Псалам 4

Кад Те зовем чуј ме, Боже, правдо моја! У тескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју.

Синови човечији! Докле ће слава моја бити у срамоти? Докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?

Знајте да Господ дивно чува светог свог; Господ чује кад Га зовем.

Гневећи се не грешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите.

Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа.

Многи говоре: Ко ће нам показати шта је добро? Обрати к нама, Господе, светло лице своје.

А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино.

Ја мирно лежем и спавам; јер Ти, Господе, сам дајеш ми, те сам без страха.

Псалам 144

Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,

Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.

Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?

Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.

Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.

Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.

Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,

Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.

Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,

Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.

Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.

Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;

Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.

Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.

Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!

Dok ti ne pronađemo taj prevod, evo od mene nešto, za sve što ima dušu...

Kome da se tužim

Kome da se tužim
što se razgrađuju neba porte,
što je obijena mesečeva škrinja,
što se duga pojavljuje gola,
bez ijednog od sedam velova,
što ljubav biva bez snova i bola;
kome na svetu
da se tužim što će se stajati kraj groba
s mislima kao u hemijskom kabinetu?

Da li vama što nam se pred razdanje
u nemirne snove vraćate,
vama koji ste sve zaboravili,
a gledate nas kao da sve znate,
da li vama prvim susedima jave;
da li vama da se tužim
koji dolazite iz tajne i trave?

Da li tebi, budući naučniče,
što ćeš operisati snove i zagonetke
i otvarati nožem nedra priče,
skidati krila leptirici čuda;
da li tebi koji ćeš mirnije no plevu
razvejati poslednju šačicu zabluda?

Kome da se tužim što nestaju bajke?
Da li tebi, rođena iz inkubatora,
buduća pesnikinjo, čukununučice,
što nećeš znati da zore
svadbeni let su vodenog cveta,
što ćeš svesti rosu na formulu vode,
i nebo julsko na formulu vazduha,
što nećeš znati da su mesečine
sestre sa reke zelenoga duha?

Kome da se tužim?

Desanka Maksimović

Nista od prevoda... citam ja i dalje na engleskom, a evo vama interesantne poezije naseg balkanca Georgi Savcheva (iz Bugarske) - ovo je iz zbirke 'Kristina' (moj prevod):



BIOSKOP

ne odgovaram ti jer sam u bioskopu.

Gledam te u tami kako spavas,

a sad se budis i ljuta citas

taj sms

pesma bioskop je mnogo, ali mnogo dobra,
pa please hajde pokazi nam jos koju pesmu iz te zbirke

unapred hvala

pera

Evo ovo za Perinu dusu! Iz iste zbirke Georgi Savcheva, 'Parce cokolade'.



PARCE COKOLADE

na naviku li lici
donekle kao plovidba
medju dvoje

svako za sebe
ima nesto od drugoga:
kovrdza
mazenje pod tusem

parce cokolade

da se seca
u kafani nostalgije
da je u trenucima s njim
imala nesto
njeno
i slatko pri ruci:

'Gentski ocenas' je pesma koju sam preveo nedavno i nemam pojma ko ju je napisao, ali sam je ja prvi put procitao na makedonskom u knjizi Oto Bihalji Merina, davne 1979 godine...

GENTSKI OCENAS

Pakleni djavole, sto si u Briselu,
Imeto prokleto ti je
Carstvo vecnosti ti iscezava,
Trajalo je ono dugo vremena.
Volja tvoja da nikada ne bude,
Ni na nebu ni na zemlji,
Danas nam uzimas leb nas nasusni,
Zene i decu nevolja sad muci;
Nikome ne oprastas greh;
Mrznje i zavisti si pun umesto trpljenja;
U iskusenje svakoga uvodis
Niko pred tobom izdrzati ne moze.
O nebesni oce u tvojemu carstvu,
Izbavi nas od paklenog djavla, i
Od njegova krvava, pogresna saveta
Preko kojega svoje sramno delo cini
Izbavi nas od njega i njegove spanske napasti
Sto zivi kao da je stvarno od djavola.

hvala , do sada nikad nisam cuo za tog pesnika, ali mnogo interesantno pise.

ko zna koliko jos takvih ljudi se skriva u senci


Hvala!!!

