Od Brankovog mosta do Slavije

U nedelju pre podne, sluzbenim povodom, stekao sam se u Novom Beogradu. Divan dan, pa posto sam imao bar jedan sat fore, prosetao sam se od Brankovog mosta do Slavije peske. Pogled s Brankovog mosta na Savu nije mi delovao umirujuce, iako su neki ljudi mirno setali uprkos tome sto je nivo Save pristigao na samu ivicu setalista.



Iako je tu sve delovalo mirno, kasnije sam saznao da je istovremeno u Bulevaru vojvode Misica (pored Sajma) Sava prodrla kroz kisni kanalizacioni sistem i napravila haos. Ubrzo je postavljeno i pitanje. Da li je veslanje u zutoj traci zabranjeno? Potom sam stigao do Zelenog venca. To je ona Pijaca koju zovu Zelenjak. Bice da ima godinu dana kako je preuredjuju i jos uvek deluje kao jedno gradiliste koje je tek zapoceto. Prolazeci tuda osetio sam miris mladog, srednjeg i starijeg sira. Ne mogu da verujem da se taj miris i dalje siri iz stare srusene pijace. To bi vec licilo na Markesove price. Mora da su se lukavi prodavci tog proizvoda tu nedgde usancili, al, valja ih prepoznati i pronaci. Kroz podzemni prolaz kod "Zelenjaka" nemoguce je proci a da se ne naleti na prodavce gacica, majcica, marama, zumbula, visibaba i slicne robe. Juce slusam na nekom radio-programu da je Terazijski tunel zatvoren zbog nekakvih radova, a to sam i danas imao priliku da vidim dok sam prolazio tuda. Dobro je slusati radio-vesti ovih dana, pa odustati od svega i ostati u kuci - ako je moguce. Opet, na Terazijama vladala je jedna sasvim druga atmosfera. Ispred "Moskve" uredno postavljeni stolovi, sve osuncano i narod uz kafu cita novine. Zapravo nedovoljno malo ljudi u gradu koji bi se radovali lepom danu. Ma idealno za one koji ne vole guzvu i krkljanac, a dovoljno da ipak ima nekog. Taman po mojoj meri za to jutro. Tako sam pristigao i do SKC-a gde je sigurno uvek poprilicna guzva. Tu se prodaju na trotoaru LP ploce, knjige, slike i jos svasta, a moze i kafa da se popije. Slavija ipak nesto bolje izgleda od kako su nestale one skleptane cevabdzinice nanizane tik uz trola/autobus stanicu. Barem moze normalno da se prodje tuda a da se covek ne prepadne da ce biti izdzeparen ili da mu se dogodi jos nesto gore. Kada sam sa Slavije bacio pogled na Nemanjinu ulicu, videh da se tu jos svasta radi. Pre neki dan u novinama se pojavila slika Nemanjine ulice. Fantasticno, kao kad nekog neuglednog dohvatis, okupas, osisas, pa da ga ne prepoznas. Tu je sledio i tekst da je, nakon sto i ne zam koliko dana, u toj ulici pusten automobilski saobracaj. Eto, sada vidim da jos uvek za pesake nije sve sredjeno vec moraju da se snalaze preskakanjem prepreka, da tramvajske sine tek bi trebalo da se urade...



Ma ne mislim ja nikog da grdim sto ovo ili ono nije na vreme uradjeno. Al' sto nam ne kazu lepo koliko ce jos to da traje, sta je realno, a sta nije, a mi smo strpljiv narod pa bi cekali. Svasta smo preziveli, pa prezivecemo i ovaj rusvaj u rekonstrukciji gradskih ulica.

Salje mi Gorjana, citateljka Radio Mileve, poruku koja kazuje sta moze da se nadje u potrosackoj korpi za cetvoroclanu porodicu sa prosecnom platom od 22000 dinara da prezivi mesec dana, a izvor je B 92 . Lepo, za te pare moze da se kupi 26 kila paprika (ljutih) u jednoj bolje snabdevenoj samposluzi na Konjarniku ili 415 kila jabuka, sto dodje 216 grama paprika (ljutih), ili 3500 grama jabuka po clanu domacinstva dnevno . To izgleda previse po clanu domacinstva, ako se izuzme da bi trebalo da pojedu i nesto hleba, mesa... A obaska, gde je struja, voda, pivo, skolarina za decu, ekskurzije, ...

