 |
BALKAN CAFE "AUSTRALIJA" Za sve Balkance dobre volje i one koji se tako osecaju
|
| Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu |
| Autor |
Poruka |
PantaOz VelikiBata


Pridružio: 31 Avg 2005 Poruke: 10100 Lokacija: Brisbane, Australia
|
Poslao: Uto Dec 06, 2005 6:07 am Naslov: KOSOVO - MIT ILI STVARNOST? |
|
|
Vazan krug kosovskog mita (necu one stare mitove, odavno su prosli) koji mene interesuje obuhvata vreme smešteno u samo jedan vek, u trajanju od 87 godina, tj. period od Prvog balkanskog rata 1912. do agresije NATO na SRJ 1999. godine. Taj krug obuhvata vreme nepunog stoleća, koje je ograničeno na život i pamćenje najmanje jedne ljudske generacije. U srednjem mitskom krugu deluje otački mit oslobodilaca i osvetnika Kosova, uz kasnija kontradiktorna politička tumačenja.Kosovo je oslobođeno energičnom akcijom srpske vojske 1912. i ušlo je u sastav Kraljevine Srbije, da bi ga 1918. Srbija kao deo svoje teritorije unela u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.
Na početku ovog mitskog perioda nalazi se Prvi svetski rat (1914-1918), na njegovoj polovini je Drugi svetski rat (1941-1945), a na kraju jugoslovenski cesesionistički ratovi (1991-1999). Kosovo je u tom periodu oslobađano tri puta (1912, 1918. i 1941) i isto toliko puta okupirano (1915-1918, 1941-1944 i 1999-?) U tri istorijska navrata lokalni albanski živalj na Kosovu masovno se stavljao na stranu srpskih neprijatelja i to redom: Austrougara i Nemaca, pa Italijana, Nemaca i Bugara i, naposletku, Zapadne alijanse, sastavljene pretežno od Britanaca i Amerikanaca.[7]
U obe prethodne Jugoslavije u odnosu na druge južnoslovenske narode Albanci su na Kosovu i šire imali status povlašćene "narodnosti". Na početku svog jugoslovenskog života Albanci su bili državnopravno smešteni u širi srpski i jugoslovenski sklop. Pri kraju druge Jugoslavije, pak, Albanci su prevazišli okvire srpske državne integracije zadobivši obrise corpusa separatum. Njihov naročiti, uposebljeni i izdvojeni položaj famoznog "konstituensa federacije" zapravo je obnovio srpsko pitanje.
Čitav 20. vek, a naročito njegova druga polovina, protekao je u velikim i malim unutarjugoslovenskim neslaganjima. Srpsko-hrvatski odnosi predstavljali su okosnicu zajedničke države, dok je kontrola srpsko-albanskih odnosa značila faktor "zauzdavanja" mogućih širih ambicija Srbije. Hrvatske partikularističke težnje oličavale su veliki separatizam, dok su albanske težnje ka odvajanju predstavljale "mali" separatizam.
Tako je Kosovo oslobođeno pre ujedinjenja Južnih Slovena, a izgubljeno (ili palo u međunarodno ropstvo) posle njihovog razjedinjenja, tj. raspada Jugoslavije. Srbija je vlastitim snagama oslobodila Kosovo pre nastanka Jugoslavije, koju je nešto kasnije napravila. Pokazalo se, međutim, da Srbija nije uspela da sačuva niti Jugoslaviju niti Kosovo. U rasponu od jednog veka Srbiji je, posredstvom (činjenjem i nečinjenjem) Jugoslavije, najpre osporeno a zatim i oduzeto Kosovo. U stvari, u ovom ciklusu se kroz život dve Jugoslavije Kosovo sve više otuđivalo od Srbije. Tri okupacije i tri oslobađanja Kosova svedoče da Srbija sve to vreme nije uspela da prostor Stare Srbije integriše u svoj nacionalni i državni korpus. Prostorni i vremenski ambijent od osam decenija i pet uzastopnih ratova na Kosovu, ukazuje i da je to konfliktno područje bilo i ostalo od sudbinske važnosti za Srbiju. Tragični ciklizam 20. veka snažno je obeležio poslednju deceniju i preneo se na sledeće stoleće.
Da li se uopste isplati gubiti vreme na Kosovo (a o zivotima i da ne pricamo)? _________________ Vera bez ljubavi cini nas fanaticnim!
Duznost bez ljubavi cini nas zlovoljnim!
Red bez ljubavi cini nas sitnicavim!
Moc bez ljubavi cini nas nasilnim!
Pravednost bez ljubavi cini nas okrutnim!
Zivot bez ljubavi cini nas bolesnim! |
|
| Nazad na vrh |
|
 |
PantaOz VelikiBata


