znam da se mnogi nece sloziti sa mnom , ali ja verujem da je "batina iz raja izasla"...
Radim vec 5 godina sa decom ,a radio sam jedno vreme i kao vaspitac u jednoj skoli...stoga imam neko malo iskustvo u radu sa decom...
Mislim da je najvaznije biti iskren sa decom, i vaspitavati ih da budu iskreni.
I opet nije svako dete isto i ne reaguje na isti nacin , nekome je dovoljno jednom reci , na neko treba viknuti, a ima i dece koja (u pocetku) ne razumeju vaspitavanje kroz razgovor , jednostavno svaku rec ignorisu,... e za takve je potrebno malo batina, ali vrlo je vazno da to bude posle mnogo price koja nije urodila plodom.
Takodje je vazno dete ne udariti jako, i nikada po glavi, udarac kao udarac treba biti blag, ali pri tom vasa "predstava" kroz jak monolog i namrstenu facu... "pojacava" udarac...
Kao sto rekoh deca su razlicita, neko dete posebno stiomulise nagrada , a neko pokuda , i zato prema svakom detetu treba imati poseban pristup...naravno sve u cilju da postane "zdrav" i normalan covek.
Slazem se sa Batom da se covek formira do 6-7 godine, posle samo ide odrastanje i nadogradnja...

hmmm...pokusavam da se setim sta se to kod mene formiralo sa sedam godina....mozda i jeste al se nesvesno uvuklo u mene a da je to ne primetim...
moram da citiram neke izjave:Boban rece, roditelji treba da su najveci primer deci i da deca pokupe sve sto je lose od nas. Ne slazem se bas sa tim iz dva razloga:kao prvo,nije tacno da pokupe SAMO sve lose od nas jer kad bi tako bilo setali bi SAMO manijaci ulicama.Vecina losih stvari se ,bar danas,pokupi sa ulice i sa televizije.Drugo: sta znaci da smo primer deci,da nepusimo, da nepijemo ,da ne ostajemo kasno uvece , da nevodimo ljubav da,....izvini molim te Bobane ali onda moje dete nebi imalo majku,odraslu i svojevoljnu nego skolskog druga u svojim godinama!Ne mozes ti kao odrastao covek da budes bezgresan samo da bi detetu bio dobar primer (to ne postoji)
vec obratno:dobar roditelj je sa gresakama , koji detetu prizna da gresi da i ono ne bi pogresilo.Moj sin je na primer jednom rekao:" zasto ja ne smem da pusim i ti pusis?"
ja sam mu jednostavno objasnila da to sto ja pusim, ne mora da znaci da je dobro i to sto ja pusim je glupost iz mladjih dana u kojima je on sada i da ne bi bilo lepo da i on napravi takvu glupost jer kosta zdravlja i na kraju krajeva:ja sam odrasla i mogu da radim sta hocu,on ne moze jer je jos dete i kraj price!
Potpuno se slazem sa Batinom zadnjom solucijom (dati detetu savet i pustiti ga da samo odluci..ili tako nesto)
Moja majka je meni UTUVLJAVALA u glavu celog zivota sta je dobro a sta nije i verujte mi da je i dan danas nekako mrzim zbog toga..jer mi nije dala soluciju za neki problem vec utuvljavala kako treba ,al samo sa svoje tacke gledista.To me je kostalo samostalnosti i samopouzdanja za koje mi je bilo potrebno jako puno vremena,da ponovo izgradim..
A sto se "batine iz raja" tice pomaze i te kako , al samo do skolskog uzrasta dok je instikt jaci od mozga...kad pocne da razmislja onda samo reci i kazne..
Ja sam kod moje dece jako brzo primetila da naj bolje rezultate postizem sistemom "MILO ZA DRAGO"
moju cerku,kad je bila 7 godina (danas je 11) zamolim da ode na kiosk i kupi novine jer je mene boleo stomak.Mrzelo je do zla boga i posle duzeg natezanja je rekla" ti hoces da citas a ne ja pa idi ti ikupi"
Kad je doslo vreme vecere ja sam dledala neki dobar film.Dosla je i pirala sta ima da se jede. Ja sam digla noge na sofu i rekla "ti si gladna a ne ja pa idi ti i kuvaj..." Stvarno sam je teska srca pustila gladnu u krevet ali je sutradan sama pitala jel treba da ode u prodavnicu . Posle nekoliko takvih akcija,brzo su shvatili sta znaci ne biti sebican i samoziv i da moraju i da daju a ne samo da uzmu...
Ja bih za svoju decu sve uradila ali postujem i svoje potrebe i to ocekujem i od njih.
Svako ima neku svoju foru a posto su vasa deca u vecini slucajeva vec odrasla ,dajte neki savet za pubertetlije (mene to sad ceka)