(Preuzeto iz Miletove Radio Mileve)

Policija iz Kvinzlenda ce po peti put pokusati da podnese prijavu protiv 75-to godisnjeg penzionera sa Suncane Obale , Jen Venzela, zato sto se PONOVO SUNCAO I KUPAO GO pre godinu dana na plazi Kuluma, gde nema bas mnogo kupaca. Dekica je okupio malu armiju onih koji ga podrzavaju i ne predaje se tako lako. Kvinzlandski Koncil za Ljudske Slobode trazi da sud odbije prijavu i komentarisu da policija ocigledno ne radi svoj posao kako treba kada umesto kriminalaca juri 70-to godisnjaka koji se kupao go i pritom ga jos hapsi. Tako se na toj plazi obicno okuplaju nudisti iako je to ilegalno, vec preko 30 godina! Od 100 nudista protiv kojih je podnesena prijava samo se nas dekica suprotstavio i resio da se na sudu i brani!

Ovo je moj 'drugar' Ralph, (inace jedan od producenata emisije '60 Minutes' u Australiji) koji je juce u Budistickom hranu u Woodridge-u pronasao ovog pitona! I dok su svi vernici vristali, Ralph ode, zgrabi pitona za glavu i izvuce ga napolje.... na jedvite jade je pustio ovu 'zivotinjku' i da nije bilo molitvi budistickih svestenika, ovaj piton (dijamantski) bi zavrsio na zaru! Eto, to je moj 'drugar' Ralph (koga ja bezuspesno pokusavam da naucim da plese salsu elegantno, ne kao pitomac vojne akademije - marsirajuci)...

Evo i najnovijih slika iz Beograda... posredstvom Mileta iz Radio Mileve!

Panto samo jedno,BRAVO! Jos samo ako mi pokazes moj Dusanovac,Marinkovu Baru,i Kalemegdan sa slikom Beogradskog ZOO.Tomica je odusevljen tvojim slikama iz mog najlepseg grada na svetu,BEOGRADA.P.S.Gde ja uskoro dolazim.

Ovo moram da vam pokazem, danas su delili na poslu: adresirano je kancelariji Velikog Ajatolaha Sistanija u Iranu, salje se kao obicna razglednica, a u njoj se kaze sledece...

Citat:

DragiVelikiAjatolahu Ali Al-Sistani, Duhovni vodjo Siita i vodjo Fundamentalistickog pokreta u Iraku, kao i svih imama i religioznih vodja. Culi smo sa cudjenjem i brigom o proglasu Fatve koja ohrabruje sledbenike da ubijaju homoseksualce na 'najgori, najokrutniji nacin'. Nakon saopstenja, RAEL, duhovni vodja Raelijanskog pokreta, je proglasio FATVU LJUBAVI koju upucuje svim homoseksualcima sveta i isto i vama. Preko ove postanske karte, zelimo da izrazimo vama nasu ljubav za svaziva bica, bez obzira na religiju, njihov jezik, njihovu rasu, njihov pol ili njihovu seksualnu orijentaciju u saglasnosti sa Univerzalnim Proglasom Ljudskih Prava. ARAMIS - Intertnational, Raelijanska organizacija za Seksualnu Raznovrsnost, bi htela da istakne i fakt da je ljudska seksualna orijentacija genetska kao sto je i boja koze genetska. Nijedno ljudsko bice ne moze izabrati svoju seksualnu orijentaciju i niko ne moze ignorisati fakt da je ovo nauka dokazala poslednjih nekoliko godina.

E, svasta... ne mogu da verujem vise sta im sve nece pasti na pamet !!!!!

Hvala Bato,a sada posalji nesto iz Marinkove Bare,gde se nalazi fudbalski tern mog bivseg kluba Vozdovac.Tomica vili da gleda svoj Beograd,ali boli kada nemas puno snasi da ga ponovo vidis.Ovako i slike su ok.

Prvo su nam pre neki dan objasnili kako sticanje nezavisnosti Crne
Gore i Srbija automatizmom stice nezavisnost. Razumeli smo i klimnuli
glavom. Danas opet cujem tumacenje jednog iz parlamenta, da i dalje ostaje
SCG, ali bez jednog dela teritorije. Svasta! Verovatno istovremeno, dok
je taj to objasnjavao, domar SCG parlamenta skinuo je zastavu Zajednice
i postavio Srpsku.
Nakon jezivih kisnih i hladnih dana, obradovala me je vest da ce sutra
biti suncano i znatno toplije, ali vec u popodnevnim casovima opet
stizu "monsuni" i zahladjenje.

Nikako brate da se stvari iskristalisu, ako je kisa, neka bude kisa,
pa da se adekvatno tome vladamo (da narucimo drva i ugalj, ili sta), a
ako je sada ta zastava ustanovljena, da ne ispadne da sutra opet domar
mora da se pentra i zamenjuje.