Pridružio: 31 Avg 2005 Poruke: 10100 Lokacija: Brisbane, Australia
|
Poslao: Sub Jan 28, 2006 5:37 pm Naslov: |
|
|
Brisel: Ahtisari će razgovarati sa zvaničnicina EU o Kosmetu
Posrednik UN za pregovore o budućem statusu Kosmeta Marti Ahtisari razgovaraće u Briselu sa najvišim zvaničnicima EU o početku procesa pregovora. Ahtisari će se sastati sa visokim predstavnikom Unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom, predsednikom Evropske komisije Žoze Manuel Barozom i komesarom EU za proširenje Olijem Renom. Očekuje se da teme razgovora budu situacija posle smrti šefa pregovaračkog tima kosmetskih Albanaca Ibrahima Rugove, kao i pripreme za sastanak Kontakt grupe na ministarskom nivou u Londonu 31. januara. _________________ Vera bez ljubavi cini nas fanaticnim!
Duznost bez ljubavi cini nas zlovoljnim!
Red bez ljubavi cini nas sitnicavim!
Moc bez ljubavi cini nas nasilnim!
Pravednost bez ljubavi cini nas okrutnim!
Zivot bez ljubavi cini nas bolesnim! |
|
| Nazad na vrh |
|
 |
OliVera Homo Balcanicus


Pridružio: 24 Okt 2005 Poruke: 1072
|
Poslao: Čet Sep 21, 2006 3:49 am Naslov: Re: KOSOVO - MIT ILI STVARNOST? |
|
|
| PantaOz :: |
Da li se uopste isplati gubiti vreme na Kosovo (a o zivotima i da ne pricamo)? |
Baska "patriotizam", ali onaj ko nije na svojoj kozi osetio ne moze realno da rasudjuje.
Kao neko ko je otisao sa svog "ognjista", mogu sam da kazem, JADAN TAJ NAROD TAMO! _________________ ...nauči se znati zaboleti svoju bol, umesto da ona tebe boli. Nauči se znati voditi svoje puteve, umesto oni tebe da vode.
I nauči znati odživeti svoj život, umesto da on tebe živi! |
|
| Nazad na vrh |
|
 |
PantaOz VelikiBata


Pridružio: 31 Avg 2005 Poruke: 10100 Lokacija: Brisbane, Australia
|
Poslao: Čet Nov 16, 2006 3:41 pm Naslov: |
|
|
Ovih dana sam trebao ici na Kosovo da fotografisem nekoliko manastira - nazalost ne moze se... eto, nemam prava, ne dozvoljavaju... objasnjenja su razlicita, ali uvek , kao, u moju 'korist'... uhhhh... Kosovo je vec otislo...  _________________ Vera bez ljubavi cini nas fanaticnim!
Duznost bez ljubavi cini nas zlovoljnim!
Red bez ljubavi cini nas sitnicavim!
Moc bez ljubavi cini nas nasilnim!
Pravednost bez ljubavi cini nas okrutnim!
Zivot bez ljubavi cini nas bolesnim! |
|
| Nazad na vrh |
|
 |
PantaOz VelikiBata


