BALKAN CAFE "AUSTRALIJA"

Angela · Forumas Pridružio: 13 Sep 2007 Poruke: 403 Lokacija: Venera

Ja
kći Božja
izjavljujem dragovoljno
kroz lance i žicu
pred svedocima
Silom, Mukom i Nepravdom
da kriva sam i da priznajem krivicu!

Kriva sam što sam neko
a ne niko i netko
Kriva sam što u doba
opšteg Srbobrsta
idem u pravoslavnu crkvu
doduše, poretko
i što se krstim ovako
s tri prsta!

Kriva sam što jesam
a treba da nisam
Kriva sam odavno
što stojim uspravno
i gledam u nebo, umesto u travu
Kriva sam što se drznuh
protiv krivde
kriva sam
što opet slavim svoju krsnu slavu!

Kriva sam što pišem i čitam
ćirilicom

Kriva sam što pevam
smejem se i psujem
(a ponekad i lajem)

Kriva sam, i priznajem
da ne znam što znam, i da znam što,
ne znam

Kriva sam i da završim
s najvećom krivicom
(pre nego što se zacenim od smeha)
Kriva sam, tvrdoglavka
što sam Pravoslavka
i Svetosavka i što ne verujem
u sveti zločin i oproštaj greha!
Kriva sam i grešna, dakle što
postojim
i kad već postojim i još drsko stojim
što bar ne priznam da ne postojim!

Ako to priznam
da sačuvam glavu
izgubiću časni krst i krsnu slavu
Ako ne priznam
crno mi se piše
ceo svet će na moju Zemlju da kidiše
Rulje bivših ljudi
lopova i golja
čopori robota i drugih monstruma
kidisanje na moje voćnjake i polja
i na moje bele kuće pored druma
oko kojih, kao najlepše odive
cvetaju trešnje, jabuke i šljive (...)

Moja ružna slika
ozarena lika
koju umnožavate u večeri i jutra
to je slika vaše svesti i podsvesti
To nisam ja, spolja
to ste vi - iznutra!
Mnogo smo važne
Zemljo moja mila
Ja i Moje sestre
Istina i Pravda
čim se na nas digla ovolika sila
čim su na nas zinule krivda
i nepravda

Šta će ovde džihadlije
krstaši
ameri
koji Mi čerece sinove i kćeri
Mora da su čule belosvetske bande
da imamo zlatna Srca
pa ih vade
da ih presade u sopstvene grudi
ne bi li i oni tako bili ljudi ...

Ja se ne plašim smrti crne duge
već ropskog života i bolesti duge
Smrt je česta pojava medj nama Srbima
kao što su proleće
leto
jesen
zima
I nije strašnija
pogotovo danju
od suše
poplave
zemljotresa
mraza
kad je čovek sretne na svome imanju
okadjene duše i svetla obraza

Zlonamernici
siti i maniti
sve mi zabraniste u rodjenoj kući
al ne može mi niko zabraniti
da pevam i da se smejem, umirući
A to se vama više ne dogadja
ni kad svadbujete
ni kad, vam se radja!

Poštedite me koca i konopca
i razapnite me na vrhu planina
kao vaši praoci što su mog praoca
Isusa Hrista Nazarećanina

Ja ću da gledam
a vi zažmurite
Inače će vam se oči rasprsnuti
od sjaja mog lica
Samo požurite
Što me pre razapnete
pre ću vaskrsnuti!

_________________
Najvaznije susrete duse dogovaraju mnogo pre nego sto su se tela videla'

Angela · Poslao: Uto Dec 18, 2007 11:19 am Naslov:

[b]Odavno pre tebe?
Znam da je besmisleno,
Ali mi je tako lakse da prezivim,
Koliko mastila iscuri kad ispisujem slova,
Toliko je moja bol veca,
Toliko jasnije vidim,
Toliko je istina bliza,
Nikad nasmejan,
Toliko je saznanje tacnije,
Da je Pravda slepa,
Patriotizam iluzija,
Dobro glupost.
Sto je olovka manja,
Zelja da zivim je veca,
Sto je patrona praznija,
Inat je snazniji,
Prkosniji,otrovniji.
Jer,za inat HOCU DA ZIVIM,
Jer,za inat HOCU DA SE BORIM,
Jer,za inat NE GUBIM NADU,
U BOLJE SUTRA.
Za inat NECU,
Da mrak prekrije OPTIMIZAM,
Ljudi pojedu veru.
Sto je zivot suroviji,
Ja sam jaci,
Sto su ljudi pokvareniji,
Ja sam tvrdji,
Sto vise boli to bolje,
Jer zivot me je napravio perverznim,
Ja sam mazohist,
“UZIVAM U BOLU”,
“SRECAN SAM KAD PATIM”,
Jer ja sam Brut,Juda,Isus,
Ja sam Dante,Hese,Pavic,
Ja sam Dali I Obilic,
I Milic macvanski.
Ja sam jabuka,
Koju je Adam naceo,
A ceo svet nastavio da zvace,
I tek kad jabuka nestane,
Kad bude pojedena do kraja,
A ceo svet nastavio da zvace,
Na istoj drsci rodice se novi svet,
Plagijat starog.

