Ko god vlada duze vremena nazivaju ga diktatorom,tako su nazvali i Tita,i ako ga je narod postovao i voleo od srca.Rec diktator je izmislila Amerika,i slicni njima,zato se pitam ako Haword pobedi na izborima da li ce i on biti proglasen za diktatora,jer to bi bilo vec 12 godina vladavine liberala u Australiji.Ali to nije jedna socijalisticka ili komunisticka zemlja,i za njih ne vaze reci diktatura.Fidel Kastro je popularan kod svog naroda,ali opasnost mu ide od iseljenika kojima Amerika pumpa glavu da ga smene.Citali ste sramni govor gde Amerikanka daje savet Cubancima da se otresu Kastra,i ona im garantuje pomoc i bolji zivot.Da li to nije ustvari poziv za jos jedan rat koji Amerika zeli?Ne znam sta da kazem,ali ovaj svet strmoglavo ulazi u problem koji se resava samo oruzjem.Tomica mrzi nasilje,i one koji ga prave.

Australijska dozvola boravka

Broj doseljenika u Australiju koji se nastanjuju za stalno beleži znatan porast od kako je država olakšala izdavanje viza za radnike s diplomama. Najsvežije brojke pokazuju da će ove godine broj takvih doseljenika i članova njihovih porodica za nekoliko desetina hiljada premašiti ranije godine.

Tako je, recimo, od sredine do kraja prošle godine čak 39.500 radnika i njihove rodbine dobilo sada već veoma popularnu vizu "457". U celoj prošloj godini izdato je 49.855 takvih viza.

U čemu je vrednost vize "457" za druge državljane koji poseduju dokaze o kvalifikacijama? Pre svega, posle četiri godine rada ovde, oni mogu da zatraže stalni boravak. Takođe, zahtevi za ovu vrstu viza mogu da se popune Internetom s bilo kog kraja sveta. Praksa je da se na takve zahteve odgovori u prosečnom roku od oko mesec dana. To praktično znači da se svega 30 dana od prijave, radnik već može nastaniti u Australiji.
Poređenja radi, ukoliko se ide do sada uobičajenim načinima za podnošenje zahteva za boravak, procedura traje i više od godinu dana. Kako je pronašao "Australijen", jedna od novih pogodnosti jeste i propis da se od prošle godine za ovu vizu mogu, kao parovi, prijaviti i partneri - istog pola.

Uz ponudu i video-kasete

Agencije imaju sijaset ideja da "prodaju" svoje radnike australijskom tržištu rada. Tako, na primer, firma "Visastaf" iz Rige, u nastojanju da zainteresuje australijske poslodavce za radnike industrije mesa iz Ukrajine, uz ponudu šalje i video-zapis na kome oni tranžiraju krave i svinje. Ovdašnji mediji stupili su u kontakt sa vlasnikom te agencije koji kaže da dolazi u Australiju idućeg meseca i nosi video-kasete sa mesarima, variocima i drugim kvalifikovanim radnicima. Do sada, zaposlio je u Kvinslendu na ugovor od po godinu dana, 40 mesara i 20 varilaca iz Ukrajine. Kaže da on od radnika uzima 500 dolara za svoje usluge, za razliku od nekih kineskih agenata koji traže unapred 15.000 dolara i još procenat od zarade onima kojima nađu zaposlenje.

Prema izjavi istom listu useljeničkog agenta iz Perta Linete Starčević, "brzina kojom raste broj viza broj 457 je neverovatna, posebno u delatnostima kao što su proizvodnja nafte i ulja".
Otvaranje australijskih vrata za strane kvalifikovane radnike navelo je inostrane agencije za zapošljavanje iz dela evropskih zemalja da krenu u agresivnu kampanju i nađu mesta za što više svojih kandidata. Ovo se posebno odnosi na Latviju, Ukrajinu, Moldovu, Rusiju, Češku Republiku, Mađarsku, Belorusiju…
Na vrhu liste najtraženijih zanimanja, pored varilaca i radnika u industriji mesa, još su i autolakireri, kuvari, frizeri i hotelsko osoblje.

Ovaj sam izvestaj oslao pre pola sata SINA agenciji, pa da ga podelim i s vama... ovoga divnog coveka sam i licno poznavao... pa mi je bas krivo...