Mile

Ništa naročito novo ovde kod nas. Izgubili smo od Argentine sa 6:0 na
Svetskom prvenstvu u fudbalu. Pa onda neviđen haos u Hali Pionir u toku košarkaške utakmice Partizan – Zvezda. Masa padala sa tribine, visoke 3-4 metra, kroz zaštitnu ogradu koja je popustila kada je policija krenula da mlati navijače. Ono što je na TV prikazano deluje na scene strave i užasa iz nekih filmova. Urgentni centar imao je pune ruke posla. U Skupštini Srbije, prethodnih dana, događale su se stvari koje se mnogo ne razlikuju od onih od pre, skoro, osamdeset godina u Skupštini one Jugoslavije. Dobro je da bar danas ne dozvoljavaju odbornicima da naoružani ulaze u Skupštinu. Opet, na ulici su mnogi do zuba naoružani, pa su tako ispred Kliničkog centra u Beogradu pokupili bezživotno telo jednog koji je već nekoliko godina na poternici, a nešto kasnije pronađeno je iskasapljeno i spaljeno telo osobe koja je bila 'zaštićeni svedok' povodom ubistva Zorana Đinđića. Obaška što je onaj nađen ispred Kliničkog centra imao kod sebe lična dokumenta onog drugog – spaljenog u Novom Beogradu.

Nakon što su Island, Švajcarska, Rusija... priznale Crnu Goru kao nezavisnu državu, eto i Srbija, razmatrajući sve potanko, oglasila se konačno pozitivno po istom pitanju. Dakle, ništa naročito novo.

Nekako se najlepše ovih dana osećam kada mi se dogodi da prerano ustanem, ili zanoćim, pa da posmatram kroz krovni prozor svitanje, u opštem miru, nad Beogradom. Veličanstven događaj koji traje tren, jer ubrzo preko radio i TV stanica, jutarnjih novina... na nas se sruče sve strahotne vesti koje definitivno uznemiruju ovo naše građanstvo.

Sve se bre nekako razmestilo, ušli smo u jun odavno, i umesto da stižu vesti kako je na Adi fenomenalna zabava, mi pre desetak dana uključivali grejanje u kući da se ne posmrzavamo.

Iskoritili smo pre par nedelja i kratko lepo vreme, pa svratili u bivšu kafanu 'Vardar' na Voždovcu koja se sada zove 'Kuhinja'. Ta kafana se oduvek zvala 'Vardar', ali je jedno vreme, tamo nekih devedesetih godina iznenadno promenila ime u 'Srpskih boraca' ili dobrovoljaca, ili tako nešto, pa kako joj opade rejting u tom kraju, povrati ime opet u 'Vardar'. Tavorila je godinama kada su kelner, kuvarica i par muva sedeli besposleni čitajući novine uz kafu. Sada je to privatna kafana-restoran a zove se 'Kuhinja' gde nije lako u toku dana doći do slobodnog stola. Mi uspesmo nekako da se dokopamo stola, a nas četvoro, Vesa, Duda, Neda i ja, sa dve porcije savladasmo klopu bez grabeži da li će neko ostati gladan. Evo i slike pre nego što je klopa stigla.

Evo i jedna vest da je u Sokobanji iz hotela ' Zdravljak ' 69 osoba, učesnika radničko-sportskih igara zatražilo medicinsku pomoć, a 38 s ozbiljnim simptomima zbrinuto u Niškoj infektivnoj klinici. Čitam nečiji komentar na B92 (Predstavlja se kao ZZ) i kaze: 'Ovo se u Soko Banji ne dešava prvi put. Pre par godina su se potrovali i infektolozi na stručnom sastanku'.

Čekaj bre, ako se stručni infektolozi tu truju, tada tu nešto definitivno nije u redu. Dobro, ako uredno opereš ruke, ništa ne vredi ako je peškir prljav, a nema papirnih ubrusa. A kako bi bio i čist, ako se više puta dnevno ne menja. Ako se isti koristi nedelju dana, eto odgonetke na misteriju otkud 38 osoba leži na Infektivnoj niškoj klinici.

I na "Usču" su bila neka muzička dešavanja pre par dana. Oni koji to vole, išli su tamo.

Dakle, ništa novo u ovim našim krajevima.