hahahahaha!!!
znas ti koliko istine ima u tome!!!
Moji bi sigurno bili presrecni jer vole i prirodu i zivotinje i lepo vreme a ja bih uz njih bila jos srecnija sto ne moram da ih cuvam od uljeza sto setaju velikim gradom i televizorom.
( inace zelja moje cerke je oduvek bila "farma" u gradu)

Citam sada jednu knjigu i bas u njoj pisu neki savjeti za odgoj djece. Jos uvijek nisam roditelj ali meni izgeldaju kao jako dobri savjeti.

Evo ovako....

-Budite im dobri roditelji, budite pravi primjer.
-Odrzavajte dosljednu sveobuhvatnu disciplinu.
-Jasno im objasnite granice i ocekivanaj.
-Ucite ih rano odgovornosti.
-Njegujte dobar odnos sa svojom djecom.
-Razmisljajte s njima pozitivno.
-Poucavajte ih duhovnim vrijednostima.
-Zabavljajte se zajedno.
-Naucite slusati ih-stvarno slusati.
-Volite ih bezuvjetno, to imi pokazite.

Djeca su mladi članovi Gospodnje obitelji. Kao odgovorni roditelji, kršanski parovi trebaju tražiti Božje vodstvo u odlučivanju hoće li biti roditelji kao i o broju djece za koje se mogu valjano brinuti. Bog je svojim roditeljima dao obilje uputa u svojoj Riječi. Način na koji se brinemo za svoj narod, poučavao ga i korio i nama donosi vrijedne upute.

U domu treba vladati obilje topline, ljubavi i pohvale kao i odgovarajuća ograničenja sa realnim očekivanjima sukladnim djetinjoj dobi. U takvim domovima ima malo pravila, postoje jasne posljedice i dosljednost u njihovom izvršenju. U domovima u kojima nalazimo čvrstinu i ljubaznost veća je vjerojatnost da će djeca prihvatiti vrijednosti svojih roditelja. Ona će se također moralno razviti u skaldu sa svojom dobi i bit će društveno odgovorna i pažljiva u odnosima s drugim.

Imam dvoje dece , tinejdzeri - u najostljivijim godinama,
trudim se koliko mogu, volim ih vise nego sto mogu reci, za njih sam uvek tu, ali....jos uvek ne znam da li je to dovoljno. Ponekad mislim da se nalazim u zoni sumraka i da sam paralizovana od silnog straha koliko sam uspela da ih naucim svemu sto je trebalo i koliko su to uspeli i sami. Mogu samo da se nadam, da krijem svoj strah od njih... i da im verujem!!!!

radoznalost i ambicija su osnovne vucne sile sazrevanja, a uloga nas kao roditelja je da pravilno prenesemo sopstveno iskustvo.
Deca ga nemaju i kontaktiraju sa stvarnoscu bez straha da ce biti osujecena ili povredjena.
i to je ok.
radoznalost proistice iz ljubavi prema zivotnim darovima.
ne treba tu ljubav unistavati zabranama, kvariti radost teskim i upozoravajucim monolozima, isnistirati na sopstvenim stavovima kao jedinim ispravnim i pravilnim za nase dete.
dijalog sa argumentima, prijateljski nastup...to bi vec moglo da zameni ne dostatak iskustva.

kako drugacije ako ne pricom izgraditi kod dece svesnost da poseduju moc kojom su sposobna da izvode zakljucke i pre nego li im se neka situacija desi?

to sto nema garancija, po meni je, lepsa i zanimljivija strana

ma sve se vec reklo i pre nas...gresiti je ljudski, a istrajati u tome... ;)

Reakcije roditelja i najblizih na decje ponasanje su drugacije. Ovaj mali je bio u centru paznje i njemu je to jako odgovaralo pa je zavoleo i tu majicu na kojoj pise: 'Dodjavola s kolacicima i mlekom, dajte mi sisice i pivo.' Imate nesto reci o tome?

Kako reagujete na ovu sliku? Jel vam:

- slatko

- smesno

- glupo

- nezainteresovano...?