Dobro vece Sarajevo

Zajedno smo rasli grade ja i ti
Isto plavo nebo poklonilo nam stih
Ispod Trebevića sanjali smo sne
Ko će brze rasti ko će ljepši biti

Ti si bio velik, a rodio se jak
S Igmana uz osmijeh slao si mi san
Dječak koji raste zavolio te tad
Ostao je ovde vezan za svoj grad

Bilo gdje da krenem o tebi sanjam
Putevi me svi tebi vode
Čekam s nekom čežnjom na svijetla tvoja
Sarajevo ljubavi moja
Pjesme svoje imaš i ja ih pjevam
Želim da ti kažem šta sanjam
Radosti su moje i sreća tvoja
Sarajevo ljubavi moja

Kada prođu zime i dođe lijepi maj
Djevojke su ljepše ljubavi im daj
Šetalište tamno uzdasima vri
Neke oči plave neke riječi nježne

Sad je dječak čovjek i zima pokri brijeg
Park i kosa bijeli, al' otići će snijeg
Proljeće i mladost ispuniće tad
Sarajevo moj jedini moj grad .....

Neka vam ova muzika i ovaj video prenesu kako se osecam... a inace je ovo komponovala Fiona Joy Hawkins, mlada pijanistkinja koja je uz svoj prvi CD (portret vodopada) javnosti pokazala i ovaj video snimak sa Antarktika... a ako se neko seca Zveronje, ovo mi je on prvi pokazao, jer je i sam ucestvovao u tom snimanju.

Only registered users can see links on this forum! Register or Login on forum!

"Katedrala umetnosti flamenka"

Skoro je ponoć. U Madridu je prijatno veče, sa blagim povetarcem... U jednoj od centralnih ulica Madrida Corral de la Moreria, ispred broja 17, tiska se puno sveta. Taksi vozila se zaustavljaju jedno za drugim "istovarujući" gomile putnika. Ljudi ulaze polako, gospoda propušta dame sa osmehom... Na pomenutoj adresi nalazi se istoimeni restoran, jedno od najčuvenijih mesta u Madridu, a i u Španiji, uopšte... gde su boravile i krunisane glave i mnoge slavne ličnosti iz celog sveta. Mesta se rezervišu nedeljama unapred. I zaista sve je krcato... Nigde slobodne stolice. Biti u Madridu a ne posetiti ovo mesto, isto je kao da niste bili ni na koridi...

Princeza flamenka

Blancu del Rey kritičari opisuju kao najbolju "bailaora" (igračicu). Imenovana je za predstavnika španskog plesa na zahtev Žaka Delora. Sa svojom vlastitom baletskom trupom "Flamenco Blanca del Rey", napravila je predstave zasnovane na različitim koreografijama, čime je stvorila istoriju flamenka, poput predstave "Solea del Manton". U saradnji sa Jehudi Menjuhinom i Ravi Šankarom stvorila je predstavu "Od sitara do gitare". Učestvovala je u operi "La vida breve" Manuela de Falje. Na 33. međunarodnom festivalu igre predstavila je "Card blanch" sa maestrom Morisom Bežarom... Stekla je naziv nacionalnog izvođača flamenka ... Odlikovana je sa više nagrada među kojima su: Nacionalna nagrada za flamenko, nosilac je i titule "Cordobesa" godine...

