BALKAN CAFE "AUSTRALIJA"

PantaOz · Poslao: Sre Jan 16, 2008 11:01 pm Naslov:

Tatjana Debeljački

KUĆA OD STAKLA

* * *

Da si preko puta i da sam drvo u
tom dvorištu,
da te voćem sladim,
da pogledom zalivena budem,
pogledaj me sa još više žara,
tebi najlepšu voćku rodiću.

* * *

Tražim u nemanjima, a imam u traženjima.
Među oblacima,
a nisam među njima.
To samo sreća odlazi
dok spavam i dalje dok spavam
izbor je san.
A ima me među svim potrebama.

glisha · Poslao: Pet Feb 29, 2008 10:41 am Naslov:

Šetam a smrkava se.
Odlučujem a smrkava se.
Ne, nisam ja tužna.

Bila sam radoznala i prilježna.
Znam o svemu. Pomalo o svemu.
Imena cveća kada vene,
kad ozelene reči i kad nam je hladno.
Kako se lako otvara brava osećanja
bilo kakvim ključem zaborava.

Prošla sam kroz dane sa kišom,
smestila sam se iza one
bodljikave žice od kiše
strpljivo i neprimetno
kao što je bol drveća
kada ga napušta poslednji list
i kao što je strah hrabrih.
Ne, nisam ja tužna.

Prošla sam kroz vrtove, zastala kod vodoskoka
i videla kako se mnogo malih kipova smeje
iz nevidljivih razloga za radost.
I male ljubavnike, hvalisavce.
Njihovi napeti lukovi
pojavljivali su mi se noću kao polumeseci i sanjarila sam.
Videla sam mnogo divnih snova
i videla da postajem rasejana.
Ne, nisam ja tužna.

Šetala sam mnogo po osećanjima,
po mojim i drugih ljudi,
i uvek je među njima ostajalo prostora
da prođe prostrano vreme.
Prolazila sam pored pošti ponovo i ponovo.
Pisala sam pisma ponovo i ponovo
i neumorno se molila Bogu odgovora.
Primala sam karte sasvim kratke:
srdačan pozdrav iz Parte
i poneki pozdrav
sa Tornja u Pizi koji se krivi.

Ne, nisam ja tužna što se dan krivi.
Mnogo sam govorila. Ljudima,
svetiljkama, fotografijama.
I mnogo lancima.
Naučila sam da čitam ruke
i da gubim ruke.
Ne, nisam ja tužna.

Putovala sam zaista.
Išla sam i tamo, išla i ovamo...
Svuda je svet spreman da ostari.
Gubila sam i ovde,
gubila i onde
a usled obazrivosti sam u sebi gubila
i usled svoje nepažnje.
Išla sam i do mora.
Dugovali su mi širinu. Reci kako sam to uzela.
Bojala sam se samoće
i zamišljala sam ljude.
Jedne sam videla kako padaju
od ruke nekoga finoga praha,
ruke koja je prošla sunčev zrak,
i drugde kako padaju od najmanjeg zvuka zvona.
A ja sam se prolamala od zvonjave
Pravoslavne usamljenosti.
Ne, nisam ja tužna.

Koliko sam mogla suprotstavljala sam se toj reci
kada je imala puno vode, da me ne odnese,
i koliko god je bilo mogućno zamišljala sam vodu
u presahlim rekama
i pregazila bih.

"To malo sveta, prošla sam", Kiki Dimula

_________________
... Od rođenja se mučimo sa istim pretesnim svetom,
pa su nam nevidljiva krila jednako iskrzana
i svima nam se lome na jednom istom mestu:
tu gde počinje zagrljaj...

cernodrimski · Poslao: Uto Mar 31, 2009 4:03 am Naslov: Smradot na agonijata

Smradot na agonijata

Za zloto li moram povtorno da peam
Traorni se ovie zborovi
Koj temninata mi gi napisa
Smradot od agonijata okolu se siri
Beliot cvet ovenal
O proklet da bide ovoj cas
Sto taka povtorno pocnav da go brojam
Pogledot ne go pustam tamu gore
Ptici so skrseni krilja gledam
Grakaat so bolka tie
Se vardat od crninata na denot
Go molat bogot na sonceto
Da gi sprzi vo letot nivni
Taka dostojni da bidat
Molceskum pominuvam pokraj skoro mrtvata nadez
I taa moli
I taa polzi
Senkite sega samo blagoslov delat
Na glas izvikuvaat
Dignete se od pepelta crna
Vie bezimeni nekrsteni
Krenetese sega koga ve baram
Migot nedojden donesetemi go
Ete tuka
Od pepelta grutka neka bide
Od pepel kamen neka se stori
Od pepel za pepel ke odi
Potajte pobrzajte
So molkot prekrijte se
Dognete se od pepelta crna
Vie bezimeni nekrsteni
Eve denot von ok se topi
Nojkta kako zmija lutica ve ceka

