
no da se ja vratim na temu
ДРАЧА
Заклонила драча зеленило воде,
Ни сунчева зрачка да прође кроз крошњу.
Немирне ми мисли у дубине ходе,
Призивају души-љепоту јутрошњу.
Хладовина мути зеленкасту воду,
Ремети љепоту тога дивног трена.
На обали стојим к’о да сам на броду,
К’о да са мном плови сва љепота њена.
Јутрос сам је снио само часак један,
Лијепа је била к’о вила на своду.
Без љепоте њене бићу стално жедан,
Макар вјечно пио ову хладну воду.
Новак Р. Јеринић