Potakla me Bondica da otvorim temu pa da popricamo kako to finansije uticu na nas zivot...

Da li nam zaista sreca i zadovoljstvo zavise od toga koliko imamo novaca u dzepu (u banci)?

Moje je misljenje da ako to dozvolimo, onda smo propali skroz. I posto se svi naravno razlikujemo, bas me zanima kako vi razmisljate o tome.

Kako na vas deluje nemanje novaca. Sta cinite ako na primer nemate za sutrasnji rucak, ili da platite stan, ili da platite detetu nove patike, ekskurziju, ili da otputujete negde na godisnji odmor?

Nisam diplomirala zbog finansija, a ambicija i potencijala sam imala da budem doktor nauka. Sad ne radim svoj posao zbog finansija. Zbog toga ne mogu da napravim svadbu kakvu dugo sanjam. Zbog toga nemam dece tako da ne brinem zbog knjiga i patika. Zbog toga ne mogu da planiram da nesto stvarno stvorim...

Zbog finansija nisam dosla na susret u Novi Sad. Daleko mi je NS, odavde nemam direktan autobus, a autom mi je bilo skupo. Sta sam propustila, videla sam na slikama sa susreta.

Za sutrasnji rucak mora da ima. Prvo sto nabavljam kada ima novaca je hrana koje mora da ima u rezervi. Godisnji odmor zamenjujem time sto imam novi hobi - biljke i zivotinje, sto ne zahteva puno finansija. Eto cime se bavi nesudjeni doktor nauka u nedostatku finansija.

Nije mi oduvak ovako, ne dam se ja, znam i verujem da ce ponovo biti dobro.

Ma ja nekako na sve to gledam drugacije...

Oni koji me poznaju znaju moju zivotnu pricu i ne bih sad da patetisem i da ispadne da zelim da namecem svoju tezinu kao najtezu...ali

Vec 22 godine sam sama sa mojim sinom bez icije pomoci, to sam vec negde napisala i tesko je objasniti kako je bolno kad ti dete od 10 godina pozeli narandzu, a ja nemam ni za jednu da kupim, a da ne govorim o kili, dve...potstanari smo vec 15 godina (a moze se slobodno reci nakon svega sto sam dozivela da smo to bili i dok sam bila u braku sa njegovim tatom)...na godisnjem sam bila u poslednjih 20 godina tri puta, sve ostalo su obavezna putovanja u NS zbog bolesti majke ili ranije nekog drugog problema sa roditeljima...svega sto mene zanima, sto zelim i o cemu sanjam, sam se vec odavno odrekla...ali to me nije ucinilo ni jadnom ni manje radosnom, ni optimistom niti sam prestala da se druzim sa ljudima niti sam zbog svih zala koje su mi najblizi ucinili manje mojim prijateljima prijatelj, detetu majka itd...
Mislim da je davanje zaista isto kao i uzimanje od zivota nesto drugo...da ako nemamo umece davanja iznutra iz sebe nista nam ne vredi novac i materijalna bogatstva...mozda zvuci kao klise, ali stvarno tako mislim...

Bondice, mislim da ako cekas na finasije (a to je jako diskutabilno) neces se mozda nikad udati, postati roditelj itd. Ako ne mozes da imas svadbu iz snova, mozes mozda neku drugaciju da otsanjas, da promenis san, da uneses neke druge parametre koje ce te ipak odvesti pred oltar sa covekom svog zivota. Ako je samo to razlog sto nisi jos vencana, onda mislim da je to veliki propust, jer taj trenutak izbledi kad tad i ostaje secanje koje u nasim srcima zivi i bude onakvo kakvi smo mi u stvari i uvek imamo samo ovaj sadasnji trenutak, a zbog spoljnih faktora mozemo mnogo toga lepog propustiti i tako nam ceo zivot mimo nas proci...Izvini sto sam dala svoje misljenje o tvom zivotu, to je ipak nesto intimno, ali tako jednostavno ja razmisljam