Konj · Poslao: Uto Mar 31, 2009 7:03 am Naslov:

Cije je bre ovo delo Cernodrimski?

cernodrimski · Poslao: Uto Mar 31, 2009 8:17 pm Naslov:

ova pjesma za koju pitas brale je moja,Nikodina Cernodrimskog,i samo je jedna iz jos neobjavljene stihozbirke "Po Orfejevim stazama" ili na makedonskom "Po Patekite na Orfej"

cernodrimski · Poslao: Uto Mar 31, 2009 8:23 pm Naslov:

Zamina osamenikot

Pticite ne peat denes
Gorata revot go smiri
Zverovite rikot go skrotija
Rekite sopstvenite solzi do bregot gi zbiraat
Drvjata od zal lisjata gi frlaat daleku od sebe
Muzite evegi tazni na kamenjata sednaa
Go oplakuvaat site slozno
Osamenikot koj do vsera pesni im peese
Koj so tagata drugaruvase
Koj tagata so pesna ja lecese
Neboto listovite gi rasposla
Pesnite od osamenikot na oblacite gi napisa
Sega site da citaat
Ne bese rece mudresot
Dadeno slavata da ja nosi
Sega slavata nego ke go nosi

evo jos jedna pjesma iz iste stihozbirke

cernodrimski · Poslao: Uto Mar 31, 2009 8:25 pm Naslov:

znas konj ovo u Makedoniji mnogo lako ga stave u kategoriju podprosecne poezije ili drugim recima đubre

PantaOz · Poslao: Sre Apr 01, 2009 7:24 am Naslov:

Ponekad je teško ocenjivati nešto s čime nismo upoznati u detalje! A najteže je boriti se protiv naših predrasuda koje su godinama usađivanje u nas, pa nam onemogućavaju da shvatimo suštinu... kako reči i stiha tako i svega ostaloga!

_________________
Vera bez ljubavi čini nas fanatičnim!
Dužnost bez ljubavi čini nas zlovoljnim!
Red bez ljubavi čini nas sitničavim!
Moć bez ljubavi čini nas nasilnim!
Pravednost bez ljubavi čini nas okrutnim!
Život bez ljubavi čini nas bolesnim!

Konj · Poslao: Čet Apr 02, 2009 3:57 pm Naslov:

cernodrimski ::

Zamina osamenikot

Pticite ne peat denes
Gorata revot go smiri
Zverovite rikot go skrotija
Rekite sopstvenite solzi do bregot gi zbiraat
Drvjata od zal lisjata gi frlaat daleku od sebe
Muzite evegi tazni na kamenjata sednaa
Go oplakuvaat site slozno
Osamenikot koj do vsera pesni im peese
Koj so tagata drugaruvase
Koj tagata so pesna ja lecese
Neboto listovite gi rasposla
Pesnite od osamenikot na oblacite gi napisa
Sega site da citaat
Ne bese rece mudresot
Dadeno slavata da ja nosi
Sega slavata nego ke go nosi

evo jos jedna pjesma iz iste stihozbirke

Dobro je kad si iskren. I ja bih ovu pesmu tamo stavio. Smile

PantaOz · Poslao: Sre Avg 05, 2009 6:36 am Naslov:

Eugène Guillevic

P R V O G A D A N A

Paulu Eluardu

Bit će uistinu lijepo
Stablo koje će otkriti svjetlo, ujutro
Prvoga dana.
Kad više ne bude zagušljivih soba,
Kada gospodari budu zbačeni,
Kada se narod nađe sam ispod svjetla
Sa samim sobom.
Bit će uistinu lijepa
Prilika za samo svjetlo
Da osvoji stablo, ujutro
Prvoga dana.
Kada narod stigne do svojih cesta,
Kada se narod preda svome veselju
I kad ugleda kako stablo
Uspravno stoji na svjetlu.

_________________
Vera bez ljubavi čini nas fanatičnim!
Dužnost bez ljubavi čini nas zlovoljnim!
Red bez ljubavi čini nas sitničavim!
Moć bez ljubavi čini nas nasilnim!
Pravednost bez ljubavi čini nas okrutnim!
Život bez ljubavi čini nas bolesnim!