Mile



Naslovi iz novina

RASPISAN KONKURS ZA OBNOVU PIJACE - Novo ruho Kalenića gumna // KAD STANARI JEDVA DOČEKAJU DA IM SRUČE DOMOVE - Nestaju otrovne zgrade - Živeti četiri decenije među zidovima sa ograničenim rokom trajanja u beogradskom Azbestnom naselju // PROSLAVLJENO 110 GODINA FILMA U SRBIJI // POSLE TROVANJA DVOJE SLOVENACA U KAFANI "IMA DANA" - Dvoje turista na lečenju // NA PIJACAMA - pojevtinili krompiriči // IZNENADNE NEVOLJE NOVOBEOGRAĐANA - Lopovi odneli bakarne kablove ispod "Gazele", pa probleme u telefonskom saobračaju imaju korisnici sa brojevima 9 i 0 // USRED JUNA - Povećana prodaja grejalica // NA TEZGAMA - Stigle lubenice sa Krita // NA PIJACAMA - Stigle breskve i višnje //





Motorola

- Iz Lučke kapetanije "Beograd" (...) nestalo oko tri metra bakarnog oluka

- ...Kada je pretukao svog poznanika i njegovu majku (...) pucao je u vazduh u nameri, da mu , kako su rekli očevici, utera strah u kosti...

- ... nepoznati provalnik upao je u jednu porodičnu kuću i demolirao sanitarije

- Kod tržnog centra ( ...) stariji muškarac na parkingu se ponašao neartikulisano i mahao pištoljem, što je uznemiril prisutne građane

- ... pala fasada na automobil, na kome je pričinjena veća materijalna šteta

- ... tinejdžer penzionerki istrgao ceger u kome su, na njegovo razočaranje, bile samo prazne flaše

- ... nepoznati muškarci pretili pištoljem tek useljeno stanaru, zahtevajući da napusti stan

- Policajac koji je regulisao saobračaj na skveru kod Kalenić pijace imao problem sa muškarcem koji mu je ukazivao na "stvarna" saobračajna pravila

- Dve komšinice potukle se u podrumu (...) i to prvo pesnicama, a potom metlama

Evo Mile ovo poslao preko mene, Panta zabranio gostima da salju poruke.

Kukali smo dokle ce bre ta zima da traje. Pre mesec dana ukljucivali smo i grejanje u kuci, posmatrali strujomer kako se vrti neverovatnom brzinom i strahovali da je sve propalo, a onda odjednom "svevisnji" je okrenuo prekidac sa minus na plus, pa nastade pakao. Sada kukamo kako nije normalno da je ovako vrelo. Nenormalno je da u junu ukljucujemo grejanje, a u julu valjda opet nije normalno da se kuvamo. Ma ne moze se raji ugoditi.

Pakujemo se i u ponedeljak kolima Vesa, Duda, Neda i ja idemo u nase staniste pokraj Niksica. Promenio sam presvlake na sedistima u kolima da nas ne bi prva policijska patrola iskljucila iz saobracaja jer su stara bila u uzasnom stanju. Sajla za vucu, komplet sijalica, trougao, "prva pomoc", a i fluoerescentni prsluci, ako dodje do neke intervencije na drumu, su takodje obavezan deo pribora.

ZEMUN

Za razliku od onog vikenda kada sam interventno morao da odem u Crnu Goru s ciljem da saniram stetu u kuci nakon enormne detonacije skladista eksploziva u tom kraju , jutros (subota 22. jul) sam imao ugodjaj da do devet ne mrdam iz kreveta, pa da potom vidim sta cu i kako cu. Utom je iskrsla Vesa s krmenadlama i kobasicama s pijace, a sve namenski da tu robu Neda ponese u Zemun gde je njen decko ceka sa ekipom, e da bi camcem presli na drugu stranu Dunava i tamo rostiljali. Samo da se istusiram i dodjem k' sebi, kosu ne moram ni da susim na ovim vrucinama, dakle krecemo za deset minuta - rekoh ja. Na auto-putu i preko "Gazele" krkljanac. Polude vozaci ako vozim ispod 90, a ogranicenje je 80. Tako, zapanjen, koliko ludaka ima za volanom u gradu, preticem jednog luzera i uvaljujem se ispred njega u desnu traku. Tako oslobadjam levu traku za one koji lako postizu brzine od vise stotina kilometara na sat. Eto ih u Ljubljani za par sati. To je samo teoretski, a zapravo, verovatno jure da kupe nesto u "Merkatoru", na kvantaskoj pijaci ili kod "Rodica" na Novom Beogradu. Na Novom Beogradu mi zvuci sasvim blesavo. Kao da je taj Novi Beograd na nekoj planini, recimo, kao na Zabljaku koji je na Durmitoru na 1300 metara nv. Al' tako je, tako ga svi zovu, a prosecno je u odnosu na Beograd nizi bar za 100 metara. Stigli smo u Zemun (a ne na Zemun) u ispravnom stanju.