Pridružio: 31 Avg 2005 Poruke: 10100 Lokacija: Brisbane, Australia
|
Poslao: Sub Mar 17, 2007 8:24 am Naslov: |
|
|
Posto se ovde Kosovo ni ne spominje vise, a ni Ahtisari nije aktuelan, jel moze neko da me informise 'iz prve ruke' sta se dogadja... nemam vremena da citam ranorazne tekstove po internetu sto se ovoga tice... _________________ Vera bez ljubavi cini nas fanaticnim!
Duznost bez ljubavi cini nas zlovoljnim!
Red bez ljubavi cini nas sitnicavim!
Moc bez ljubavi cini nas nasilnim!
Pravednost bez ljubavi cini nas okrutnim!
Zivot bez ljubavi cini nas bolesnim! |
|
| Nazad na vrh |
|
 |
Tomislav Sport u srcu


Pridružio: 01 Sep 2005 Poruke: 2017 Lokacija: Perth, Australia
|
Poslao: Sub Mar 17, 2007 12:44 pm Naslov: |
|
|
Pa ovako,plan Ahtisarija nije uspeo,nisu se slozile strane u vezi tog plana.Srbi ne popustaju a ni Siptari sa druge strane isto tako nisu zadovoljni.Kao prvo oni traze nesto sto je apsurdno,traze nezavisnost,i to na tudjoj teritoriji.Ako se uzme u obzir da je kosovo Srpska pokrajina,i ako se zna da je Raska stara Srpska prestojnica,da je glavi grad tada bio Ras,pa zaista neznam sta oni traze.Siptari su tvrdoglavi,a i zavedeni su od Albanije,jer misle da ce konacno da psotane velika albanija.Jos nije doneta odluka,Ameri su za Siptare,deo Evrope takodje,ali Rusija je ta koja ce imati prava na veto i stopirati otkidanje dela Srbije.Ne zaboravi da moze doci i do krvoprolica,moze da se zarati opet,a to odgovara Siptarima,jer se nadaju da ce nas Ameri opet sravniti sa zemljom.Uh teska situacija,ali ce ipak pravda pobediti i kosovo ce biti kao i sto jeste Srpsko.Pozdrav Tomica _________________
 |
|
| Nazad na vrh |
|
 |
Megovska Stalni gost


Pridružio: 04 Sep 2005 Poruke: 75 Lokacija: Macedonia
|
Poslao: Čet Mar 29, 2007 7:31 am Naslov: |
|
|
Danas sam bash chitala i pisala o Kosovu........o kosovskim Albancima.......
mislim da je interesantnije analizirati njih, nego situaciju na Kosovu:-)
 _________________ MM |
|
| Nazad na vrh |
|
 |
PantaOz VelikiBata


Pridružio: 31 Avg 2005 Poruke: 10100 Lokacija: Brisbane, Australia
|
Poslao: Ned Apr 01, 2007 8:36 am Naslov: |
|
|
Pa koja su vasa misljenja o tome... zar ne bismo mogli SVI zajedno da zivimo u miru? I kako to da je UVEK DRUGA strana kriva? _________________ Vera bez ljubavi cini nas fanaticnim!
Duznost bez ljubavi cini nas zlovoljnim!
Red bez ljubavi cini nas sitnicavim!
Moc bez ljubavi cini nas nasilnim!
Pravednost bez ljubavi cini nas okrutnim!
Zivot bez ljubavi cini nas bolesnim! |
|
| Nazad na vrh |
|
 |
Tomislav Sport u srcu


Pridružio: 01 Sep 2005 Poruke: 2017 Lokacija: Perth, Australia
|
Poslao: Ned Apr 01, 2007 12:06 pm Naslov: |
|
|
Nema vajde Pantelija,mi smo politicki zarazena zemlja,mrznja nam je oduzela sva osecanja,nepoverljivost je tacka broj jedan u vezi te miroljubive situacije.Imao sam nekoliko pitanja na forumu RTSu i to albancima,da li oni mogu da zive sa nama u slozi,odgovor je nikada,Srbi koji zive na Kosovu takodje ne zele nikakvo prijateljstvo sa Albancima,i tako sve u krug,a mrznja traje li traje.Ako ti dozvolis da ti u kuci pravi stranac red,onda nema vajde od te kuce zar ne?Pozdrav Tomica _________________
 |
|
| Nazad na vrh |
|
 |
PantaOz VelikiBata


