hmm, kad je haljina, boja kose ili nove cipele u pitanju, onda su muskarci sigurno oni koji su u surovoj mjeri iskreni, ali vjerovatno zato sto postavljenja pitanja ne dodiruju njih, kao osobe, pa im se eto moze, govoriti istinu. ali, kad su involvirani u dogadjaj, u situaciju, onda su muskarci (subjektivno) prvi koji koriste lazi kao rjesenja, iz kojekakvih strahova, kojima podlijezu, zbog njihove sujete, ponosa itd. mislim da je muskarcima bitnije nego zenama "sta ce svijet o njima misliti" i da su zato skloniji lazima, nastojeci ponekad biti ono sto bi zeljeli, a ne ono sto jesu:)

mislim da nije pitanje "malo" ili "veliko", nego "hocu li ja nadrljati ili necu"?

bato, ako te tjesi, nadrljam i ja i to redovno, mislim da treba biti sebi dosljedan po svaku cjenu, ako je to mjerilo za glupost, onda dobro doshao u drustvo mislim da je stvar u posljedicama nashe iskrenosti. postoji jedan trenutak sopstvene neiskrenosti, koji dan danas nisam zaboravila. muz moje najbolje drugarice, koja je majka 3 djece, pazi ovo, je imao aferu sa novom ribom koja je doshla u drustvo. i ta nova, igrom slucaja, nadje u meni druga i isprica mi za svoju avanturu!!! provela sam noci i noci, razmisljajuci da li trebam biti lojalna i reci svojoj najboljoj drugarici istinu,
ne nisam, precutala sam, jer bi posljedice moje iskrenosti ostavile troje djece bez oca..

jock bato, ne grijesis nimalo. zene u medjusobnim razgovorima su daleko otvorenije kad je prica o ulovu, o zavodjenima, pa i o pikatnim detaljima zadnje noci. ali zato, sto manje o sebi, sto manje o svojim manama i nedostatcima...zene medjusobom imaju veliku manu, nisu nimalo solidarne medjusobno, naprotiv zavidne su uspjesima jedna drugoj. sto poznavajuci muska druzenja, je vrlo rijetko zastupljeno, zavidnost, kao takva. i mozda upravo zbog toga muska drugarstva traju cjelu vjecnost!

Sve to se odnosi na većinu, a poprilično zamara kada razgovaraš sa nekim i znaš da te laše. Ako mi je osoba važna insistiram na tome da bude iskrena, jer tad se možemo suočiti sa stvarnim problemom (loša frizura), a ako nije više je ni neću pitati za mišljenje. Uvek više volim da sarađujem sa muškarcima, baš zbog njihove iskrenosti, naravno sa izuzecima.

Ja obicno kad obucem haljinu (a to je retko, uglavnom sam u farkama) pogledam u ogledalo i ne pitam sta misli niko...

a posebno ne pitam mog muskarca, jer je njemu sve uvek na meni lepo...dakle, nije iskren i ne verujem u njegovo misljenje pa zato ni ne pitam

salim se malo (ali samo malo)...ne mislim da su muskarci manje ili vise iskreni od zena...i ne znam zasto se i u tome delimo...ima nas svakakvih i kod vas i kod nas

cudna smo bica, i zudimo toliko za istinom. a kada nije identicna sa nashim sopstvenim stavovima i gledishtima, onda smo povrijedjeni i tuzni.
Zasto li?
Cjenim svakog ko je dovoljno i lud i hrabar, da bude iskren!!!!

da, ponekad za neke velike i gorke istine treba biti lud i hrabar...ali ja uvek glasam ZA

Lako je biti lud i hrabar ali samo ako ne hajemo za posledice!

nane35 ::

cudna smo bica, i zudimo toliko za istinom. a kada nije identicna sa nashim sopstvenim stavovima i gledishtima, onda smo povrijedjeni i tuzni.

Konj ::

Lako je biti lud i hrabar ali samo ako ne hajemo za posledice!

Niko ne zeli da prizna da nije u pravu ako je zasnovao ceo zivot na nekim nacelima za koja je verovao (ili verovala) da su istiniti - nema veze da li iz vlastitog iskustva ili na neki drugi nacin! To bi trebalo znaciti da priznajemo da smo procerdali zivot. A bas to u vecini slucajeva radimo! Secam se price gde je gospodar dao paru trojici sluga od kojih su dvojica zaradili jos po nesto ekstra od te pare , svako po svojim sposobnostima, a treci je cuvao, misleci u sebi, bolje da ja ovo cuvam sto imam, jer moje je gospodar ljutit covek, pa ako je izgubim, bice nevolje. Nista on nije ucinio od pare... i naravno, kad se vratio gospodar, vide da su ono dvoje uradili najbolje sto mogu, a ovaj nista, misleci da poznaje dovoljno dobro gospodara (primetite da nije mislio da ISTA treba promeniti, vec se uzdao u svoj sud), uze tu jadnu paru od ovogtrecegi dade je onom sto je najvise zaradio - jer je zasluzio!

Valjda tako nekako i kod nas u zivotu: oni koji najvise izvuku od njega i raduju mu se i uzivaju u svemu sto imaju, pokusavaju da ga ucine jos lepsim, pa im se stvari nekako 'uklapaju'... dok oni koji samo cekaju, kukaju, traze da im se gospodar smiluje na 'nesrecu' obicno izgube i ono sto su imali.

Ali da se vratim na temu: Konja kaze da je lako biti hrabar ako ne hajemo za posledice. I u pravu je. Koliko bi nas ispricalo istinu u detalje osobi koju voli ako misli da bi ta osoba to pogresno prihvatila i eventualno raskinula vezu? Ceneci prema iskustvima koje ljudska priroda manifestuje, rekao bih da takvih 'ludaka' na ovome svetu ima jako mali broj, mozda 0,01%...