" Cetrdeset mi je godina, ruzno doba: covek je jos mlad da bi imao zelja a vec star da ih ostvaruje. Steta sto nemam deset godina vise pa bi me starost cuvala od pobuna, ili deset godina manje pa bi mi bilo svejedno."

Ne znam cija je ovo misao, ali me bacila u "dubokoumnot", sta vi mislite, kada je to "pravo doba"???

To meni jako sebicno zvuci... a sta ako imas , recimo, troje dece, imas suprugu, majku... i gradis srecu SAMO PREMA SEBI? Znaci sta tu da radimo, ako njima MOJA SRECA ne pase, ili meni NJIHOVA? Ne znam... nekako mi ne ide ta misao... ????

Slazem se sa obojicom ...'svako doba ima svoje cari'...tacno ....
Bato ja mislim da je Maestro isto mislio, samo se malo pogresno "odrazio"...
Najlepse je kada nekim nasim potezom usrecimo druge... onda smo i mi srecni...

Da, i kada smo mi srecni lakse je da usrecimo druge.

Nije to nista,sto je Oliveri 40 godina.......
Ma 40 godina mi je trebalo dok skuzim da moram ponovo aktivirati membership na forumu.A kad sam jos vidio da u sanducetu maila ne stize link za registraciju,na kratko sam vreme popizdio,ali sad mi je bolje.....
Pa,kako je, drugovi?
Jel me se sjecate?

Bondice,hvala ti na pozivu.

Ma ko se tebe ne bi secao GM... Ali i sa 40 se jos uci, zar ne? Jer bar dobro doba za to, mislim da se pocne uciti? :uci:

GM, drago mi je sto si dosao. [smilie=thumbsup.gif]

Drago je i meni, kad imam vremena da navratim;prije sam mogao vise biti na forumima,sada mi je vreme problem.Ne mogu se kontinuirano upisivati.Na zalost.......

I meni je drago GM , elem...
Ceo život provedemo tražeći pravu ljubav, ali je retko nađemo. Možemo voleti nekog, ali smo retko kad i ludo zaljubljeni u isto vreme. Naviknemo, naučimo da volimo partnera, jer smo sa njim dugo vremena. Ljubav većine parova slična je emociji koju osećamo prema osobi do koje nam je stalo, ali u koju ipak nismo strasno zaljubljeni. Čudno je kako ponekad moramo preživeti mnoge užasne veze samo zato da bismo zbilja cenili onu dobru - kad se pojavi, ali "život je čudo", zar ne

Po meni su zaljubljenost,strast i ljubav tri sasvim razlicite stvari..
Zaljubljenost je pogotovo prolazna,tek kad ova prodje na njeno mjesto dolazi ili ne dolazi ljubav
Meni bar,onaj u kog se zaljubim je savrsenstvo,ma savrsenstvo nad savrsenstvima.. kad me to euforicno stanje prodje,primjecujem i njegove mane..Naravno svi ih imamo,pitanje je samo da li ih kao takve zelimo/mozemo prihvatiti

Maestro ::

Kada je pravo doba..? U svakom periodu svog života, smatrao sam: - E ovo je pravo doba..! Gledajući sada unazad, vidim da je svako doba imalo svoje čari.

Da bas tako,gledajuci unazad.Razmisljajuci o predjenom.Ali,ne bih se nikako vratila ni u jedan raniji period svog zivota.Sto je odzivljeno,odzivljeno je.Ne zato sto se tamo nisam dobro osecala,vec
zato sto mislim da ispred mene ima jos i da to mora biti posebno i
drugacije od predjasnjeg.Radujem se i onom ispred,koliko me je radovalo
ono iza.(Postoji naravno i priroda stvari - za vreme radjanja recimo,ali
vecina desavanja moze da se ponovi i u razlicitom periodu zivota dozivi
iz tog,tada aktuelnog aspekta).Treba jednostavno ziveti zivot.
A zelje i mogucnosti njihovog ostvarenja?
Ne postoji pravo ili "nepravo" vreme za ljubav,prijateljstvo,putovanje,ucenje,
istrazivanje...Ostvarenje zelja uveliko zavisi od nas i nase energije i spremnosti da u zivotu prihvatimo izazove,prilagodimo ih nasim emocijama
i zaputimo se u novo.
Nije li tako?