Slavenska,nekako se ovaj svet vrti oko novca,gde god da se okrenes,ima samo jedna rec,novac,kako da ga zaradimo, da prozivimo ovaj jadan i kratak zivot.Nije tacno da ima neko koga nije briga za bogastvom,barem sa dovoljno novca da mu zivot bude sretniji.Ne zaboravite da tamo gde burgija ne probije,novac je taj koji probija.Evo jedne prilike,ja bih sutra na put pa pravac Srbija i moj Beograd,ali opet se vrti oko novca,znaci ako nemas dovoljno,nema ni puta,nema nista djabe,kako nas stari narod kaze,ni kod babe nema djabe.Zato ja licno prihvatam da je novac veoma vazni deo zivota,bez njega se dolazi do trzavica,zbog njega se ubija,zbog novca se rasturaju familije,i bez novca imamo veliki broj sirotinje.Tomica voli da ima dosta novca,zivot bez njega ne postoji,najvaznija stvar na svetu je dobar sex i velike pare.

Moja sreca i zadovoljstvo ne ovisi o tome koliko novca imam u djepu ili na banci.
Oni koji mene znaju, upuceni su da sam prosle godine napustila jako ugodan zivot u Londonu da bi bila sa svojim, sada buducim muzem, u Splitu. Ovaj zivot kakvi sada zivim je dosta drugaciji nego onaj sto sam prije zivjela ali nisam nikada do sada bila ovako sretna. Zivim sa dosta manje novca,a ja se ipak osjecam kao najbogatija djevojka na svijetu.

Bilo smo u situaciji kada nismo znali odakle cemo platiti nasu sljedecu stanarinu, kupiti neke osnovne potrebstine...Na samome pocetku sam malo bila obeshrabrena jer nisam navikla na tako nesto ali me je to onda jos vise privuklo Bogu i da mu se molim. Od kada sam to pocela raditi nije bilo ni trenutka, a da se Bog nije pobrinuo da mi uvijek imamo sasvim dovoljno ako ne i vise nego sto nam je potrebno. Hvala Bogu za to!

Tomo, ne slazem sa tvojim misljenje, eto, ali zato i jesmo svi, hvala Bogu razliciti, pa svako sebi treba i moze da ugodi...a o tome kako doci do BG i kako odvojiti novac za kartu, ce ti bolje Pantelija pisati, on je u tome majstor, on je inace fenomen kad je u pitanju kako bez novca uzivati u svakom trenutku...i ja mu se divim i zbog toga ga mnogo postujem...

Vidis, dok pises o daljini Australije i o tome kako se zbog novca ubija i rasturaju familije meni se koza najezila...da, desava se to nazalost u dansnjem svetu, ali upravo zato sto ljudi u novcu vide najvecu vrednost, znaci u nasim glavam je formirana svest o novcu i vrednostima, nije nam to Bogom dano...

Slazem se da je zivot laksi ako se ima vise novca, ali samo u onom segmentu gde se sa njim kupuje ono sto se njime moze kupiti...ali na primer zdravlje, ljubav, postenje, samopouzdanje, snaga, vera...to se novcem ne kupuje...

jedan mali primer iz mog zivota...
Ja sam recimo ovde u "belom svetu" i nemam auto jer ga ne mogu odrzavati, jednostavno nemam novac za to...kad odem u NS i slusam moje prijatelje koji nisu potstanari, imaju automobile (neki i po dva u kuci) i straaaaaaasno kukaju kako je benzin poskupeo, kako je jaaaaaaaako tesko itd i ja im kazem da prodaju auto, oni meni odgovore, da ne mogu bez auto, tako nesto ne mogu ni da zamisle...a ja sam do ovog rata bila vise u autu nego u kuci, pa sam eto bez njega vec odavno...i ziva sam...i srecna...i mogu bez njega i nije mi strasno, jer sam u glavi smestila stvari na svoje mesto...bilo bi lakse, brze sa njim, ali mogu i bez njega, ako moram...i bez kuce sam ostala i bez mnogo toga, ali mi ovo malo snage, zdravlja i vere u sebe samu i u NJega niko ne moze uzeti...to je moje bogatstvo...

Ona kletva "dabogda imao, pa nemao" je gadna...ali, kad je okusis da li ces ostati skrhan ili ces ojacati zavisi od onoga sto imas u sebi a ne oko sebe...

