Koji mogu biti ocevi razlozi za ne zadovoljstvo pri saznaji da mu se kcer udaje?

Ja sam se nasla u takvoj situaciji i znam neke od razloga ali isto tako znam da ih dosta krije...

Otprilike su iste kao i majcine kad joj se sin zeni!

Prvo, mozda je on mislio da ti 'zasluzujes' nesto bolje! Cerke su tatine princeze i (evo uzmi mene za primer ) - nijedan nije dobar za moje cerke ... salim se... prihvati se posle, ali u pocetku samo mane vidimo kod zetova (kao i majke kod snaja). Ne brini previse oko toga, nemoj da ti iko pokvari taj trenutak koji ti je vazan.

U najvecem broju slucajeva jerazlika u onome sto tvoj otac misli da ti zasluzujes i da 'ti treba' i onoga sto ti zelis. Zaboravljaju roditelji (ili jedan od njih) ponekad da si odrasla osoba , pa te jos tretiraju kao malu devojcicu (ili decaka), pa je na tebi da ih 'spustis' na zemlju - ne s nepostovanjem, vec sa jasnom izjavom svojih stavova, a po mogucnosti i objasnjenja da bi te bolje razumeli... sto se ja raspisah...

Po nekim studijama (naravno ne mogu da ih dokazem jer su iz SAD-a ) cerke biraju za muzeve slicne svom ocu, a sinovi slicne svojoj majci, najvise po karakteru. To je valjda normalno jer su nasi roditelji nama uvek dobri ma kakvi bili. A kada su dve osobe (otac i suprug) suvise slicne moze doci do netrpeljivosti, narocito ako izmedju njih postoji veca razlika u godinama. Naravno, kod tebe ne mora da bude taj slucaj.

Moji prijatelji imaju dva klinca koji se stalno svadjaju (7 i 8 god.). Ja ih smirim tako sto im kazem da se svadjaju samo zato sto su isti (zapravo su vrlo slicni po karakteru), a oni se usprotive tome i pomire se odmah.

Ne bih se slozila sa ovom americkom studijom...moje iskustvo govori drugacije...

mislim da i ocevi i majke (oni naravno koji imaju normalan, prirodan, iskren i zdrav odnos sa decom) imaju podjednako problem kad dodje momenat da se deca od njih odvajaju...nije to da mislimo da nije partner pravi i dobar za nase dete, nego jednostavno se na to treba spremiti, a to je uvek tesko...ipak se od momenta njihovog rodjenja dajemo deci, zbog njih i za njih se mnogo toga cini, brine, odrice itd...i to je prirodno da se odvajanje tesko prihvati, jer, uvek su za nas to nasa deca...deca ocekuju da se to u nama preko noci prelomi i prihvati, a to nije tako lako...treba samo vremena i strpljenja i sve dodje na svoje mesto...

Naravno, iskustvom se najbolje uci.

Jel se otac pomirio sa sudbinom da mu cerka nije vise mala devojcica?

Moja se srednja uskoro udaje... i verujte mi, ama uopšte me ne interesuje kakav je dečko: pa ona će živeti s njim ne ja! Šta je izabrala to će i imati! Ne verujem ni da imam prava da joj o tome solim pamet. Ovde u Srbiji me je začudio ogroman broj "dece" preko 30 koji su još kod kuće, kojima mame i tate "pomažu" da donesu odluku kako, gde i kada da počnu samostalni život...

Jer sam ja to prolupao ili je to sasvim normalno u ovoj zemlji?

Ja sam u tom slučaju davno postala nenormalna.
Samo se nadam da ćeš ćerci pružiti podršku u onim trenucima kada možda i sama bude posumnjala u svoj izbor.

Sad si lupio i ostao živ (dok ti ja ne dođem tamo, i overim još jednom), i sam znaš da se neka iskustva stiču vremenom, i da dosta toga možeš da saznaš posle x,y godina, i šta onda, treba ostati u tom braku samo zato što su pre y,x godina u trenucima kada su bili sigurni u sebe i u jedno drugo, sklopili brak, PANtA rei (tako nekako).
Sa ljudima ne postoje garancije.

Treba se sve probati ali kod dece je najvažnije, bilo da imaju 14 ili 54 godine, da se imaju gde vratiti. Pri tome mislim na sigurnost doma i podršku najbližih.
A onda bilo koja greška postaje samo obično iskustvo koje je ostavilo neznatne ožiljke.

chetkica ::

Sa ljudima ne postoje garancije.

Postoje... i oduvek su postojala... i obicno je u daju ljudi koji znaju sta zele u zivotu i koje su im snage i slabosti. A oni drugi... ti ne mogu ni sebi sami garantovati da ce zavrsiti i dorucak koji svako jutro pocinju.

Ja neke stvari MOGU garantovati, neki NE MOGU... zasto bi sada moje stanoviste bilo pogresno zbog nesposobnosti nekog drugog da nesto ispuni ili shvati...?