To ti tako mislis i verujes u to. Nek ti bude!

Pa, konjo, zar svi mi ne mislimo onako kako verujemo...ono u sta verujemo nam oblikuje misli, stavove pa i ceo zivot, zar ne?

Kada slepom nekad pokusas da objasnis crvenu boju on veruje da zna o cemu pricas. A tako je daleko od istine! A to sto veruje mu oblikuje zivot. Pa ce uvek verovati da je sve crveno onako kako on misli da jeste. I nikada crveno nece upoznati!

I sta mi imamo sa njegovim svetom? I treba da ima svoj svet i svoje boje i on i oni koji vide...nije ni onima koji vide crvena boja na isti nacin crvena...neko je izbegava, nekome izaziva nemir, a nekog smiruje i najdraza mu je...tako je sa svim

hmmm, sto mi treba srodna dusha??
zato sto je Bogom dato, da covjek ne bude sam. zato sto je iskonska zelja i nada (barem moja) naci nekoga, ko ce me shvatiti i voljeti, ne uprkos tome sto sam kakva jesam, nego upravo zbog toga...
i ravnopravne osobe, imaju zajednicki svijet...jedinstvene, unikatne, svako spospoban u necem drugome, nadopunjujuci svoju svakodnevnicu, svoj zajednicki zivot, svoju ljubav...ako je taj zajednicki zivot kula, nismo svi za zidanje, dok on zida, ja cu cistiti i prati, kositi travu, zalijevati cvijece...
spoznaja zivota, za mene tek u onom trenutku, kada sretnem nekoga ciji svijet, ce zajedno sa mojim svijetom, postati nash zajednicki svijet...
ogledamo se kroz ljubav, postovanje, ljudskost, pravimo kompromise, zidamo, rushimo, sticemo, gubimo...putevi se nekad ukrstaju, svijetovi stapaju, a dushe srastaju u jednu cjelinu...

e moj Pantelija, ko se na vatru opeko taj se i dima plasi.
nije da necu, nego i kad bih htjela, nebih smijela

Nazalost... promenilo je puno toga u meni... ne znam da li mogu uopste da verujem u ljubav... postacu valjda ko i ostali s vremenom... bez zara i vere u ono sto je vecno!

U stvari , ne smem to dozvoliti! A , nemoj ni ti!