Mislim da 50 ne pripadaju nikome iz generacije s ovog foruma. Znaci, pitanje bi glasilo: Koje godine su u vasem secanju ostavile najvise traga i da li mislite da se lude sedamdesete ne mogu usporediti ni sa jednim drugim dobom?
Ruku na srce, generacija 73 dozivela je zlo, sve ostale nadolazece generacije su zivele nakon toga sve gore i gore ....ali da izostavim ono ruzno sto se dogodilo, vec da vas pitam za ono najlepse.

pa dobro, svakom je svoje doba najmilije, nego, mene zanima kako si se npr ti provodio...mora da postoje neki detalji, neke posebnosti koje su tvoje sezdesete cinile najlepsim

Pa dobro... ko klinac sam se provodio sa roditeljima, koje sam obozavao! Isli bi skoro svaki dan u setnju do Pecine, pa posle na decje igraliste. Nismo u pocetku imali kola, pa smo koristili bicikle. Igrali se s drustvom bezbrizno i slobodno (jer TV program je trajao samo nekoliko sati popodne i uvece), isao sam do bake i ujaka, pa na Gradac...

Kasnije sam se kao tinejdzer preselio i s novim drustvom poceo da se bavim fotografijom, kino amaterstvom, bio clan hora, isao redovno u muzicku skolu, i pentrao se po svakom mogucem brdu i posecivao svaki moguci manastir i tvrdjavu u okolini, posto sam obozavao (jos tada) stare stvari i tradiciju, a i avantura mi nikada nije bila strana. Bio sam i clan pozorisne grupe koja je non-stop nesto spremala: od recitala tipa 'Titov Naprijed' do komedija sa bacanjem sampita u lice. I skole su u to doba bile centri za zabavu: od folklornih grupa do hora sa 4 glasova i 100-tinjak clanova.

Nikada mi nije bilo dosadno, voleo sam posecivati zooloski vrt i bioskop, a imalo se vremena i za svoj mali 'diskic' koji smo s drugarima zajednicki sami napravili u jednoj pomocnoj prostoriji kod mog druga Tosheta gde sam ja 'preselio' moj 'Tosca' gramofon (poslednje cudo tehnike :-D u to doba ) i spojio zvucnike na male obojene sijalice koje su bile pricvrscene rafijom za paradajz na zavese - to je , kao, bio 'light show'. Stalno se nesto 'ceprkalo', a izgleda da se ni sada nisam promenio... nikad mi nije bilo ni dosadno... a slobodno se moglo setati i u tri ujutru, pa niko nije brinuo kad cemo sevratiti kuci.

Nije bilo narkomana (iako sam znao troje) - bezalo se od njih ko 'djavo od krsta' - nisu uopste bili COOL, naprotiv gledalo se na iste kao na najvece glupandere na svetu! Nekako je drustvo odobravalo ono sto valja - pravevrednosti (secam se da sam gledao film o Janu Sibeliusu u bioskopu sa petoro mojih prijatelja - ajde nek mi danas neko nadje tinejdzera koji bi to gledao). Danas je drustvo nekako u skladu sa parolom 'sve se moze kad se placa'...

Sad ce svi pomisliti, bio Panta 'luzer' - nisam: imao sam dugu kosu kad se nije smela nositi u skoli, svirao rok u bendu (bas), imao drugova i drugarica koji su se skupljali kod nas kuci od jutra do mraka... ma rado se secam svakog trena iz tog doba!

Eh,kamo srece da se vrati vreme u nazad,da opet cekam ispred bioskopske blagajne,i da kupim nekoliko karata za preprodaju,ili kako se kod nas kaze,tapkarenje.Svake subote igranka u domu kulture,po nekada se tu u domu prikaze i po koji film.Zato sam uvek trazio sediste pored neke klinke,i u toku gledanja filma,mi se malo pomazimo,izljubimo,i posle filma svako na svoju stranu.Dolazak prvog televizora u nas kraj,i mi svi zasednemo da gledamo bilo sta samo da je na televiziji.Slusanje radio programa,prenos utakmice,muzika i to ona narodna,koje je razgaljivala dusu.Odlazak u kafanu,na cevape ili pljeskavicu,a usput neka mlada pevaljka peva nam na uvce.To kosta ali mi nije bilo zao,jer to je bio zivot.Nikada nisam pio alkohol,i ako je moje drustvo to pilo kao vodu,za drogu sam samo cuo,a nikada video.Onda prva ljubav,pa druga pa treca itd,sve do moje zenidbe.Zivot je za mene bio najlepsi u periodu izmedju 1966-1971.Tomici jos uvek ostalo ono da se brzo zaljubljuje,i sada kada to ne bi trebalo.

moja generacija 70-te, nije imala mladost, sj...li nam je dushmani.
ali sam imala sjajno djetinjstvo, ljubav i naklonost okoline, rodbine, komshiluka, svoju raju...ako si gladna, komshinka probaci malo pogace kroz prozor, ako te neko dira, eto cike iz "granapa" da otjera hostaplere, imali smo prostor, slobodu, drugarstvo. nane se uvjek igrala iza skole sa djecacima klikera, mjenjali se slicica i maminim mazama skidali svilene trake sa pletenica. imali smo neki svoj djeciji status, a ipak nauceni redu i postovanju.
sve ono sto moja djeca ovdje na zapadu nazalost osjetili nisu, niti ce...

neki dan sam prisustvovala jednoj tuznoj sceni, u autobusu. staricak, koji se jedva se mukom popeo uz stepenice i prihvatio za sjediste, na kojem je sjedio mladic mozda svojih 15-tak godina. starac mu se zadihano obrati rijecima, kao, dok sam ja bilo mlad ustajao sam starijima, sad kad mene noge bole, meni ne ustaje niko. mladic mu se hladno nasmijao i uzvratio, da nisi ustajao kao mlad, ne bi te ni boljele noge, danas

Ah...zal za mladost, ha...neka, neka...lepo se secati

AJMO RAJA, GENERALNI ŠTRAJK JE PREKINUT, SVI USLOVI SU ISPUNJENI, ZASUCITE RUKAVE I LUPAJTE PO TASTATURI...........
da ona ne prolupa bez vas.

Ne vredi Cetkice,svi oni imaju tvrdu kozu.Pozdrav Tomica,izgleda samo Chetkici

Glishice moj najdrazi prijatelju,tesko je kada udjes na ovaj forum koji je nekada zvrijo od clanova,kojih danas nigde nema,tesko je kada nemas sta da procitas i nemas kome da odgovoris,uvredis,opsujes,i tako to.E to su oni koji ne dolaze,i zaista imaju tvrdu kozu,to jest nemaju osecaja za prijatelja na forumu.Ti Glishice kada se god pojavis uneses mnogo svetla,ali brate i ti nekada ugasis to svetlo pa te nema cele ciganske godine.Nekako smo se naucili jedan na drugoga,i tesko je kada nema sa kim da popricas.Pozdrav tebi i Chetkici koji ste jos uvek vredni.

Ciganske godine, he, he.
Pozdrav i tebi, ali završiću sa do viđenja.
Dakle,
Do viđenja Tomice.

Uh, valjda se te Drine neće ukovrnuti na nekom drugom mestu.
Ja devedesete pih, dobrim delom ne volim, Osim 1997- nju obožavam, moraću napraviti rimejk, ovog DELA, mog života.
Engleski mi je akcentovan arapskim akcentima pa ne zamerite na lupetanju.