ljubavi.

Mašta mi se srozala duboko ispod nule,
potencija je čudna stvar kad pređe ti u naviku,
drži me jače i pribij me uz sebe,
kraće će da traje i biće manje znoja.

Onanija je divna i kad pomislim na drvo,
i nek me samo misli vode što dalje od tebe,
ja sam bio tako mlad dok sam pravio prvo,
sad ih imamo troje... i volimo k'o svoje...

Samo trenje, trenje..
to je sve što nam je ostalo od ljubavi.

Ti slušaš divnu muziku, ja povraćam po stanu,
"šiješ" predivne goblene i kačih ih po zidu,
ja odlazim na pecanje, na fudbal, u kafanu,
i uvek sam se pitao šta trpaš mi u hranu.

Odavno sam izlizao svoj daljinski upravljač,
pročit'o sve novine i zaspao pod njima,
ja sam mrtav već odavno, al' niko ne primećuje,
ja nikom nisam potreban i sve, baš sve što imam to je
trenje.

Trenje..

Bas me interesuje ko je autor teksta? Interesantna poezija!

ovo je prevod i obrada pesama koje je Panta naveo tako da ja pravog autora ne znam