Pridružio: 31 Avg 2005 Poruke: 10100 Lokacija: Brisbane, Australia
|
Poslao: Pon Apr 02, 2007 7:07 am Naslov: |
|
|
Pa ako ga sami ne pravimo ko ce nam ga praviti... pozar se siri na sve strane ako se ne zaustavi i ugasi! _________________ Vera bez ljubavi cini nas fanaticnim!
Duznost bez ljubavi cini nas zlovoljnim!
Red bez ljubavi cini nas sitnicavim!
Moc bez ljubavi cini nas nasilnim!
Pravednost bez ljubavi cini nas okrutnim!
Zivot bez ljubavi cini nas bolesnim! |
|
| Nazad na vrh |
|
 |
PantaOz VelikiBata


Pridružio: 31 Avg 2005 Poruke: 10100 Lokacija: Brisbane, Australia
|
Poslao: Sub Jul 28, 2007 7:07 pm Naslov: |
|
|
Ево шта пишу Немци!
U pripremi nova srpska rezolucija o Kosovu
Odluku Kontakt grupe o Kosovu, Srbija i Rusija neće priznati, ističu u prvi plan svetske agencije u nedelju.Rusko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da konačnu odluku o statusu može da donese jedino Savet bezbednosti UN. U ruskom ministarstvu upozoravaju da će ukoliko se zaobidje Savet bezbednosti, to destabilizovati Balkan i dati podstreka svim separatistima sveta. Nasuprot tome Amerika i EU su , zbog pretećeg ruskog veta, proglasile neuspelim pokušaje u Savetu bezbednosti i zadužile Kontakt grupu za pronalaženje rešenja, čija će osnova biti Ahtisarijev plan.
Ruski ambasador pri UN Vitali Čurkin je pre toga rekao da je Ahtisarijev plan odložen ad akta. Srpska i albanska strana imaju rok od 120 dana da se dogovore, predvidja novi predlog Rezolucije o kojoj se nije glasalo, dok Rusija želi neograničene pregovore, čije bi rezultate prihvatio Savet bezbednosti.
Ruski ambasador u UN Vitali Čurkin je prilično zadovoljno rekao:
”Mi nismo ništa odložili. Mi smo sprečili rešenje koje je protivno medjunarodnom pravu i koje ugrožava medjunarodnu i stabilnost Balkana”.
Njegov američki kolega Zalmej Kalilzad je o očekivanjima Zapada,od Kontakt grupe, u kojoj je takodje i Rusija, zadovoljno rekao:
"Rusija jeste u Kontakt grupi, ali Rusija tamo nema veto. Dakle, imamo novi proces koji ne zavisi od ruskog veta."
Kakva je veza Abhazije i Južne Osetije s Kosovom?
Ruski predsednik Vladimir Putin je, navodi nemačka agencija DPA, više puta upozoravao na mogućnost izbijanja regionalnih sukoba, ukoliko se od Kosova napravi presedan. U tom kontekstu je pomenuo Baskiju i Kataloniju. Ali, Moskva na umu ima pre svega Abhaziju i Južnu Osetiju, gde su stacionirane ruske trupe.
Analitičari smatraju da bi Rusija mogla pod odredjenim geopolitičkim ustupcima, da se dogovori sa Zapadom oko Kosova. Rusija se već mesecima spori sa Amerikom zbog odbrambenog raketnog štita, ali je takodje i ponudila i saradnju.
Srpski predsednik Boris Tadić najavio je u nedelju u Beogradu novu rezoluciju srpske skuptine o Kosovu i to već u utorak.
”Domet ove Rezolucije jeste da se još jednom definiše politika Srbije o budućem statusu Kosova, da iza te politike stanu i državne institucije, što je i jedna značajna poruka medjunarodnim političkim činiocima i istovremeno da se obavi jedna demokratska rasprava unutar naših nadležnih institucija. Parlament je svakako najpozvaniji u tom smislu i parlament treba da kaže svoju reč,” rekao je Tadić.
U ponedeljak će sefovi diplomatije dvadesetsedmorice u Briselu razmotriti kakve korake treba učiniti pošto je Savet bezbednosti UN to pitanje preneo na Kontakt grupu. _________________ Vera bez ljubavi cini nas fanaticnim!
Duznost bez ljubavi cini nas zlovoljnim!
Red bez ljubavi cini nas sitnicavim!
Moc bez ljubavi cini nas nasilnim!
Pravednost bez ljubavi cini nas okrutnim!
Zivot bez ljubavi cini nas bolesnim! |
|
| Nazad na vrh |
|
 |
PantaOz VelikiBata