Tamo, sasvim druga situacija. Prosto nekako, iako je na Zemunskom keju sve bilo zatrpano parkiranim automobilima, vladao je neki zanimljiv mir. Neda je kod restorana "Saran" istrcala iz kola sve sa robom za rostiljanje, a ja sam uspeo da kola ususkam na neko slobodno mesto, pa da procunjam malo okolo. Naspram "Sarana" jedna baraka i terasica sa stolovima u hladovini, a zove se zvanicno "Sportski klub Gardos", a nezvanicno, od lokalnih Zemunaca, "Kurton". To mesto, iako nisam znao kako se nezvanicno zove, bas mi je leglo onako dobro, da sednem i popijem kafu uz kiselu vodu i gledam kako Dunav tece nizvodno ka Beogradu. Neki bas fini svet bese tu dok sam boravio, a moguce da se tu u nocnim casovima okuplja i neki drugi svet, pa otuda mu i ono drugo nezvanicno ime. Ajde, mogu da razumem da neko ne voli Beograd. Veliki grad, krkljanac, problemi s prevozom, al' ako istovremeno ne voli i Zemun, tada tu vec nesto nije u redu s tom osobom. Ima neceg tu sto opcinjava. Lepo je al' nije sterilno, pa da covek ne sme da baci ni pogled na plocnik, a kam' li nesto drugo necasno da uradi. Uz objekat gde sam gledao niz Dunav lezala su dva psa pod suncobranom. bas za njih namesten. Cuvari camaca, datog objeka i ko zna cega jos kad noc padne. Okolo je namesteno i par stolica opasanih kanapom. To bi moglo da znaci - ne prilazi kerovima, a ni camcima. Kafu i i veliku casu kisele vode platio sam 35 dinara! Zaprepaseno sam ceprkao po novcaniku da vidim imam li toliko sitnih para. Dalje, od "Sarana", setnjom uz Dunav ugledah jednu radnju. Eto ideje kako nekog obradovati za rodjendan, ili nesto slicno. Odmah pored ugledah jedno dvoriste i u istom scenu - scenu u u kojoj sam imao neverovatnu zelju da budem ucesnik. Skoro je bilo podne, a ti ljudi su uzivali u caskanju. Pristali su da ih uslikam i potvrdili su moju konstataciju da je njihovo dvoriste najlepse mesto na ovoj nasoj planeti zemlji. Pazi skoro je bilo podne, a medj tim ljudima u dvoristu nije se osecala nikakva napetost - sta cemo danas rucati, sta cemo sutra smisliti da rucamo, da li smo platili racune za struju, za "kiriju", racune za... Cak ni ja, kao neznanac, koji sam tako upao u tu njihovu "scenu", popricavsi na kratko, nisam ih izbacio iz njihovog dusevnog mira.



BEOGRAD

Pre nekoliko dana (bese to pre vise nedelja) isao sam nekim sluzbenim poslom u grad, obavio ga, pa pomislio da uzmem taksi i da se vratim radnim zadacima. Na Terazijama dremaju taksisti, a jedan mi se obratio i pita me gde mi je namera da idem. Kad sam mu saopstio da je to, sto je neka gradska relacija od, recimo, osam kilometara, on mi rece da imam u vidu da tog dana vazi praznicna tarifa (pazi, tog dana je bio Vidovdan), pa da ce me to kostati dvadeset evra. Cekaj bre, koja praznicna tarifa na Vidovdan, pa jos u evrima. Nismo ni u Crnoj Gori, niti u Evropi pa da racun placamo u evrima. Ja ga tada pitao da li mogu da ga slikam kao taksistu cija voznja u evrima kosta pet puta skuplje nego u dinarama, a tada njegove kolege rekose da ce me neko napred od kolega odvesti do ciljne adrese u normalnoj dinarskoj vrednosti. Odustao sam od svega, pa prosetao gradom. Na Platou, i pored vrucine sve je delovalo nekako umirujuce. U Knez Mihailovoj kod Delijske cesme bese dosta zednih i zeljnih osvezenja. Na Trgu Republike podignut je neki privremeni objekat koji sada ruzno izgleda i nemam pojma kakva ce mu namena biti.

Kako god eto nam i letnje sezone kada se ocekuje da turisti nagrnu u Beograd i da sta, da imaju gde da sednu da se osveze, kad ono kafana "Ruski car" renovira se, a nije jedina. Sta je sa "Sumatovcem", to nemam pojma, al' "Manjez", legendarna kafana, na njemu cedulja da ne radi zbog renoviranja. I to nije kraj price. Malo dalje, "Mali Pariz" koji je nekad imao i klavir malo sanse da se uvece ugrabi prazan sto, pre nekoliko godina usao sam da pogledam, a klavira nigde, vec televizor u koji bulje kelner, kuvarica... a od gostiju samo ja. Mala kisela voda da ubijem zedj, pa da idem dalje. Sada je sve zamandaljeno i na vratima pise "Renoviranje u toku", a ispod neko svojerucno ispisao "Mi smo u Savskom Vencu" kod Generlstaba.

