Ne mislim da ON odvaja, oni(skeptici) se sami izdvajaju, ne prepoznaju nista zbog svoje sumnje u sve...Ali to je njihova stvar

Ali i skeptik veruje!Zar ne?
Zar i sumnja nije nacin izricanja vere?

A prica kaze;
Jednom davno... Platon je u svojoj Gozbi napisao mit o Androginu. Priča govori o ljudima koji su bili moćni i snažni i imali četiri ruke i četiri noge i dve glave, a kako nisu puno poštovali Boga, on ih je rasekao na pola i od tada jedna polovina traži drugu, za njom žudi i čezne i kad se ponovno sretnu, postaju opet snažni i moćni, postaju jedno. Ovaj mit sugerise prvu, tj. fizičku dimenziju ljubavi, drugim rečima sex.

Kad je sretnemo ne postoji mogućnost da je ne prepoznamo. I verujem da nisu svi "zaslužili" da je "upoznaju".
Nisu, nisu! Prvo trebas "prepoznati" sebe, da bi mogao prepoznati onu svoju drugu "polovinu"...Neki ce vecno samo tragati i za sobom i za srodnom dusom.

OliVera ::

Kad je sretnemo ne postoji mogućnost da je ne prepoznamo. I verujem da nisu svi "zaslužili" da je "upoznaju". Nisu, nisu! Prvo trebas "prepoznati" sebe, da bi mogao prepoznati onu svoju drugu "polovinu"...Neki ce vecno samo tragati i za sobom i za srodnom dusom.

Da, covek treba prvo da " prepozna" sebe da bi mogao da PREPOZNA svoju drugu "polovinu". Slazem se.
Olivera cista petica sedi.

ZVERKA ::

Olivera cista petica sedi.[/color]

Mogu li sad da ustanem?

Ja nisam videla.
Nije valjda bilo jako dosadno.
Olivera ima sta da kaze,pa mislim da ce se vratiti.

Nisam bas veliki ljubimac casova,uvek sam eskivirao ako sam mogao te dosadne casove.Tomica bezi kad god mu se ukaze prilika.

Fala Pantelijo!
Vidi,so je lepa i strelicasta!

A pitas za Anrogino bice?
Pa vidi,mislim ovako:ako mi uz svu naklonost nadjemo to pola bica u sebi i pola pored sebe onda tu nista ne moze biti sporno.Celo je!
Ziveti bez polovine ne bi trebalo da znaci da otupljujemo i postajemo
sebicni i zaljustureni.Mi tezimo celom bicu i onda kad ga nemamo i trenutak
pronalazenja je i trenutak prepoznavanja.I nema tu sta da se objasnjava i lepi i krpi i spaja na silu.(Mozda je ovo bas romanticno vidjenje stvari.A mozda i iskljucivo.Mozda mi imamo pravo i da mislimo da postoji vise nasih polovina i da vredi spajati polovine vise puta.O ovom vec ne umem da pricam).Tol`ko!
Vidi `vako:
Strelica je zakon! :?

Ne pitam za bice, bre, veverice jedna! Vise sam mislio na ono u smislu:

"Zato ostaviće čovek oca svog i mater, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo. Tako nisu više dvoje, nego jedno telo; a šta je Bog sastavio čovek da ne rastavlja." (Matej 19:5-6)

Pa dobro ajd sad jedno hipoteticko pitanje ( zainteresovale me ove srodne duse - soul mates sto no bi se reklo - ako ne gresim ):
"..ako ste u nedostatku srodne duse s nekim drugim ostvarili ne bas vezu iz snova ali jednu solidnu vezu, i iznenada sretnete svoju srodnu dusu - sta tad - napustiti sve, povrediti nekoga ko vam je bio privrzen-a, mozda vas i voleo-la, i otici, ili ostati i razmisljati sta bi i kako bi bilo..."

Ja nisam nikada srela svoju srodnu dusu, ili se mozda jednostavno nismo prepoznali ( onda to verovatno i nije bas neka srodnost zar ne?) ali poznavala sam par parova koji su mi zaista tako delovali i ulivali mi nadu da zaista ima onih pravih trajnih ljubavi - i koji su nazalost ipak bili samo privid takve ljubavi. Cini mi se da medju ljudima koje ja poznajem i koji su u bilo u vezi ili u braku jedno uvek daje vise i oseca vise a ono drugo to prima i uzvraca u manjoj meri.