Pridružio: 31 Avg 2005 Poruke: 10100 Lokacija: Brisbane, Australia
|
Poslao: Uto Okt 02, 2007 5:53 am Naslov: |
|
|
У XXVIII и XIX веку искристалисале су се аспирације великих европских сила: Русије, Аустрије , Велике Британије и Француске, према југоистоку Европе, чији су народи вековима живели под окрутном турском окупацијом.
До изржаја су дошле аустријске претензије на Балкану, посебно након губитка територија изазваног успостављањем Немачког Царства и уједињењем Италије. А Царска Русија , у складу с вековном тежњом да оствари слободан пролаз из Црног у Средоземно море, истовремено је настојала да у том делу свете оствари упориште за што ефикасније овладавање Цариградом, Босфором и Дарданелима .
Пошто су, по казивању Николе Берђајева, Руси “народ који изазива немир код народа Запада“, Велика Британија и Француска не желе да их виде као конкуренте у Средоземљу, па зато перманентно, некад јавно а некад тајно, воде туркофилску, политику видећи у Турској једину озбиљну баријеру остварењу руских циљева.
Турски порази и губитак територија у Средњој Европи опколили су балканске народе да се у XIX веку активно укључе у решавање Источног питања.Њихови интереси, том приликом, сукобили су се не само с интересима “болесника на Босфору“, него и са империјалистичким тенденцијама хришћанских велесила. Прво су Срби устанцима 1804-1813. и 1815. ступили на пут успостављања нововековне независне државе, а затим то чине и Грци 1821. године
Њихов рад за ослобођење завршио се 1829. стварањем прве независне државе на Балкану.
Велике хришћанске земље прикривају своје империјалистичке циљеве у том делу света, Француска се, на пример, изјашњава да јој није намера подела југоистока Европе, који је окупирала Турска, међу великим силама, већ помагање подјармљеним народима да, после вишевековног ропства, коначно дођу до независности. Међутим, начело народности, које је било све више присутно у европској политици, на Балкану се директно сукобљавало с империјалистичким тенденцијама хришћанских велесила.Оне су, попут франсуске, декларативно подржавале борбу балканских народа за независност, а истовремено су настојале да их, увозом страних династија, ставе под своју контролу.
Након стицања независности, на предлог Русије, за грчког краља постављен је баварски принц Ото I (1832-1863.) , који је за време Кримског рата(1853-1856.) покушао да искористи тешкоће у којима се нашло Отоманско Царство и ослободи неке још увек окупиране грчке територије. У том настојању спречиле су га турске савезнице : Велика Британија и Француска. Незадовољне таквом политиком Ота I, оне су 1862. иницирале његово збацивање с престола.
Наследио га је британски кандидат, син данског краља Кристијана, који је,под именом Ђорђе I , као оснивач последње грчке династије владао од 1863. до 1913. године.
У Румунији је, након уједињења Молдавије и Влашке 1859. за кнеза изабран домаћи бољар, Александар Куза (1859-1866.), који је због друштвених реформи постао неприхватљив за рекционарне европске земље, па су га присилиле на абдикацију, а на румунски престо довели Карлоса I (1866-1914.) , потомка једне од бочних линија царске династије Хоенцолерна, који је уједињеном Немачком владала од 1871. до краја Првог светског рата.