Pero, juce sam na fiesti salse sreo moju bivsu ucenicu, inace Bugarku, koja (eto 'slucajnosti') licno poznaje Georgi Savcheva i rekla mi je da je to jedan od poznatijih mladih bugarskih pesnika,kojeg su kriticari ODMAH zapazili.

Nazalost, zbog salse i moje 'ovisnosti' o plesu, nisam imao vise vremena za pricu, a i bilo je bucno... Ipak, sledeci put (a obicno se sretnemo slucajno svakih 6 meseci) cu pitati da saznam nesto vise o ovom mladom poeti! Al , evo , jos jedna za tvoju dusu... kad ti se vec toliko svidja (kako smo poceli, na kraju cu mu se javiti i reci da prevodim celu zbirku :-) )...

(upotreba malih i velikih slova je zadrzana onako kako je autor koristio!)



KRISTINI

trazeci kristinu
literatura ce izgubiti puno vremena
da bi prikrila iskrivljeni rukopis
koji je jos lepsi
jer je onaj pravi, njen

trazeci kristinu
tradicija ce prepoznati odraze
prizvace Kalipso da preplovi
predele
od njenog do novog sakralnog vremena

trazeci kristinu
kovrdzave joj kose
takticki osmeh
i simpaticna zbunjenost
bice samo polazna tacka
ka harmonicnom svetu

trazeci kristinu
autora i autore
predpostavice da Kristina sanja

kako preko literature
tragovi gore
trazeci je

hvala ti, super je sto jos uvek ima ljudi sto bezrezervno vole uocljive posebnosti u pisanju...

pozdrav od pere

PLAMENI VJETAR - Miroslav Krleža


Jednoga će dana krvavo jutro svanuti,

jednoga će dana crljeni vihor planuti,

o, jednoga dana,

nad piramidom mrtvih domobrana

buknut će plamen iz bezbrojnih rana.

U potresu će onda strahotnom

rasplinut se simboli kletve i tamjana,

komedija i crkvi, bolnica i kavana,

ludnica, bordela i samostana,

jednoga dana, o, jednoga dana!

A pjevat će zvona,

stjegovi i glazbe i gnjev kazniona.

Pjevat će plameni vjetar svetu pjesmu vatre, kaosa i eona:


"Ulico!

Krvavi talas

nek te kovitla danas!

Proklet je pean zlata,

i dok mirišu žene, svila i šokolata,

vješaju gologa boga na trgu ko tata.

O, Ulico,

danas -

budi crveni talas!"


Tako će urlati plameni vjetar jednoga dana,

nad piramidom mrtvih domobrana,

i crni će stjegovi crveno liznut ko gorući jezici,

okna će samrtnoblijedih kuća planut ko luđačke oči,

a vatrena nebeska kiša u mlazu

na grad će da se toči.

Sverazorni će ritam po ulici da ori:

"Gori! Gori!

Kugla nebeska gori!"

I u tom kolu roblja, kraljeva, žena i smeća,

tramvaja, volova, konja, topova, vjetra, karteča,

u ludom ciklonu vatre i krvi gdje bukti Slobode Sreća,

gdje se božanstvo Laži ko sveto sunce vrti,

hihot će jecati glasan

Njezinog Veličanstva

Pobjednice Smrti.

glisha ::