Ipak, jedna od kafana iz "magicnog trougla" u Makedonskoj ulici ("Sumatovac" - "Lipa" - "Grmec"), uspela je da se revitalizuje. Ima novog gazdu i ne znam da li se i dalje zove "Grmec", al' funkcionise, kako kazu, onako kako su bivsi posetioci na to i navikli. Kazu da su u tu kafanu vracene i slike Danceta Manovica (jednog od poslednjih gradskih boema). Od "Lipe" su svi odustali jos davno, jer je to postala pizzeria, al' pitanje je sta ce biti sa "Sumatovcem". Nisam skoro prosao tuda, pa ne znam da li jos taj objekat stoji onako zamandeljen

U Beogradu koji je kako-tako uredjen grad postoje semafori, pesacki prelazi, pa kad neko pretrcava uliciu van pesackog prelaza, tada moze i da mu sledi kazna od sudije za prekrsaje. Eto, pre nekoliko dana sam se nasao u cudu ugledavsi jedno vozilo koje se namestilo bas na pesackom prelazu. Bas lepo ostalim vozacima za primer. Razmisljao sam, ako pretrcavam okolo, sledi mi kazna jer sam van pesackog prelaza, ako preskocim preko parkiranog automobila i ulubim mu haubu i krov, nemam pojma sta moze da me snadje. Odlucio sam se, sa dve kese u rukama, da se ne probijam izmedju bandere i parkiranih kola, vec da furam tramvajskim sinama ka kuci, pa sta bude. Imao sam srece, nije me niko uhvatio da platim kaznu, niti me je tramvaj udario.

U istoj toj ulici (Vojvode Stepe), bese jedan kafic "Koh-i-Bar" ili tako nesto. Dolazili su neki klinci na kafu, a jedno jutro sam ga ugledao u uzasnom stanju. Lokalni ljudi vele da je reket u pitanju. Dobro je da niko tu nije stradao.

Valjda smo se nekako adaptirali na ove jezive vrucine od preko 30 stepeni, pa bez obzira sto traju vec predugo mi to uz lubenice i dinje taj problem prevazilazimo.

Mile

Ja zaboravio da Mile nije clan... al evo jos vesti i... hvala Konju!

Kad god se vracam s odmora ja se setim kako je to bilo kad sam se kao dete vracao s letovanja. Iz voza bih posmatrao ima li neceg novog i uzbudljivog na beogradskim ulicama, dok voz polako klizi ka Zeleznickoj stanici. Nakon tih prvih uzbudjenja, trcanja po kuci, dvoristu, basti... suocavao sam se sa surovom cinjenicom da skola pocinje uskoro i da cu morati da pisem domaci zadatak na temu: "Koje godisnje doba najvise volim". Naravno, svi smo to znali, da se ocekivalo za pozitivnu ocenu da se napise da volimo sva cetiri.

Sada se sve nekako meteoroloski razmestilo, pa ce sada deca verovatno tu temu izbeci. Obaska, od pre nekoliko dana deca u skoli ce biti olaksana da uce napamet jednu planetu manje. Pluton je "najuren" iz druzine planeta. Koja bi strahota za decu bila da je nadjacala grupa koja se bori da se prizna skupina od dvanaest planeta, ili sta!

Putovanje u CG i nazad

Brodom je komlikovano, zeleznicom je rizicno, autobusom opet ne vredi jer tamo u Gornjem polju, od Niksica 8 kilomera udaljenom (gde nam je kuca), bez kola biva nezgodno da se covek dokopa grada radi svakodnevnog snabdevanja.

