Zakuvasmo mi kad smo poceli objasnjavati o polovinama...

Citat:

...Dve iste polovine se ne mogu naci, ali se mogu naci duhovni parovi, koji ce zajednicki moci doci do harmonije i zadrzati svoju unikatnost...

Ma i meni izgleda, sada kada nam domacica ukaza, da smo malo preterali... ali to je ono sto mislimo, valjda... pa sta ces... komplikujemo jednostavno jer nam je toliko vazno... a u analizama se ponekad zaboravi sta smo analizirali pa vidimo 'sumu umesto drveta'...

Mnogo se govori u "New age" zajednici o bliskim dusama i dusama koje su nasi blizanci(polovine). Mnogi se nadaju da ce sresti svoju srodnu dusu...ALI! Ne postoji idealna srodna dusa. Izvan nas uopste ne postoji tamo neko bice koje je sa nama savrseno kompatibilno. Mi sami kreiramo svoju realnost, to nema veze sa srodnom dusom. U nasoj zutoj svesci treba da iskreiramo svoje odnose koji su u saglasju sa nasom idejom o perfekciji. Sve nase srodne duse su individue, koje kreiraju njihove realnosti na osnovu sopstvenog iskustva. To je pocelo jos od vremena kada smo svi bili jedna dusa. Nase srodne duse se bave svojim poslom. Njihova iskustva ne moraju biti usaglasena sa nasim iskustvima. Samo cemo se razocarati ako zamisljamo Gospodina Idealnog ili Gospodju Idealnu.Zao mi je sto sam surovo realna

OliVera ti si prava, upravo tako. Svako ima sablon svoj, a ima ih veliki broj, pa ako se strefe u globalu korigujuci svako svoju sitnicu malu, oni i traju

Ocigledno su retki oni s kojima se ovde razumem na polju ljubavi! Ali da malo pojasnim, da nema nesporazuma...

Telesno (ili ljudsko, ako vec zelite) se ne moze samo (bez pomoci) uzdici do duhovnih velicina (istina, ideala) jer ono bozansko funkcionira na visem nivou. Ono sto je od tela rodjeno je telesno - t.j. telo ne moze ici preko svojih granica, t.j. ogranicenja!
S druge strane, ono sto je u DUHU RODJENO (a to moze biti i ljubav) je duhovno - t.j. duhovno dostize prostore koje se nalaze preko fizickog postojanja!

Kada se u jednoj vezi ostvari taj duhovni nivo onda ljubav nekome omogucava da dise lakse, nekome omogucava da lebdi, odnosi svu bol telesnog...
a kada nestane tog duhovnog nivoa i sve se svede na nase ljudske razlike i nesavrsenost onda ta ista ljubav moze dovesti da gusi, teska je u grudima i boli (ali i ne mora, ako partneri uoce nedostatak te duhovne veze i porade na njoj)!

Uz sav duzan respekt! To sto ti pricas je NEdostizni ideal...Dostupan i moguc jedino piscima i to iluzionistima. Takve ljubavi, takvog spajanja u danasnje vreme nema ni u ljubavnim romanima, zao mi je ali je tako

A ja ti mogu posvedociti da sam se licno uverio tokom nedelju dana da je ipak moguce! Ali je tada sve bilo bez briga, grca i straha... i tu u tom grmu negde 'lezi zec'...

U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah napolje; jer strah ima muku. A ko se boji nije savršen u ljubavi. (I Jovan 4:18 )

E vidis, ja sam se za samo jedan dan uverila, da je sve ono sto je godinu dana licilo na bajku, sa svim predispozicijama da ima srecan kraj, nista drugo nego ILUZIJA. A kazes strah? Pa plase se oni koji imaju necistu savest, oni koji nesto kriju i od sebe i od drugih. Nema coveka koji se plasi ljubavi, ima samo onih koji su svoju neiskrenost greskom nekad nazvali ljubavlju, pa sada ne znaju gde su!

OliVera ::

A kazes strah? Pa plase se oni koji imaju necistu savest, oni koji nesto kriju i od sebe i od drugih. Nema coveka koji se plasi ljubavi, ima samo onih koji su svoju neiskrenost greskom nekad nazvali ljubavlju, pa sada ne znaju gde su!

Ja sam, kad sam o strahu pricao na strah u ljubavi (da li cemo biti zajedno zauvek, a sta ako me vise ne voli, da li ce na kraju ipak slusati svoje roditelje ili prijatelje koji me ne podnose... ma nesto slicno tome) ne na strah od ljubavi... ali dobra ti poenta! Ne mora da se slazem... al je dobra!

