BALKAN CAFE "AUSTRALIJA"

PantaOz · Poslao: Pet Nov 10, 2006 5:39 pm Naslov:

Lepo... Glishenka... a moze se sve to i uz kuvano vino... zavisi od 'zivotinjske' vrste! ljubim

_________________
Vera bez ljubavi cini nas fanaticnim!
Duznost bez ljubavi cini nas zlovoljnim!
Red bez ljubavi cini nas sitnicavim!
Moc bez ljubavi cini nas nasilnim!
Pravednost bez ljubavi cini nas okrutnim!
Zivot bez ljubavi cini nas bolesnim!

glisha · Poslao: Pon Nov 13, 2006 9:37 am Naslov:

Sve može, kad se želi i hoće... ljubim

Jedne noći svitac je napisao pismo noćnoj leptirici. Hteo je da napiše kako bi mogli jednom ponovo da se sretnu i da zajedno razmišljaju o sumraku i o tamnim stvarima oko njih.
Ali, kad je zasvetlio i hteo da pročita šta je napisao, pročitao je:

Dfgnrgolkldb,
Blstrhplsotlegrgrgrgrpr grhjk
Ghkltuoiaerfbj!?::gho

Gnrstpkljbmnrtst

Da li sam ja ovo napisao? Hteo je da pocepa pismo. Nikada više neću pisati u mraku, mislio je. Ali, kada je svetlucao nije mogao da piše, a kada je pisao nije mogao da svetluca. A sa čitanjem je bilo obrnuto, mislio je snuždeno. Uhvatio je pismo za oba kraja, ali vetar ga je oteo iz njegovih ruku i oduvao ga u tamnu šumu.
I pre no što se sunce pojavilo, dobio je malo pismo s odgovorom.
Zasvetlio je i video da je to malo pisamce plavo i da miriše na med i smolu.
Čitao je:

Krstglrbrtrd,
Dfg<<>>brlrb!

Bnmmnmn&

Srce je počelo da mu lupa.
Duboko je razmišljao i odjednom je bio siguran da je to pismo noćne leptirice koja mu piše da će sutra uveče doći, posle zalaska sunca, na najnižu granu zove i da će poneti crni med, i da i on, svitac, isto tako ponese nešto, i da će pričati o tami i o tome kako mileći možeš da pređeš preko tame i kako se kroz tamu ponekad probija svetlost.
To piše, mislio je svitac i jarko je zasvetlio.
Tada se pojavilo sunce i svitac je odlučio da spava.
Večeras ću ponovo videti noćnu leptiricu!
Zavukao se u grm, osetio je kako mu srce kuca i zaspao.

_________________
... Od rođenja se mučimo sa istim pretesnim svetom,
pa su nam nevidljiva krila jednako iskrzana
i svima nam se lome na jednom istom mestu:
tu gde počinje zagrljaj...