Plakanje je emocionlna,svako ko ima srca moze da zaplace.Ja nekada gledam film i zaplacem sto nisam ja taj glumac koji se hvata sa lepom i zgodnom glumicom.Ali salu na stranu,nije sramota da muskarac zaplace,nisu svi muskarci okrutni bez srca i duse.Tomica emocionalno zarazen.

Muskarac koji place je covek koji place.
A placemo jer nas boli;noga,ruka,zub,dusa.....
Etika Balkana nalaze drugacije..
Muskarac koji place je neko ko je slabic.
(Ni zene,heroji, ne placu;Majka Jugovica...Herojeva majka...)
Ja to bas i ne razumem.
Eticki kodeks je nametnut kao i svi kodeksi.
Nije prirodan.Kod starih Grka recimo,
normalno je da muskarci placu.Aristotelova definicija
tragedije, vezana je za ulogu drame koja treba da izazove
katarzu- prociscenje duse.A katarza se izmedju ostalog
prozivljava placem.(Kod starih Grka su muskarci,jedino,
odlazili u pozoriste).
Treba plakati,kad mozemo.(Ima i neka medicinska prica o koristi
suza).Ja samo mislim, da svako osecanje i raspolozenje,svaku emociju,
treba iziveti.Ponekad je to tesko,ali cesto je dobro kad uspemo, da se posteno isplacemo.

Pa i muškarci su živa bića, malo kao čvršći od žena ali to neznači da nesmiju da plaču ili da ne mogu.

VelikiBata ::

Sta mislite, kada muskarac sme zaplakati? I da li je to OK?

To je više vezano za osećajnost (emotivnost) nego za pol...


Meni, recimo, uvek kada ulazim u crkvu (ne idem često) bilo da je katolička ili pravoslavna, osetim nešto, poput ljubavi, što ne umem objasniti. I obavezno mi zasuze oči... To ne mogu kontrolisati za razliku od nekih drugih situacija...

SVA SRECA DA NISMO SVI ISTI .

Tu sam istog misljenja kao i Zverkica.

Šta god mi mislili o sebi, još uvek smo izrazito patrijarhalna sredina. Još uvek se od žena očekuje da rađaju sinove, a za devojčicu se neretko čuje „važno da je živo i zdravo“. Dakako, na sinu je velika odgovornost. On je naslednik porodičnog imena i buduća glava porodice. Možda iz takvog stava proizilazi težnja za sakrivanjem osećanja, jer pravi muškarac neće nikada zaplakati, neće pokazati kako mu je. Ako na ulici primetite dečaka koji je pao i ogrebao koleno, već pri pokušaju da zarida otac i majka mu objašnjavaju da „šmizle“ plaču, a pravi momci stisnu zube. Ali šta u situacijama kada je plakanje jedini način izražavanja osećanja? Šta kada smo tužni, kada nam se dogodi nešto loše ili izgubimo dragu osobu? Prema društvenim pravilima, i ovde bi dečaci i muškarci trebalo da ostanu „čvrsti“.
Mislim da potiskivanje osećanja može narušiti psihičko zdravlje i da svako bez obzira na pol "IMA PRAVO NA SVOJE SUZE".

u pravu si Olivera potpuno
imala sam prilike puno puta u zivotu da vidim muskarca kako place u raznim situacijama, mislim da ni jedan nije bio manje muskarac u mojim ocima posle toga(sto kaze zverka)cak naprotiv, mozda sam ih i vise cenila zbog toga
Definitivno se slazem da svako "IMA PRAVO NA SVOJE SUZE"

Ovakvu sam temu i ja postavio na jendom forumu, pa se svi prave kao nazovi frajeri, pa naravo da i muškarci mogu plakati, pa nije to nit sramota nit nešto loše. Šta izraziš svoja osjećanja i to je to

iskreno ruku na srce, ja sam osoba kad vidim neko da place, onda se i meni place, pogotovo kad vidim muskarca da place. ne volim da vidim niko da place!

ne volim ni ja. Naročito kad cura plače, onda pokušavam da joj pomognem šta god da je u pitanju

kazu da je najveca snaga u tome priznati svoju slabost, pa zasto ne bih plakali,ako nam je do suza, bez obzira na pol. ljudska smo bica, posjedujemo emocije i pravilno ih je iskazati.
meni licno muske suze, mnogo teze padaju nego zenske. mozda zato, sto na balkanu nisu uobicajene, vidjela sam oca u suzama i bivsega muza, mogu vam reci da mi se dusa cjepala pri tom prizoru. dok zensku, kazu srce kraj dupeta, pa vecinom usljedi ona "hajde majke ti ne drami". suze su govor duse...onome ko je ima, da li plakali glasno, osjetno ili postajno u dubini svoga bica..