Ljubav je samo jedna banalna rec koja u sustini ne predstavlja nesto posebno.Oblik pocinje da dobija tek kad se uz nju dodaju najrazlicitije kombinacije prideva.
Neko kombinuje:lepa,strasna,iskrena, neko opet : bolna,vecna,lazna.
Mogucnosti kombinacija su neiscrpne,jer retko koje zivo bice povezuje ista osecanja istim redomu u toku svog zivota..Izmeni samo jedan pridev u kombinaciji osecaja i vec si izmenio kompletno znacenje ljubavi u tom trenutku u tvojim ocima i u tvome srcu.
Zato je mustra ljubavi slicna mustri DNS-a iliti genetske sifre.Izmeni samo jedan cod i izmenio si citavo bice. Pa sad mi recite sta je ljubav.Ja sam je dozivela par puta al svaki put uz izmenu nekog prideva.Svaki put drugacije.Nema recepta...

"O kako tužnih ljubavi ima, ovaj svet je ispunjen njima,
sve više sumnjam da neko sretno i voli još.
O kako tužnih ljubavi ima, baz nešto razmišljam..."

Oliverin komentar me zagolica i odluchih da na copy-paste prenesem svoje misljenje, koje sam negde vec postirao.

**************
Pre nekoliko godina mi reche jedna devojka, isprovocirana malenom raspravom (bezveznog povoda):
" Eh, celog zhivota sanjam princa na belom konju, a nalecem samo na konje."
Malo se zamislih, shvatih da je u pravu i odgovorih:
" Da, da i ja chitavog zhivota ljubim zhabe, ochekujuci da ce se neka pretvoriti u princezu, ali zhabe ostaju- zhabe."
Naravno, ZHABA i KONJ iste vecheri raskidoshe, neposredno posle tog dijaloga i nastavishe svako svojim putem, prema sopstvenom poimanju bajki.
Chesto se setim tog simpatichnog prepucavanja, ali prvenstveno zato shto uvideh da smo odrastali uz potpuno pogreshne bajke i chvrsto reshen da napishem bajku o konju i zhabi, uz obavezan srecan kraj. Ne toliko zbog konja, jer konj je u ovom narodu gotovo mitska zhivotinja, uvek junachan, ponosan, lep, uvek nosi kakvog silnog junaka i uvredljiv je samo kada se uporedi sa princom, vec zbog zhabe, koja je sinonim svega ruzhnog i odvratnog, makar vizuelno gledano, dok o unutrashnjoj lepoti ovde razmishljaju samo retke budale, poput pisca ovih redova.
Koliko sam samo lepote nalazio u krajnje obichnim i neupadljivim zhenama, kolko predvnih toplih emocija i divnih razmishljanja, a ipak sam, kao i svaki konj, uvek radije trchao za atraktivnim, praznoglavim lutkicama, chija je glavna zhivotna preokupacija bila da li su se dobro nashminkale i da li su dobro uklopile boju tashnice sa bojom cipelica i kaisha. Strashno...Kad se samo setim, koliko puta sam se osecao kao potpuni idiot, kada chitavo veche provedem bez teme, u ispraznom zezanju i ispijanju vina, uz obaveznu dilemu- a shta cu ja ovde...
Evo, sada se ponovo preispitujem koji je to tip zhene iz neke moje bajke. Trazhim je u uspomenama, butam po secanju, gledam u okruzhenju, kopam po sopstvenoj imaginaciji. I totalno sam zbunjen, jer mi nadolaze neke divne zhene iz ne tako daleke proshlosti, od kojih sam otishao trazheci i dalje neku imaginarnu princezu. Proganjaju me zbog neuchinjenog, lome me zbog sopstvene neodluchnosti, pitaju me da li sam nashao to shto sam trazhio.
Odgovaram smusheno da nisam. Pitaju me- a zashto. Kazhem im iskreno: Zato shto sam konj.

Bravo Provincijalac

Bas tako...cudna potraga za pravim,jedinstvenim,neobicnim...zavrsi se u beznadju i samoci u kojoj came pitanja i iskre proslosti...

Cesto sam se pitala gde li sam to pogresila..sta li je to ljubav,ona,prava,bez straha da neko nekome pogleda u oci i ne strahuje da moze procitati cinizam,laz,zabludú....

Volela sam mnogo puta...i uvek nekako drugacije....i svaki put sam imala osecaj...da,to je ona prava ljubav..da...ona koju sam godinama cekala....A onda otreznjenje...Useli se svakodnevnica,sto je i normalno...postanemo samo delic one nase,prave ljubavi..Sve se svede na "Halo ljubavi..uhh...kako sam umoran..jesi li spremila nesto ukusno za veceru....?

Koliko god strasno mi izgledalo i zvucalo tog trena...shvatim da nema idealne veze,braka..nema vecitog mazenja,izliva ljubavi...sve to proguta njegova Firma,moje kucne obaveze...neki prolaznici...neznani...

Pitam se da li cemo svi jednom biti samo prolaznici nasih ljubavi....