_________________
Najvaznije susrete duse dogovaraju mnogo pre nego sto su se tela videla'

Angela · Poslao: Uto Dec 18, 2007 11:23 am Naslov:

Дао си ми камен
Пријатељи знају колико нешто вреди без обзира
шта то било ако су прави пријатељи. Ти си ми дао
камен, обичан бедан камен изабран међу хиљаде
њих на плажи оне ноћи када си био моја утеха, моја
потпора,мој смисао. Био си потпуни странац, али
научио си ме више од људи које знам читав живот.
Питам се зашто се нисам заљубила у тако дивну
особу? Можда те нисам заслужила, али вјеруј ми, волим
те на посебан начин и сада док сам сама фалиш ми
ти, твоје речи, твоја вечна моћ да ме
насмејеш. Када год видим камен који си ми дао на
мом се лицу појави осмех, искрен осмех. Посебна си
особа, вредна поштовања, похвале и љубави.
Хвала ти на свему што си учинио за мене. Истина
та је помоћ трајала само за ту ноћ али због других
разлога, ипак успео си ме усрећити..
Дао си ми камен.

И?

данас сам те видела,
у другоме,
препознала сам те у његовом погледу,
чула у његовом гласу,
открила те у његовом одласку...
и он је отишао без поздрава...
размишљам о томе да причам с њим,
можда је баш он то што тражим
али како? када ја тражим тебе...
и док слушам песму која ме растужује,
подсећа на тебе
питам се, и?
што сада?
кажем да сам те преболела,
па кажем да те волим..
уверим се да си ми посебан, али не и тако драг,
како ли се само варам...
неки ће рећи да сам поремећена,
да не стојим иза својих речи....
али ја једноставно не знам ста осећам
од толико времена које је прошло
шта се променило?
започнем са песмом
а прво што пожелим написати је твоје име...
можда никада нећеш открити овај кутак моје
душе,
овај кутак мојих мисли и искрених осећаја....
боље тако... било би ми тешко када би открио
праву мене
мене која се скрива испод маске коју још нитко
није препознао...
и?

_________________
Najvaznije susrete duse dogovaraju mnogo pre nego sto su se tela videla'

Angela · Poslao: Uto Dec 18, 2007 11:47 am Naslov:

_________________
Najvaznije susrete duse dogovaraju mnogo pre nego sto su se tela videla'

Angela · Poslao: Uto Dec 18, 2007 12:19 pm Naslov:

Na jastuku... Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik
Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik...
Pod oklopom drhti košuta plaha večno gonjena tamnim obrisima straha
Koja strepi i od mirnih obronaka sna...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje se život kruni uzalud...
Nedostaješ mi ti, kakav si bio... Nedostajem mi ja... Onako luda...
Ja znam da vreme ne voli heroje... I da je svaki hram ukaljalo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo...

Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje...
I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje...
Al uspevam da jos jednom odolim da prošapućem da te noćas ruski volim...
Šta su reči... Kremen što se izliže kad tad...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... A bez nje ovaj vuk menja ćud...
Nedostaješ mi ti, kakav si bilo... Nedostajem mi ja... Onako luda...
Ja znam da vreme svemu menja boje... I da je silan sjaj pomračilo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije značilo...

Ponekad još u moje suzno okospustiš osmeh ko čarobni cekin...
I tad sam svoja... Jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lični Harlekin...
Ponekad još... Suza razmaže tintu... I ko domina padne zid u lavirintu...
Tako prosto... Ponekad još stignemo do nas...

Nedostaje mi naša ljubav, mili... Bez nje uz moje vene puže stud...
Nedostaješ mi ti, kakavsi bio.. Nedostajem mi ja... Onako luda...
Ja znam da vreme uvek uzme svoje... I ne znam što bi nas poštedelo?
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vredelo...

