Vazan krug kosovskog mita (necu one stare mitove, odavno su prosli) koji mene interesuje obuhvata vreme smešteno u samo jedan vek, u trajanju od 87 godina, tj. period od Prvog balkanskog rata 1912. do agresije NATO na SRJ 1999. godine. Taj krug obuhvata vreme nepunog stoleća, koje je ograničeno na život i pamćenje najmanje jedne ljudske generacije. U srednjem mitskom krugu deluje otački mit oslobodilaca i osvetnika Kosova, uz kasnija kontradiktorna politička tumačenja.Kosovo je oslobođeno energičnom akcijom srpske vojske 1912. i ušlo je u sastav Kraljevine Srbije, da bi ga 1918. Srbija kao deo svoje teritorije unela u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.

Na početku ovog mitskog perioda nalazi se Prvi svetski rat (1914-1918), na njegovoj polovini je Drugi svetski rat (1941-1945), a na kraju jugoslovenski cesesionistički ratovi (1991-1999). Kosovo je u tom periodu oslobađano tri puta (1912, 1918. i 1941) i isto toliko puta okupirano (1915-1918, 1941-1944 i 1999-?) U tri istorijska navrata lokalni albanski živalj na Kosovu masovno se stavljao na stranu srpskih neprijatelja i to redom: Austrougara i Nemaca, pa Italijana, Nemaca i Bugara i, naposletku, Zapadne alijanse, sastavljene pretežno od Britanaca i Amerikanaca.[7]

U obe prethodne Jugoslavije u odnosu na druge južnoslovenske narode Albanci su na Kosovu i šire imali status povlašćene "narodnosti". Na početku svog jugoslovenskog života Albanci su bili državnopravno smešteni u širi srpski i jugoslovenski sklop. Pri kraju druge Jugoslavije, pak, Albanci su prevazišli okvire srpske državne integracije zadobivši obrise corpusa separatum. Njihov naročiti, uposebljeni i izdvojeni položaj famoznog "konstituensa federacije" zapravo je obnovio srpsko pitanje.

Čitav 20. vek, a naročito njegova druga polovina, protekao je u velikim i malim unutarjugoslovenskim neslaganjima. Srpsko-hrvatski odnosi predstavljali su okosnicu zajedničke države, dok je kontrola srpsko-albanskih odnosa značila faktor "zauzdavanja" mogućih širih ambicija Srbije. Hrvatske partikularističke težnje oličavale su veliki separatizam, dok su albanske težnje ka odvajanju predstavljale "mali" separatizam.

Tako je Kosovo oslobođeno pre ujedinjenja Južnih Slovena, a izgubljeno (ili palo u međunarodno ropstvo) posle njihovog razjedinjenja, tj. raspada Jugoslavije. Srbija je vlastitim snagama oslobodila Kosovo pre nastanka Jugoslavije, koju je nešto kasnije napravila. Pokazalo se, međutim, da Srbija nije uspela da sačuva niti Jugoslaviju niti Kosovo. U rasponu od jednog veka Srbiji je, posredstvom (činjenjem i nečinjenjem) Jugoslavije, najpre osporeno a zatim i oduzeto Kosovo. U stvari, u ovom ciklusu se kroz život dve Jugoslavije Kosovo sve više otuđivalo od Srbije. Tri okupacije i tri oslobađanja Kosova svedoče da Srbija sve to vreme nije uspela da prostor Stare Srbije integriše u svoj nacionalni i državni korpus. Prostorni i vremenski ambijent od osam decenija i pet uzastopnih ratova na Kosovu, ukazuje i da je to konfliktno područje bilo i ostalo od sudbinske važnosti za Srbiju. Tragični ciklizam 20. veka snažno je obeležio poslednju deceniju i preneo se na sledeće stoleće.

Da li se uopste isplati gubiti vreme na Kosovo (a o zivotima i da ne pricamo)?

Brisel: Ahtisari će razgovarati sa zvaničnicina EU o Kosmetu

Posrednik UN za pregovore o budućem statusu Kosmeta Marti Ahtisari razgovaraće u Briselu sa najvišim zvaničnicima EU o početku procesa pregovora. Ahtisari će se sastati sa visokim predstavnikom Unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom, predsednikom Evropske komisije Žoze Manuel Barozom i komesarom EU za proširenje Olijem Renom. Očekuje se da teme razgovora budu situacija posle smrti šefa pregovaračkog tima kosmetskih Albanaca Ibrahima Rugove, kao i pripreme za sastanak Kontakt grupe na ministarskom nivou u Londonu 31. januara.

PantaOz ::

Da li se uopste isplati gubiti vreme na Kosovo (a o zivotima i da ne pricamo)?

Baska "patriotizam", ali onaj ko nije na svojoj kozi osetio ne moze realno da rasudjuje.
Kao neko ko je otisao sa svog "ognjista", mogu sam da kazem, JADAN TAJ NAROD TAMO!

Ovih dana sam trebao ici na Kosovo da fotografisem nekoliko manastira - nazalost ne moze se... eto, nemam prava, ne dozvoljavaju... objasnjenja su razlicita, ali uvek , kao, u moju 'korist'... uhhhh... Kosovo je vec otislo...