Бугарском је од стицања независности, 1878. године, владао немачки принц из Хесена, Александар Бетенберг (1879-1886.), који је због напуштања русофилске политике збачен с престола. За новог кнеза поново је доведен један Немац, овај пут Фердинанд Кобург (1887-1918.), који је земљу потпуно потчинијо аустроугарском утицају. Кобурзи су владали Бугарском до краја Другог светског рата.
Дакле, од четри православне земље на Балкану, само на српски престо није сео ни један странац, јер су Срби у ослободилачким ратовима против Турске изнедрили три домаће династије: у Црној Гори Петровиће, а у Србији Карађорђевиће и Обреновиће. То је у знатној мери допринело да Србија постане бела врана на Балкану, према којој су западне силе гајиле неповерење, а Русија, која јој је у свеком погледу била најближа, по мишљењу Сл. Јовановића, о њој је водила рачуна “онолико колико је она,а не ми (Срби, прим.П.Л.) сматрала за потребно“. Зато се Србија,посебно након Санстефанског мира (3.III187.), налази у процепу између руских и аустроугарских интереса на југоистоку Европе.
Улазак Србије у рат с Турском 1876. године- како би помогла босанскохерцеговачким устанцима (1875-1878.) да јој се, након победе,припоје – мотивисао је руске славенофиле да у народу изазову велико одушевљење за Србију,тако да су многи, након уласка Русије у рат с Турцима(1877.), поверовали у изјаву генерала Червајева, дату по доласку да помогне Србима: “Иза мене стоји цела Русија!“ Али, Санстефански мир показао је да је одушевљење народа у колизији са званичном политиком Русије, која је “била мање сентиментална“, јер је њен главни циљ на Балкану био стварање услова за заузеће Цариграда. “Да би могло, прво, узети па онда држати Цариград“, пише Сл. Јовановић, “Русији је требала Бугарска, и то онаква каква је предвиђена Санстефанским уговором“.
Под притиском Велике Британије и Аустро- Угарске , а да би избегли нови рат, Русија је прихватила да се Санстефански уговор замени Берлинским (1878.), који, такође није донео ништа добро Србији. И поред захтева босанскохерцеговачких устанака- који су три године (1875-1878.) успешно борили против турских завојевача – да се Босна и Херцеговина припоји Србији, на Берлинском конгресу Аустро-Угарској је дат мандат да окупира, док је Новопазарски Санџак остављен Турској, како не би дишло да успостављања чврсте територијелне везе између две српске државе: Србије и Црне Горе.
У 1878. години, како написа Сл. Јовановић у делу: Влада Милана Обреновоћа , дошло је до поделе “Балкана на западну половину, која би допала Аустрији, и на источну, која би допала Русији. Ако до деобе у правом смислу није дошло, то је било само стога (...) што се у Бечу држало да би деоба Балкана, на крају крајева, више користила Русији, која би добила Цариград, него Аустрији, која би добила Солун“. Ипак, како истиче Јовановић, 1878. “обележене су сфере аустроугарског и римског утицаја. Бугарска је ушла у руску сферу. Што се тиче Србије, Аустрија није допуштала да она уђе у руску сферу; с друге стране, она није изричито увршћена ни у аустријску сферу: њен положај остао је неодређен. Србија је и даље била “руски интерес“, али ни издалека тако чист и несумљив као Бугарска“. _________________ Vera bez ljubavi cini nas fanaticnim!
Duznost bez ljubavi cini nas zlovoljnim!
Red bez ljubavi cini nas sitnicavim!
Moc bez ljubavi cini nas nasilnim!
Pravednost bez ljubavi cini nas okrutnim!
Zivot bez ljubavi cini nas bolesnim! |
|
| Nazad na vrh |
|
 |
PantaOz VelikiBata