_________________
Najvaznije susrete duse dogovaraju mnogo pre nego sto su se tela videla'

Angela · Poslao: Uto Dec 18, 2007 12:31 pm Naslov:

_________________
Najvaznije susrete duse dogovaraju mnogo pre nego sto su se tela videla'

Nina · Poslao: Čet Dec 20, 2007 7:08 am Naslov:

Pesme su ti lepe, samo nadji bolje ilustracije, nekako su kicerajske za tako lepe reci. Moje misljenje, i to iskreno.

Angela · Poslao: Čet Dec 20, 2007 9:47 am Naslov:

To je odraz moje ljubavi Nina,bas te slike..malo neobicne,ali mnogo govore Very Happy

_________________
Najvaznije susrete duse dogovaraju mnogo pre nego sto su se tela videla'

Angela · Poslao: Čet Dec 20, 2007 12:23 pm Naslov:

Ako mozes da vidis
unisteno delo svoga zivota,
i bez jedne reci da ga ponovo gradis,
ili da bez uzdaha ili protesta,
podneses gubitak onoga sto si dugo tekao;
ako mozes da budes zaljubljen, ali ne i lud od ljubavi,
ako mozes da budes jak, a da ipak ostanes nezan,
da ne mrzis one koji tebe mrze,
a da se ipak boris i branis;
ako mozes da slusas kako tvoje reci
izvrcu nevaljalci, da razdraze glupake,
i da cujes kako luda usta o tebi lazu,
a da sam ne kazes ni jednu laz;
ako mozes da sacuvas dostojanstvo i slavu,
ako mozes da budes skroman,
iako si savetodavac kraljeva,
ako mozes da volis svoje prijatelje kao bracu,
a da ti ni jedan ne bude sve i svja;
ako znas da razmisljas, da posmatras i upoznajes,
a da nikad ne postanes skeptik ni rusilac,
ako znas da sanjaris, a da ti san ne bude gospodar,
da mastas, a da ne budes samo mastar;
ako mozes da budes cvrst, ali nikad divalj,
ako mozes da budes dobar,
ako mozes da budes pametan,
a da nisi cistunac i sitnicar;
ako mozes da zadobijes pobedu posle poraza,
a da te dve varke podjednako primis,
ako mozes da sacuvas hrabrost i glavu,
kad je svi ostali izgube.
Tada ce sreca i pobeda
biti zauvek tvoji poslusni robovi,
i ono sto vise vredi nego slava:
Bices Covek Sine moj!

Radjard Kipling

_________________
Najvaznije susrete duse dogovaraju mnogo pre nego sto su se tela videla'

Angela · Poslao: Čet Dec 20, 2007 12:41 pm Naslov:

Ponekad se coveku ucini da je put bezboznicki prav, jer vidi bezboznika gde se bogati i uspeva. O kad bi mu se dalo da vidi kraj toga puta. Bezboznik se boji skoropostidcne smrti, lopov se boji obijaca, ubica se boji maca, gordljivac se boji sramote, klevetnik se boji suda istine. Ono cega se bezboznik boji , ono ce ga i snaci. Bog nije stvorio ljude za pogibiju nego za spasenje. Ima li bastovana koji, sejuci povrdce, zeli da mu se povrdce sasusi i propadne? Jednu zelju bog ima: da se svi ljudi pokaju i od zla povrate. Ako bi neko znao broj zvezda na nebu, i imena riba u moru, i zbir trave u polju, i navike zverova u gori, a nema straha od Boga, njegovo je znanje kao voda u resetu. Ako bi neko morao pogoditi sve pomisli ljudske i proreci sudbe ljudske , i objaviti svaku tajnu sto zemlja krije u dubinama svojim, a nema straha od Boga, njegovo je znanje kao mleko nasuto u necisti sud, od koga se mleko ukvari. I kosa vam je na glavi izbrojana, a kamoli vasi prijatelji i neprijatelji na zemlji! Ne bojte se dakle da cete imati suvise prijatelja ni suvidse neprijatelja: niti se bojte da ce vas vasi neprijatelji savladati, niti se nadajte da ce vas vasi prijatelji odbraniti. Samo se starajte da imate Boga za prijatelja i ne bojte se nista. Lako je ljudima boriti se sa zverovima. Ljudi imaju oruzje koje zveri nemaju. Ali je tesko ljudima boriti se sa duhovima zlobe, jer ovi se sluze oruzjem koje ljudi nemaju...