Pa ovako,plan Ahtisarija nije uspeo,nisu se slozile strane u vezi tog plana.Srbi ne popustaju a ni Siptari sa druge strane isto tako nisu zadovoljni.Kao prvo oni traze nesto sto je apsurdno,traze nezavisnost,i to na tudjoj teritoriji.Ako se uzme u obzir da je kosovo Srpska pokrajina,i ako se zna da je Raska stara Srpska prestojnica,da je glavi grad tada bio Ras,pa zaista neznam sta oni traze.Siptari su tvrdoglavi,a i zavedeni su od Albanije,jer misle da ce konacno da psotane velika albanija.Jos nije doneta odluka,Ameri su za Siptare,deo Evrope takodje,ali Rusija je ta koja ce imati prava na veto i stopirati otkidanje dela Srbije.Ne zaboravi da moze doci i do krvoprolica,moze da se zarati opet,a to odgovara Siptarima,jer se nadaju da ce nas Ameri opet sravniti sa zemljom.Uh teska situacija,ali ce ipak pravda pobediti i kosovo ce biti kao i sto jeste Srpsko.Pozdrav Tomica

Danas sam bash chitala i pisala o Kosovu........o kosovskim Albancima.......
mislim da je interesantnije analizirati njih, nego situaciju na Kosovu:-)

Nema vajde Pantelija,mi smo politicki zarazena zemlja,mrznja nam je oduzela sva osecanja,nepoverljivost je tacka broj jedan u vezi te miroljubive situacije.Imao sam nekoliko pitanja na forumu RTSu i to albancima,da li oni mogu da zive sa nama u slozi,odgovor je nikada,Srbi koji zive na Kosovu takodje ne zele nikakvo prijateljstvo sa Albancima,i tako sve u krug,a mrznja traje li traje.Ako ti dozvolis da ti u kuci pravi stranac red,onda nema vajde od te kuce zar ne?Pozdrav Tomica

Ево шта пишу Немци!

U pripremi nova srpska rezolucija o Kosovu

Odluku Kontakt grupe o Kosovu, Srbija i Rusija neće priznati, ističu u prvi plan svetske agencije u nedelju.Rusko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da konačnu odluku o statusu može da donese jedino Savet bezbednosti UN. U ruskom ministarstvu upozoravaju da će ukoliko se zaobidje Savet bezbednosti, to destabilizovati Balkan i dati podstreka svim separatistima sveta. Nasuprot tome Amerika i EU su , zbog pretećeg ruskog veta, proglasile neuspelim pokušaje u Savetu bezbednosti i zadužile Kontakt grupu za pronalaženje rešenja, čija će osnova biti Ahtisarijev plan.

Ruski ambasador pri UN Vitali Čurkin je pre toga rekao da je Ahtisarijev plan odložen ad akta. Srpska i albanska strana imaju rok od 120 dana da se dogovore, predvidja novi predlog Rezolucije o kojoj se nije glasalo, dok Rusija želi neograničene pregovore, čije bi rezultate prihvatio Savet bezbednosti.

Ruski ambasador u UN Vitali Čurkin je prilično zadovoljno rekao:

”Mi nismo ništa odložili. Mi smo sprečili rešenje koje je protivno medjunarodnom pravu i koje ugrožava medjunarodnu i stabilnost Balkana”.

Njegov američki kolega Zalmej Kalilzad je o očekivanjima Zapada,od Kontakt grupe, u kojoj je takodje i Rusija, zadovoljno rekao:

"Rusija jeste u Kontakt grupi, ali Rusija tamo nema veto. Dakle, imamo novi proces koji ne zavisi od ruskog veta."

Kakva je veza Abhazije i Južne Osetije s Kosovom?

Ruski predsednik Vladimir Putin je, navodi nemačka agencija DPA, više puta upozoravao na mogućnost izbijanja regionalnih sukoba, ukoliko se od Kosova napravi presedan. U tom kontekstu je pomenuo Baskiju i Kataloniju. Ali, Moskva na umu ima pre svega Abhaziju i Južnu Osetiju, gde su stacionirane ruske trupe.

Analitičari smatraju da bi Rusija mogla pod odredjenim geopolitičkim ustupcima, da se dogovori sa Zapadom oko Kosova. Rusija se već mesecima spori sa Amerikom zbog odbrambenog raketnog štita, ali je takodje i ponudila i saradnju.


Srpski predsednik Boris Tadić najavio je u nedelju u Beogradu novu rezoluciju srpske skuptine o Kosovu i to već u utorak.

”Domet ove Rezolucije jeste da se još jednom definiše politika Srbije o budućem statusu Kosova, da iza te politike stanu i državne institucije, što je i jedna značajna poruka medjunarodnim političkim činiocima i istovremeno da se obavi jedna demokratska rasprava unutar naših nadležnih institucija. Parlament je svakako najpozvaniji u tom smislu i parlament treba da kaže svoju reč,” rekao je Tadić.

U ponedeljak će sefovi diplomatije dvadesetsedmorice u Briselu razmotriti kakve korake treba učiniti pošto je Savet bezbednosti UN to pitanje preneo na Kontakt grupu.