Pridružio: 31 Avg 2005 Poruke: 10100 Lokacija: Brisbane, Australia
|
Poslao: Uto Okt 02, 2007 6:05 am Naslov: |
|
|
Све до 1878. и “кнез Милан био је слепо предан Русима; у руског цара гледао је као у свог прирoдног заштитника“, али га је “Санстефански уговор (...) претворио од русофила у аустрофила“.Пошто су у Берлину Аустро Угарска, с обзиром на прихватање мандата да окупира Босну и Херцеговину, према Србији није понела објективније и мање себично од Русије, новом аустрофилском политиком кнез Милан је испољио државничку незрелост. Та његова особина дошла је до пуног изражаја 28.јуна 1881. године, када је –потакнут Тројецарским савезом: Русије, Аустро-Угарске и Немачке, по коме Аустро-Угарска “задржава за себе право да анектује Босну и Херцеговину ,када буде нашла да је томе време“ – потписао Тајну конвенцију с Аустро-Угарском. Према члану 2 те конвенције – са којом су била упозната само три актуелна министра: Пироћанац, Гарашанин и Мијатовић- “ Србија неће трпети политичке, верске или друге мутње које би, полазећи са њеног земљишта, ишле противу Аустро-Угарске монархије, подразумевајући ту и Босну, Херцеговину и Ново-Пазарски Санџак“. За државнички портрет кнеза Милана карактеристичан је и члан 4, који гласи: “Без претходног споразума с Аустро-Угарском, Србија неће преговарати о политичким уговорима нити ће такве уговоре закључивати ни са којом страном државом, и неће пустити на своје замљиште страну војску било редовну било нередовну, чак ни у виду добровољаца“. Пошто су Пироћанац и Гарашанин највише замерали баш том члану, “Пироћанац је отишао у Беч, и приволео Калаја, Тадашњег заступника министра иностраних дела,да се том члану да ново тумачење(...) У тзв. декларацији коју је он потписао с калајем, утврђено је да право Србије на закључивање политичких уговора није ни уколико окрњено, и да члан 4 треба разумети тако, да Србија неће закључивати уговоре који би били противни духу и слову тајне конвенције“. Нажалост, декларација Пироћанац- Калај унапред је обезбеђена , јер је “пре него што је она потписана, кнез Милан дао Калају својеручно писмо у коме се драге воље (...) обавезао да неће закључити политичке уговоре без предходног притиска Аустро-Угарске“. У јуну 1885. кнез је чак предложио да се Тајној конвенцији, која је имала десет чланова , дода још пет, од којих ја за нас најрелавентнији члан 12, у коме, сад већ краљ Милан даје реч цару Фрањи Јосипу I да ће “ако Аустрија буде нашла да он треба да да оставку, било у корист свог сина, било у корист Хабзеуршке династије, било у корист кога другог принца из ког европског владалачког дома, краљ Милан ће то учинити“.
Допуном Тајне конвенције са пет нових чланова, по мишљењу Сл. Јовановића,“Србија није постала аустријска покрајина, али је њен краљ постао аустријски вазал“. Дакле, на основу члана 12 може се закључити да су увезене династије у остале три православне земље на Балкану имале за циљ да их доведу у вазални однос према некој од европских сила. То се манифестује и у чињеници да је само Српска православна црква, попут Руске православне цркве и Свете горе, задржала стари, Јулијански календар, док су номинално аутокефалне православне цркве Грчке, Румуније и Бугарске прихватиле нови, Грегоријански календар, назван по папи Грегорију XIII.
У XX веку односи су се нешто изменили. Повратком на власт династије Карађорђевића, након војног удара и убиства последњег Обреновића 1903. године, везе између Србије и Русије постеле су знатно присније. За разлику од 1878. године, када је одушевљењ | | |