Bog je rekao:" Vasi putevi nisu moji putevi, vase misli, nisu moje misli..." Sa Bogom se sve treba planirat, a to je jako tesko jer zelje naseg srca cesto nisu u skladu sa Bozjim putevima. Obicno znamo reci:" Ja znam kako je najbolje." Tako mi zivimo onako kako mi hocemo i imamo neke svoje putove. Ali Bog je uvijek uz nas i prati nase putove i ispravlja ih.

Bog ne zeli da budemo lutke i da nista ne poduzimamo u zivotu. Zato i imamo slobodnu volju. Ali kao sto rekoh, sa Bogom treba planirat.

Primeticu da sa podforuma o religiji prenosite iste teme i na ostale forume. Namerno ili slucajno ne znam ...
Nije da se ja tome protivim, samo mislilim da ako budemo samo o tome raspravljali , pisali , sta vec ,.....doci ce do zasicenja.
Izvinjavam se u napred , ali samo iznosim svoje skromno misljenje. :?

Cek da pozovemo Tomicu

Nisam bas religiozan,ja sam za,USE, NASE, PODASE.Tomica,veruje u ono sto vidi.

Tomislav ::

Tomica,veruje u ono sto vidi.

Ej Tomice ne mislis li da ono sto vidis cesto nije onako kako izgleda. Samo privid, a to moze biti najopasnija zabluda.

Draguljice,ne budi pesimista,jer sve ima svoju lepotu,a narocito kod zena,uh ne volim muskarce.Tomica optimisticki nastrojen.

Greska, ja sam nepopravljivi optimista,

PantaOz ::

Sedeo sam na balkonu, posmatrao ovu zmijoliku Brizbensku reku kako tece i na pamet mi dodjose reci iz Price Salamunove... SRCE COVECIJE IZMISLJA SEBI PUT, ALI GOSPODIN UPRAVLJA KORAKE NJEGOVE. Upitah se sta mi onda u stvari da radimo... cinimo nesto ili da se opustimo i ostavimo da nas reka zivota vodi...

Ajde da preformulisem nekako ovo pitanje jer ispade da je za religiju...

Da li pustite ponekad da vas reka zivota ponese i jednostavno se opustite i 'uzivate' pritom ne dozvoljavajuci da iskompromitujete osnovne principe koje sledite u zivotu ili uvek zelite da budete onaj koji 'kontrolise' situaciju? Ako ste ovaj drugi, da li je uopste vama moguce kontrolisati bilo koju situaciju u svakodnevnom zivotu?

Tesko je dati odgovor na ta pitanja.Kontrola zivota je veza u kojoj sudelujemo zajednicki,ali po nekada moras i sam preuzeti tu kontrolu.De si se da potpuno ispustis kontrolu i tada tvoj zivot ne vredi ni pet para.Tomica ne znam da li sam to dobro postavio,ali tesko pitanje i zato je i odgovor jos tezi.

A mozda ponekad u zivotu izgledamo kao neko ko pliva uzvodno... i dok se mucimo i mlataramo rukama iscrpljeni gubimo snagu... mozda , samo misao, mozda ponekad treba da se opustimo i dozvolimo da nas reka zivota polako odbaci do obale, ne koprcajuci se i ne ritati se, samo se odrzavati na povrsini i uzivati u okolini koja se oko nas menja. Zivot nam ne bi vredeo manje jer bi ostao sacuvan, a mi bismo bili mirni...

kazu ljude na pametne i glupe, pametni uce na greskama tudjih, a glupaci na sopstvenima. evo ja licno, po tom pitanju glupander svoje vrste.
ali od kada sam shvatila da je tok moje rijeke zivota u Bozijim rukama, a ne u mojim, mnogo se lakse odrzavam na povrsini, pa i onda kada tok ne odgovara mojim licnim planovima, ili kada meni licno izgleda da plovim u pogresnom pravcu. sacuvam sebi ponesto snage, ponesem koji utisak sa svake odiseje i znam, da dok plovim otvorenog srca i razuma, mogu bezbrizna da se opustim, jer jedno je sigurno...potonuti necu!!!

Nekako sam primetila da sve ono što je planirano jeste se ispunjavalo ali mi je otvaralo vrata za koja nisam ni znala da postoje.
Ponekad pomislim da nisam otišla u Beograd da bih završila školu (najbanalniji primer kog sam se setila u trenutku ), nego da bih upoznala današnjeg muža, što je opet na dalje imalo neki drugi razvojni put.
Najgori su oni planovi koji po ostvarenju nemaju nikakvu drugu funkcuju osim da nam budu pokazatelji da ono čemu smo stremili ustvari i nije za nas. Gubitak sa dobitkom ili dobitak sa gubitkom ?