Opšte je poznat mit po kojem je savršeno lepo i skladno biće kaznom bogova podeljeno na dva dela. Od tada te dve polovine iste duše lutaju u potrazi za nedostajućom polovinom. Ukoliko se ko zna kada ili gde, pod ko zna kakvim okolnostima, ponovo sretnu, predodređene su za intenzivnu ljubav, bilo duhovnu bilo fizičku - za magiju.

Praktično, to izgleda ovako: sretnete osobu suprotnog pola i odmah osetite neodoljivu privlačnost, neobičnu povezanost i potrebu da produbite vaše poznanstvo. Ako već pri prvim kontaktima shvatite da su vam misli identične, a kasnije otkrijete kako imate i zajednička interesovanja (mada jedno o drugome ništa do tada niste znali), sva je prilika da ste upoznali srodnu dušu.

Srodne duše su, navodno, na istom razvojnom nivou - na isti način reaguju u sličnim situacijama, jer su osetljive na iste stvari. Iako dolaze iz različitih sredina i životnih okolnosti i mada nisu bile u direktnom kontaktu, vole iste stvari. Događa se da su i profesionalno vrlo bliske. U "analizi" fenomena srodnih duša ide se toliko daleko da se neretko ističe i fizička sličnost, prepoznatljiva bez obzira na boju kose ili očiju i godine, koju ne umanjuje čak ni razlika u rastu. Srodne duše, rečju, liče jedna na drugu.
Jeste li spremni za srodnu dušu? Da li ste dovoljno otvoreni da bi vas vaša srodna duša prepoznala?

VelikiBata ::

Sve je to lepo... i stima... dok jedna 'srodna dusa' ne odluci da nije vise dovoljno srodna... i pocne da trazi... sto kaze Zverka: ajde Jovo nanovo U KRUG!

Pa ako se to desi, onda nikada i nije bila srodna, sve je bio samo privid, a i to se desava.

Mislis da u ljubavi ima mesta filozofiji ili je to, ta LJUBAV ipak neka malko manje "prepredena" nauka?

Mnogo puta su nama rekli da nas dvoje licimo i ponasamo se tako kao da smo brat i sestra. Bleskasto mi zvuci.

A šta se dešava kada prekasno sretnete svoju srodnu dušu, i kada oboje shvatite da vam je žao što se niste sreli ranije?


Da li se treba sećati, ili možda treba zaboraviti?

Nikada nije kasno i mislim da takav trenutak, cin ili kako god ga nazvali svako treba da iskoristi.

Sonatica72 ::

A šta se dešava kada prekasno sretnete svoju srodnu dušu, i kada oboje shvatite da vam je žao što se niste sreli ranije? Da li se treba sećati, ili možda treba zaboraviti?

NIKAD NIJE KASNO AKO JE NESTO PRAVO...
KADA JE PRAVO, ONDA SVE BARIJERE PADAJU,SVI SE POKLANJAJU ...JER PRAVO JE JACE OD ONOGA STO NIJE PRAVO...
BILO BI CAK NEPRAVEDNO PREMA PRAVOM DA GA SE ZABORAVI I OPLAKUJE POD IZGOVOROM DA JE KASNO...
AKO JE KASNO ONDA NIJE PRAVO...

Negde sam procitala...

Bog na pocetku, kad je stvarao coveka, stvorio je samo dusu, a ne i telo. Ali to mu se cinilo prejednostavnim pa je jednog dana dusu podelio na dva dela. Jedan deo stavio je u musko tijelo, a drugi u zensko. Pustio ih je i dao im zadatak da se traze po svetu. Za nagradu im je dao da osete da su se nasli, ako se uopste pronadju....

OliVera ::

VelikiBata :: Sve je to lepo... i stima... dok jedna 'srodna dusa' ne odluci da nije vise dovoljno srodna... i pocne da trazi... sto kaze Zverka: ajde Jovo nanovo U KRUG! Pa ako se to desi, onda nikada i nije bila srodna, sve je bio samo privid, a i to se desava.

Da to je bio samo privid jer SRODNE DUSE se ne razdvajaju, ako im se zaista desi da se nadju.

da da , sve je moguce...

OliVera ::

Negde sam procitala... Bog na pocetku, kad je stvarao coveka, stvorio je samo dusu, a ne i telo. Ali to mu se cinilo prejednostavnim pa je jednog dana dusu podelio na dva dela. Jedan deo stavio je u musko tijelo, a drugi u zensko. Pustio ih je i dao im zadatak da se traze po svetu. Za nagradu im je dao da osete da su se nasli, ako se uopste pronadju....

AH KAKO JE OVO DIVNO... I TAKO BIH VOLEO DA JE ISTINITO... MOGUCE?