Molim te, poslušaj ono što ne kažem Nemoj da te zavara izraz moga lica. Jer, nosim masku, tisuće maski, maske koje se bojim skinuti, a nijedna od njih nisam ja. U pretvaranju sam pravi majstor, ali ne daj se zavarati. Za ime Božje, ne daj se zavarati. Pretvaram se da sam siguran da je sve med i mlijeko u meni i oko mene da mi je ime samouvjerenost, a smirenost moja igra, da je sve mirno i da sve kontroliram i da ne trebam nikog. Ali, ne vjeruj mi. Možda se čini da sam smiren, ali moja smirenost je maska uvijek promjenjiva i koja sakriva. Ispod nje nema spokoja. Ispod nje je zbrka, strah i samoća. Ali, ja to sakrivam. Ne želim da itko zna. Hvata me panika na pomisao o mojoj slabosti i da će me otkriti. Zato frenetično kreiram masku da bi iza nje sakrio nonšalantno, sofisticirano pročelje, da mi pomogne da se pretvaram, da me zaštiti od pogleda koji zna. Ali baš takav pogled je moje spasenje. Moja jedina nada i ja to znam. Dakako, ako iza njega slijedi prihvaćanje. Ako slijedi Ijubav. To je jedina stvar koja me može osloboditi od mene samoga, od zatvora sto sam ga sam sagradio, od prepreka sto ih sam tako bolno podižem. To je jedino što će me uvjeriti u ono u što ne mogu uvjeriti sam sebe, da uistinu nešto vrijedim. Ali ja ti ovo ne kažem. Ne usuđujem se. Bojim se. Bojim se da iza tvoga pogleda neće uslijediti prihvaćanje, da neće uslijediti Ijubav. Bojim se da ćeš me manje cijeniti, da ćeš se smijati, a tvoj bi me smijeh ubio. Bojim se da duboko negdje nisam ništa, da ne vrijedim, i da ćeš ti to vidjeti i odbiti me. Zato igram svoju igru, svoju očajnu igru pretvaranja sa sigurnim pročeljem izvana i uplašenim djetetom unutra. Tako počinje svjetlucava ali prazna parada maski, a moj život postaje bojište. Dokono čavrljam s tobom učtivim tonovima površnog razgovora. Kažem ti sve, a zapravo ništa, i ništa o onome što je sve, i što plače u meni. Zato kad sam u kolotečini, neka te ne zavara to što govorim. Molim te pažljivo slušaj i pokušaj čuti ono što ne kažem. Što bih volio da mogu reći, što zbog opstanka moram reći, ali što reći ne mogu. Ne volim ništa kriti, Ne volim igrati umjetne, lažne igre, želim prestati s igrama. želim biti iskren i spontan te biti ja, ali mi ti moraš pomoći. Moraš pružiti ruku čak i kada se čini da je to posljednje što želim. Samo ti možeš iz mojih očiju ukloniti prazan pogled živog mrtvaca. Samo me ti možeš prizvati u život. Svaki put kad si Ijubazan, nježan i kad me hrabriš, svaki put kad pokušaš razumjeti jer uistinu brineš, moje srce dobije krila, vrlo mala krila, vrlo slaba krila, ali krila! Sa svojom moći da me oživiš možeš udahnuti život u mene. Želim da to znaš. Želim da znaš koliko si mi važan, kako možeš biti stvoritelj - do Boga pravedan stvoritelj - moje osobe ako tako izabereš. Samo ti možeš srušiti zidove iza kojih dršćem, samo ti možeš ukloniti moju masku, samo ti me možeš osloboditi moga sjenovitog svijeta panike, i nesigurnosti, iz mojega usamljenog zatvora, ako tako odlučiš. Molim te odluči. Ne mimoilazi me. Neće ti biti lako. Dugotrajno uvjerenje o bezvrijednosti gradi snažne zidove. Što mi bliže priđeš to naglije mogu uzvratiti. To je nerazumno, ali unatoč tome što o čovjeku kažu knjige, ja sam često nerazuman. Borim se baš protiv one stvari za kojom čeznem. Ali rekoše mi da je ljubav jača od snažnih zidova, i tu leži moja nada. Molim te, pokušaj pobijediti zidove čvrstom rukom, jer dijete je vrlo osjetljivo. Tko sam, možda se pitaš? Ja sam onaj kojega znaš vrlo dobro. Jer ja sam svaki čovjek na kojega naiđeš i ja sam svaka žena na koju naiđeš. Charles C. Finn

Lep izbor -a i sretan sam sto nisam covek ili zena, vec samo konj!