Slavenska,moram da priznam da imas dobru dusu,takav sam i ja,jer kao sto vidis,nisam nista stekao,trosio sam uzivao u zivotu,novac sam najmanje voleo,ali ima jedno veliko ali?.Tacno je da se zdravlje,ljubav,postovanje i druge osobine ne mogu kupiti novcem,ali da bi sve to imao,ipak trebaju finasiska sredstva.Prvo zdravlje,ja sam sa mojom zenom na socijalnom,sve sto mi treba moram da cekam po godinu i vise dana da bi to sredio.ako se moram operisati,ako moram u bolnicu,moram na listu cekanja,ali ako sam materijalno obezbedjen,i imam privatni sektor,svo to ce resava odmah.Znaci za zdravlje moras imati novac,ljubav,lepo je biti voljen,ali se od ljubavi ne zivi,ako si u materijalnom problemu,dolazi do trzavica,ljubav ne moze pomoci,i tako dolazi do raskida,ili u najmanju ruku do svako dnevne svadje,i prepirke.Ali i ja sam protiv novca,i zato sada,kada razmislim,moj prijatelj,velika cepidlaka,nije znao za zivot,vec samo rad i novac,a ja sam ga kritikovao,da je gladan novca,da je prece imati zdravlje,ljubav i srecu,nasta on nista nije odgovorio.danas,ja zavisim od penzije,a on uziva u zivotu,ima para ko blata,stalno je na putu,ima veliku kucu,pomogao sinovima da se skrase,znaci da je zbog novca potrosio pola zivota,ali danas je voljen od familije,ima privatno osiguranje,ustvari ostvario je svoj san.Slavenska,ja sam potpuno na tvojoj strani,imas prava da je veoma vazna ljubav i zdravlje,ali samo jedna mala izmena,to ne ide za djabe.Jos jedno pitanje,da li uboga sirotinja koja spava ispod mostova ili u kartonskim kutijama,zna za ljubav ili zdravlje??????????????Tomica ne voli novac,ali nisam protiv toga da ga imam za sve moje potrebe.

Slovenska,samo jos jedna stvar,ne trazim milostinju da bih imao kartu za avion,samo sam naglasio da sa penzijom nema dovljno novca da mozes uzivati u zivotu,tu se podrazumeva i putovanja u stari kraj.To mi neko ispadne da Panta moze pomoci ako sam u skripcu,to je lepo,ali meni je ok i ovako kako sada zivim.A za put ima hvala bogu kredita.Tomica je uvek pomagao sirotinju,i nikada nije trazio milostinju.

Tomislave, ja ne znam gde je kratki spoj u komunikaciji ali uopste mi nije jasno odakle ti takav zakljucak...
prvo, odakle meni pravo da tako nesto u ime nekog drugog nudim, a drugo, ni na kraj pameti mi nije bila nikakva milostinja...i trece...to sto razlicito mislimo ne znaci da ja tebi Tomo saljem bilo kakvu poruku...ovde, kao i svugde pisemo o onome o cemu zelimo onako kako mislimo...i nista vise...a spomenula sam Pantu, jer je on majstor u od nicega stvoriti nesto, i to nema ni sa kim drugim veze nego sa njim...

Nadam se da si sad mozda razumeo sta pisem...

Uh, al se vi razumete! Tomislave, ni ja ne znam o cemu vas dvoje sad to. Nisam ja razumeo da je tebi neko nudio milostinju!

A za kredite, to ne razumem, zasto bi neko dizao kredite za put. prvo, ako moze da otplacuje kredite, sto ne sakupi pare pa ide s tim parama, a ne tudjim, pa jos plati i kamate! Glupo nekako, a ako ne moze da sakupi - neka ne ide!

Ni ja ne idem gde mi se prohte, a vas koji ste tamo niko nije terao da idete. Otisli ste jer ste sami hteli. I dosta kukumavcite, svima moze biti lose i dobro, a na kraju se sve to svede u stvari na to kako gledate na svet, ne koliko imate u banci!