Šta je to tako privlačno u ovom rustičnom, tipično španskom prostoru? Reći ćemo odmah - magija flamenka, opojni mirisi i ukusi hrane i pozitivna atmosfera... Toplina, lepota, snaga i duša flamenka koja deluje na ljude pridošle iz celog sveta, i kojima noć kada su videli svetski poznati "Tablao flamenko" ostaje nezaboravna uspomena... Da ne pominjemo gastronomske specijalitete i božanstvena vina...
Za vreme našeg boravka bilo je puno diplomata, turista iz Amerike, Japana, Skandinavije, Južne Amerike... Za stolom do našeg sedela je jedna vrlo simpatična porodica: vrlo otmeni bračni par - dama u crnoj toaleti, gospodin u besprekornom crnom odelu, njihova izuzetno šarmantna kćerka azurnoplavih očiju, sa dugom kosom boje meda, koja izgleda kao Liv Ulman iz najboljih dana ili, još bliže, kao Brit Ekland. Tu je bio i njihov sin, tinejdžer - koji je imao čudnu metalnu "skalameriju" na ramenima, koja mu je pridržavala vrat... Zaključili smo da su Šveđani... Preko puta nas Japanci. Porodica... Tu su bili Južnoamerikanci koji su se malo, da l’ zbog igre ili vina, "zaneli"... pa su kao sumanuti, pljeskali rukama u ritmu kastanjeta, pri tom vrišteći Uuuuuu, Bravo, Ola...
Čitamo program: Prvi šou traje oko sat vremena - nastupa "Guadro flamenco". Zatim gostuje glavna zvezda, čuvena Blanca del Rey... Potom - drugi šou, pa ponovo Blanca del Rey... Opet "Quadro flamenco", pa od 1.50 do 2.30 "Flamenco ambient music". Program praktično traje do jutra, pa dokle ko izdrži...
Članovi grupe slavne Blanke del Rey su: Victoria Duende "Vicky", Raquel Soblechero, Belinda de la Quintana i Felisa de la Cruz - igračice, Pedro Montoya i Pedro sanz - pevači, i Felipe Mayz, Antonio Zori i Cuerro de Jerez - gitaristi.
Svetla se prigušuju i počinje šou. Četiri igračice prvo igraju zajedno, pa svaka posebno, pa ponovo zajedno. To treba videti. Tu virtuoznost na tako maloj bini, tu harmoniju pokreta, osećaj za ritam... Savršeno. Pevaju, igraju, i smeju se gromoglasno. Sjajno se zabavljaju. Gosti gledaju širom otvorenih očiju. Sevaju blicevi fotoaparata besomučno... Na kraju tačke poklon publici uz širok osmeh... Publika ih pozdravlja burnim aplauzom. Sledi muzika, pesma uz obavezne kastanjete i udaranje ritma šakama... Opet širok osmeh, naklon i tiho "Grasias".
Potom svetla skreću ulevo, ka stepeništu bine - dolazi ONA, legendarna Blanca del Rey. Obučena je u crveno-drečavu haljinu. Počinje da igra, lagano, brže, odzvanjaju koraci... igra sve brže, energičnije... završnica sa nekoliko "pirueta", jak udarac nogom, naklon publici uz širok osmeh. Gromoglasan aplauz, publika je oduševljena. Povici Bravo, bravo, bravo...
Posle prve tačke Blanca se obraća publici. Govori na španskom. Nema veze, razumemo se... Njena figura, elegancija pokreta, tihi melodičan glas, odaju jednu dostojanstvenu damu, tananu umetničku dušu, koja je istovremeno vrlo snažna, jaka i moćna... Kaže da je flamenko hiljadugodišnja igra, poreklom iz Andaluzije... spoj igre, muzike, propraćene udaranjem ruku... Zaljubila se u flamenko, kaže od ranog detinjstva... I ta magija još traje... Flamenko je za nju više od igre - igra života, sam život... Osmeh, "grasias" i naklon publici. Gromoglasan aplauz, oduševljenih gostiju.
Mali predah uz instrumental na gitari i muške vokale. Opet nastupaju četiri dame... Posle pola sata, opet ONA - Blanka del Rey. Sada je u crnoj haljini, sa ogromnim šalom... Igra, šal se vijori u vazduhu, obavija se oko njenih ruku, glave, bokova... Ona njime izvodi fantastične bravure... Publika zaslepljena lepotom. Kraj. Naklon i osmeh.... Frenetičan aplauz, koji traje više od deset minuta....
Zahvaljujući gospodi iz AMADEUSA, čiji smo gosti bili, doživeli smo jedno božanstveno nezaboravno veče. Poželeli smo da se tamo ponovo vratimo. Mesta smo već rezervisali.

Ovo je jedna od mojih omiljenih pesama. Pogodite od koga je!

Down the street the dogs are barking
And the day is getting dark.
As the night comes in a-falling,
The dogs´ll lose their bark
And the silent night will shatter
From the sounds inside my mind,
For I´m one to many mornings
And a thousand miles behind.
From the crossroads of my doorstep,
My eyes they start to fade,
As I turn my head back to the room
Where my love and I have laid....

"One Too Many Mornings"