Seli smo u "Golf" 28 godina star, Vesa, Duda, Neda i ja. Nove gume, kocnice uredne, karburator servis, reglaza trapa, sirena ispravna, brisaci stakla ispravnni, sajla za vucu, trougao, rezervne sijalice, rezervna guma, psihodelicni fluorescentni prsluci (komada dva u slucaju nekog kvara) ... Do Ljiga smo stigli rutinski, a na onoj uzbrdici kada se izlazi na Rudnik bese usporeno jer se jedna traka radi. Vozim i pazim, pa smo tako u ispravnom stanju stigli do Nove Varosi uz par kratkih zastoja izmedju Cacka i Uzica i na Zlatiboru gde se na par mesta "peglanjem" premoscuju one uzasne krivine na pravcu ka Kokinom Brodu. Kod Prijepolja smo skrenuli na pravac za Pljevlja. U mestu Jabuka je granica izmedju Srbije i Crne Gore. Sve je isto kao i prethodnih godina kada sam tuda prolazio, a razlika je sto sam ove godine morao da pokazem licnu kartu i saobracajnu dozvolu za kola. Vesi i deci nisu trazili dokumenta. Tu smo se zadrzali tri-cetiri minuta i nastavili dalje. Prethodne godine sluzbenik na granici me je samo pitao da li muvam nesto, a na moj odrecan odgovor, rekao mi je, odmahnuvsi rukom, "onda cheraj". U povratku istim putem bese jos jednostavnije. Bez zaustavljanja i kontrole, iz Crne Gore stigli smo u Srbiju. Naravno da po tom pitanju nije bilo nikakve panike jer nista nismo ni svercovali, osim tegle meda koju smo kupili u jednom selu iznad Savnika. Da, bilo je uznemirene aktivnosti kada sam Dudi i Nedi rekao da sam ugledao antenu koja hvata mobilnu 064 mrezu u Srbiji. Momentalno su rasklopile svoje mobilne telefone, ubacile 064 kartice i poslale poruke u Beograd.

Na drumovima od policije nigde ni traga, osim u zasedama u naseljenim mestima sa ogranicenjem brzine. Tu naravno, oni vozaci koji dolaze iz suprotnog pravca, ablenduju i upozoravaju na "zasedu", pa tako nekaznjeno ostaju i oni normali koji su samo malo prekorcili brzinu , a i oni manijaci koji za "par sati" od Beograda stignu do CG mora. To sve a propo svakodnevnih izginuca na nasim drumovima.

Odmor u nasem visegodisnjem stanistu u Gornjem polju kraj Niksica bio je uglavnom radni. Vec prvog dana smo krenuli u akciju da prijavimo novi strujomer u kuci. Komplikovano je objasnjavati zasto, al nakon sto su nam objasnili koje sve papire bi trebalo da pribavimo, krenuli smo prvo u Mesnu zajednicu Vidrovan. Tamo je trebalo da dobijemo nekakvu potvrdu sa kojom bi dalje isli u proceduru. Zatekli smo Mesnu zajednicu zakljucanu, ali se raspitali kod lokalnih ljudi koji su u hladu zgrade poste pili pivo i bistrili politiku. Rekose nam da je Milorad otisao da preuzme gradjevinski materijal, a posto su prozori MZ zatvoreni, oni cene da se nece tog dana ni vracati. Dali nam broj njegovog mobilnog, a jedan od njih nas pozvao na kafu u kucu. Naravno da smo morali tada i da se identifikujemo. Licne karte nisu bile potrebne. Vesa je objasnila iz koje je familije poreklom - otac, djed, pradjed... Milorad nam je objasnio da on sa tim nema veze vec nam dao telefon kolege koji u svojoj kuci obavlja te administrativne poslove. Kod Miloradovog kolege sam otisao u kucu gde sam sa njim na terasi popio lozu i dobio neophodnu potvrdu Mesne zajednice da se ide dalje. Otisli smo tada u Elektrodistribuciju u Niksicu gde nam je jedna ljubazna sluzbenica Mileva objasnila da idemo kod Zorice u Opstinu na osmom spratu (rece fina jedna zena). Zorica sa osmog sprata nam je objasnila da je posedovni list stariji od sest meseci, pa da moramo da odemo na sedmi sprat da ga "osvezimo". Na sedmom spratu nam rekose da posedovni list moramo da overimo u prizemlju u prostoriji koja se zove "Gradjansko", a da istovremeno u "SDK" koja se nalazi u zgradi preko puta uplatimo taksu. U istom "Gradjanskom" rekose da pored ovih papira mora da se dobije i potvrda da su izmirene sve obaveze prema Opstini Niksic. Ja rekoh Vesi, ajde da ja platim te takse u SDK, a ti furaj na cetvrti sprat Opstine po tu potvrdu. Kada sam stigao u SDK, shavtio sam da ne znam broj ziro racuna. Kako sam Vesu izgubio, morao sam liftom opet da idem na sedmi sprat da se dokopam ziro racuna, pa nazad u SDK. Usput sam sreo Vesu koja je stajala s nekim papirom u ruci i potpuno sludjena nije znala sta da radi. Vise se ne razdvajamo, od sada radimo timski, rekoh ja. Elem, u "Gradjanskom" su joj objasnili da tu, odmah pored, uplati taksu i sa tim papirima da ide na cetvrti sprat. Prvo smo otisli u SDK i, naravno, pogresno popunili uplatnice. Sluzbenica je bila ljubazna i ispisala nam nove. Tada smo otisli u Opstinu na cetvrti sprat gde smo dobili potvrdu koju je trebalo overiti u "Gradjanskom" u prizemlju, pa zatim na sedmi sprat sa uplatnicama za... Konacno smo sa svim neophodnim papirima otisli na osmi sprat gde nam rekose da sve to sada nosimo u prizemlje u "Gradjansko" da nam overe. Tamo su nam tada objasnjavali sta bi jos trebalo da uradimo, a mi vec na pragu nervnog rastrojstva pocesmo da se smejemo. Sluzbenica se malo unorvozila, al' sacuvavsi prisustvo duha razlozno nam je objasnila da moramo da uplatimo jos jednu taksu za...? Taksu smo uplatili, pa opet otisli kod iste sluzbenice koja se izbecila na nas ugledavsi da nismo popunili formular! Mi slegli ramenima i rekosmo da se plasimo da ga popunjavamo jer nista ne razumemo. Sta ako nesto pogresimo, pa dobijemo grdnju? Tu je sluzbenica Vesi objasnila sta treba da se popuni, al' Vesa poce da smeje i rece da vise nista ne razume. Sluzbenica vec pomalo ljuta, misli dosli smo da se zezamo, dohvatila je onaj papir i sama popunila, pa dade Vesi da upise datum. Misli, valjda, umece bar to Vesa da popuni. Vesa je datum uspesno popunila, pa smo u istoj prostoriji na salteru broj 1 sve overili. Tada su nam saopstili da ce kurir sve neophodne papire odneti na osmi sprat , a mi da dodjemo za dva dana da preuzmemo svu overenu dokumentaciju. Nakon dva dana, kada smo se pojavili u Opstini, oni iz "Gradjanskog" su nam mahali radosno da nas pozdrave i verovatno mislili - hvala Bogu da smo s ovim ludacima zavrsili. Napokon dva dana kasnije, sve neophodne papire smo odneli u Elektrodistribucuju. To nije kraj. Nakon nekoliko dana dosao je njihov covek da vidi kako je to prikljucenje uradjeno. Gledao je, vrteo glavom, napisao zapisnik, pa otisao. Posle je dosla jos jedna ekipa od troje ljudi, pogledali i rekli da je sada sve u redu. Uh, konacno imamo svoj strujomer u kuci.