Tako je...ja bas o tome pricam...ali sto se tice kukanja, ne bih bas rekla da oni koji su ovde kukaju, mogo vise sam cula kukanja od onih koji se nisu pomerili sa mesta, niti su pokusali bilo sta da menjaju u svom zivotu...

ne kukam, sa ili bez razloga, nebitno, znam da nema vajde, pa drzim jezik za zubima (sto je rijedak slucaj)
onu kletvu daboga imao pa nemao sam osjetila na sopstvenoj kozi...
radila sam kao konj, imala muza koji je bio firmash, ama nisam znala kud cu sa lovom, godisnji najmanje dva puta zimski i ljetni, nije falilo, naprotiv, bilo je napretek. sto smo vishe imali, vishe smo troshili, sto smo vishe troshili, vishe se moralo zaraditi. elem belem, trceci tako u krug, kao pas za sopstvenim repom, nisam u stvari imala nista, sto sam mnogo kasnije shvatila. djeca rasla, prijatelji uzivali na sjajnim vecerama, sve bilo skoro potaman, ali...nisam zivjela, nego konzumirala zivot, sebe, i sve oko sebe!
po razvodu sam ostala u silnim dugovima bivsheg muza firmasha i zavrshila sa nervnim slomom u klinici....sto je licilo na kraj, je bio ustvari novi pocetak....prijatelja sve manje, rodbina sve dalja, pa i sopstvena djeca, koja su moj autoritet definisali iskljucivo preko financijske moci, sve nezadovoljnija..
oporavila sam se, pocela pomalo da radim, nije vishe bilo luksuza, odmora, sminke, garderobe...nista...samo dugovi, djeca i ja...
naucila sam biti sitnicama zadovoljna, kako ja, tako i klinci, setati satima u prirodi, diviti se stvarima, za koje prije nisam imala ni smisla ni vremena.
jedno mi je definitivno jasno, da je ovo sto sad imam, mnogo vrijednije od svega sto sam imala prije toga...naucila sam se cjeniti prave vrijednosti, postaviti prioritete kako Bog zapovjeda, biti zadovoljna sitnim stvarima i naucila po koju lekciju skromnosti i ove svoje razmazene klince...materijalno, vjerovatno nece nikada biti kao sto je bilo, ali duhovno, moralno i ljudski, nije nikada bilo bolje. nije me stid nemati, jer ono sto imam je pravo zivotno bogatsvo, cak i ako okolina josh uvjek sapuce iza mojih ledja, kako me zla sudbina pregazila i sve mi uzela..neka ih, ovo saznanje je vrijedno toga...

Da, zaista, jedino se moze osetiti lepota dizanja ako padnes, kako drugacije...
A ono sto imamo u sebi su uvek najveca bogatstva, samo se cesto to iz mnooooogo razloga nikad ne probudi...uticaj roditelja, dakle odgoj, uticaj prijatelja, partnera, drustva itd...mislim da se ne bi trebalo pasti ni pod ciji uticaj i da samo svoj mali svet mozem negovati i cuvati, tako se samo moze biti zadovoljan i uspesan

Potpuno se slazem,dok je dizanja ima i lepote,kada dodje do padanja,to je jedna vrsta propasti.A toga se i najvise plasim,narocito u voim godinama.Tomica otvoren kao i uvek.

Iz 'radionice cika Pante' evo malog saveta za cika Tomu: NEMOJ SE NICEGA PLASITI... Sve cega se plasis te obicno snadje (ne daj Boze u tvom slucaju, ali ide mu kao neko pravilo prirode...) - zato uzivaj u onome sto imas i ne plasi se losega! Zagrli tu zenu pored tebe, poljubi je i kazi: sretan sam sto te imam... zagrli tu decu i unuke i zahvali se Bogu sto imas oci da ih vidis, ruke da ih zagrlis i mogucnosti da u toplom domu sve njih sacekas!

A, sto se strahova tice, ostavi ih drugima, nemaj vremena za strahove! Kad se padne, obicno se padne jer se dovoljno ne opustimo u zivotu i ne verujemo u snagu koja nas drzi (bez obzira da li je to nasa ili druga)... bar ja tako mislim... valjda ne gresim?