Vladika Nikolaj Velimirovic

_________________
Najvaznije susrete duse dogovaraju mnogo pre nego sto su se tela videla'

Angela · Poslao: Čet Dec 20, 2007 12:43 pm Naslov:

Toplo vece prekrilo je grad, a ja sedim sama u uglu sobe i razmisljam.
Slike proslosti smenjuju se pred mojim ocima,a ja sam nemocna da im se oduprem. Sve je daleko iza mene, ali ipak dovoljno blizu da unese nemir u moj zivot. Sada je sve lepo, ali secam se...
Secanje je najgora kazna za nesto sto treba da ostane skriveno i zaboravljeno!
U zivotu se uvek smenjuju tuga,ljubav,smeh i suze. Tako je bilo, tako ce i biti, jer sudbina je previse okrutna da bi nekom podarila srecu i radost za ceo zivot.
Imala sam sjaj u ocima i neku nemirnu srecu koja je trperila u mom neznom i malom srcu. Imala sam zivot, stalozen i miran koji je tek bio preda mnom.
Noci su mi bile pevise duge, okovane jedino mislima o njemu, a jutra mucna i hladna. Druzila sam se sa zvezdama koje su jedine znale pravu istinu i ispracala sam ih u prvim znacima zore.
Budna sam sanjala njegove oci i zelela ih jedino za sebe. U tihim i setnim pesmama, trazila sam spas, samo malo leka da umine bol. Bezvoljno sam se trudila da ubijem mrtvilo u sebi i popravim raspolozenje, ali mi je slabo polazilo za rukom. Nije mi se svidjalo to nespokojstvo koje sam osecala u dubini duse i taj predosecaj koji je govorio da ce se svakog casa nesto desiti, a nisam znala . Osetila sam neku tezinu u vazduhu i teskobu svuda oko sebe.
Pozelela sam da umrem, da tiho nestanem u prvim znacima zore. Zelela sam da odem sa secanjem na njega, da unistim svaki trag. Suze su se slivale, a osecanja gusila. Dusa je laga no umirala, a ja ostala prazna, poput ispijene case..."

_________________
Najvaznije susrete duse dogovaraju mnogo pre nego sto su se tela videla'

glisha · Poslao: Čet Dec 20, 2007 12:45 pm Naslov:

Wolfina, mene interesuje čije su one prve dve-tri pesme, ko je autor, da li si ti?

A Balaševićeva ''Nedostaje mi naša ljubav'', po meni, izgubi i smisao i lepotu kad se ''prekroji''.....

_________________
... Od rođenja se mučimo sa istim pretesnim svetom,
pa su nam nevidljiva krila jednako iskrzana
i svima nam se lome na jednom istom mestu:
tu gde počinje zagrljaj...

Angela · Poslao: Čet Dec 20, 2007 12:47 pm Naslov:

Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav
Desiti-kazem
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.

U moru života što vecito kipi,
Što vecito hlapi,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Možda iste kapi -
I kad prode vjecnost zvjezdanijem putem
Jedna vjecnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naci
Neka ista usta.

Možda ceš se jednom uvece pojavit
Prekrasna, u plavom,
Ne sluteci da si svoju svjetlost lila
Mojom davnom javom,
I ja, koji pišem srcem punim tebe
Ove cudne rime,
Oh, ja necu znati, cežnjo moje biti,
Niti tvoje ime!

_________________
Najvaznije susrete duse dogovaraju mnogo pre nego sto su se tela videla'

Angela · Poslao: Čet Dec 20, 2007 12:48 pm Naslov:

Prva je moja,a druge dve od moje bivse ljubavi Confused

Ovde skupljam ono sto mi se dopada,samo za mene i moju dusu Wink

_________________
Najvaznije susrete duse dogovaraju mnogo pre nego sto su se tela videla'

glisha · Poslao: Čet Dec 20, 2007 1:00 pm Naslov:

Ok, hvala.
Razumela sam da pišeš ono što ti voliš, svi to manje ili više radimo, ja ponajviše... Wink

Ali, čitaju to i neki drugi ljudi pa bi bilo lepo potpisati autore onoga što nije naše...ako se slažeš!?

ps:ovo je samo mala sugestija, kako bi trebao da izgleda poetski kutak, ništa lično... Wink

_________________
... Od rođenja se mučimo sa istim pretesnim svetom,
pa su nam nevidljiva krila jednako iskrzana
i svima nam se lome na jednom istom mestu:
tu gde počinje zagrljaj...