Burek

Taman smo se vratili u Beograd, pa ispade da Neda putuje u Banja Luku na par dana kod svoje drugarice. Mi je ispratili sabajle u sest sati na autobus i usput kupili burek, jogurt i hleb. Seli tako za sto da doruckujemo, a Vesa rece: "Nikad te do sada nisam videla tako izbezumljenog da jedes". Nikad me nisi sigurno videla nakon cetiri-pet sati sna kako jedem burek nakon, bice, godinu dana apstinencije, uzvratih ja. Bese i jogurt pride, pa je seansa bila potpuna.

Pijaca

Sta bi drugo, nego da se u ovo doba godine na pijaci posmatra kvalitet i cena paprika, jer vreme je da Beograd zamirise na pecene paprike. Skupe su bre, al' manje kolicine dobro je priustiti za dnevne potrebe. Tako sam juce ugledao na Vozdovackoj pijaci jednu tezgu s paprikama koja mi je privukla paznju. Kupio sam izvesnu kolicinu. Ajde da kazem, samo kilo i po. Bacio ih na vrelu plotnu i sta da kazem, taj miris pecenih paprika je nesto posebno sto meni pricinjava neobjasnjivo zadovoljstvo predosecajuci da dolaze jesen i zima. To opet na temu koje godisnje doba najvise volim. Elem, te ispecene paprike sam udavio u jabukovom sircetu i ulju. Isprobali smo danas. Odlicne su, a ostalo je i za sutra

Mile

Po slici vidim da je to Dusanovacka pijaca,kod auto puta.Tu sam proveo najlepse godine mog zivota,tu sam krao lubenice,i nesto posle 50 metara smo ih jeli.Bilo je trke sa seljacima koji su prodavali te lubendare.ali naravno uvek smo bili brzi,ili dok on jure jedne mi drugi ukrademo jos koju lumbedaru.Eh sto me to vraca u zivot,zadnji put kada sam bio doslo mi je da ukradem jednu lubenicu ali bilo me sramota,neko ce da kaze vidi barabu dosao iz Australije i krade.Pozdrav od Tomice.A tebi Pantelija svaka cast,neznam gde sve to ti nadjes????????