Citat:

Prirodnjak i avanturista, Stiv Irvin, vlasnik i osniva~ Australija Zoo vrta nedaleko od Brizbena, je izgubio `ivot gnjure}i u severnom Kvinzlandu. Sa svojih 44 godine je izgledao neuni{tiv, ali mala neopreznost ga je ko{tala `ivota. Prema policijskom izve{taju i izve{tajima hitne pomo}i sa lica mesta, primio je ubod ra`e direktno u srce, nedaleko od obale kraj Port Daglasa. Tamo se nalazio snimaju~i dokumentarac kada se incident dogodio oko 11 sati ujutru kraj ostrva Lou. Policijski helikopter je ubrzo stigao i poku{ao ga hitnom intervencijom povratiti u `ivot, ali su napori ostali uzaludni. Irvin, koji je ro|en u Viktoriji, 1962 godine, je svoju ljubav prema reptilima nasledio od svog oca. Njegov otac Bob je bio entuzijasta koji je ~uvao zmije i koji se rpeselio u Kvinzland 1970 godine gde je otvorio mali park za gmizavce na Sun~anoj Obali Kvinzlanda. Stiv je preuzeo porodi~ni biznis 1991 godine i polako je prerastao u Australija Zoo vrt, koji je atrakcija koja donosi Kvinzlandu milione dolara preko turizma sa svojim predstavama hranjenja krokodila. Televizijski debi je nastupio 1992 godine sa serijom 'Lovac na krokodile' u kojoj je neustra{ivi Stiv bio glavna zvezda {irom sveta, uglavnom zbog svoje neposrednosti i ljubavi za ono {to je radio. Sa prikazivanjem programa u SAD, njegova zvezda je jo{ vi{e zasjala , ovoga puta {irom sveta, pa je ~ak i snimio igrani film, koji nije dostigao popularnost serije. Njegova supruga Teri i dvoje male dece su hitno preba~eni helikopterom do Kernsa iz Brizbena. U Australiji su ga neki smatrali za ~udaka pa je izrazio svoje negodovanje za takve komentare u jednom od svojih intervjua gde je rekao: "U mojoj zemlji me se ponekad stide... znate, zbog onoga 'Krajki' i 'pogledaj ovu lepotu', ali ja ka`em ono {to mi prvo do|e na pamet. A oni mo`da prepoznaju u meni onaj deo sebe koji ne vole. Ja sam obi~an ~ovek, koji voli kengure i Landrovere, a ovi novi su sve to izgubili. Postali smo nekako ljudi para." Stiv Irvin je obo`avao surfovanje. "Kad ode{ tamo, samo si ti protiv talasa. Nema ni paparaca, nema obo`avatelja i mogu se osve`iti i obnoviti i skupiti snage." "A {to se ti~e `ivotinja, ja ih genetski nosim u sebi i nema {anse da bi ih se nekada otarasio iznutra... to je stalno u meni! Za mene je divljina kao magnet i to je ne{to protiv ~ega se ne mogu boriti, privla~i me..."

Steta.Ja sam bas voleo da gledam njegove emisije. Uglavnom je ziveo onako kako je hteo i otisao kao legenda.

Smrtne presude za krijumčare droge


Vrhovni Sud u Džakarti potvrdio je da su kazne za švercere droge iz Australije na žalbu tužioca povećane bar četvorici od devetoro, koliko ih je bilo u grupi. Četvoro Australijanaca, koji su bili osuđeni na doživotnu robiju, sada su dobili smrtne kazne.

Tan Dak Tan Njen (23), Si Ji Čen (21) i 19-togodišnji Metju Norman bili su uhapšeni zajedno u Melasti Bič bungalovima na Baliju. Prvobitnom presudom su osuđeni na doživotnu robiju, ali je to na intervenciju i presudom Višeg Suda smanjeno na 20 godina. Tužioci su žalbom Vrhovnom sudu sada uspeli da se presuda poveća na smrtnu presudu za ovo troje, ali i za Skot Raša, dvadesetogodišnjaka.

Tužioci nisu podneli žalbu samo protiv 20-togodišnje presude Rene Lorens, a Endru Čan i Mjuran Sukumaran su već osuđeni na smrt.

Ovih devetoro je bilo uhapšeno na ostrvu Bali u Indoneziji u aprilu prošle godine kada su pokušavali da prokrijumčare devet kilograma heroina u Australiju.

Indonežanski zakoni su slični mnogim zakonima u regionu i najčešće se ovakva dela kažnjavaju smrtnom presudom, pa je iznenađenje bilo ogromno kada su prvobitno kazne bile smanjene na 20 godina.

Odnosi između Australije i Indonezije su zahladneli u ovom trenutku zbog odbacivanja indonežanskog predloga za amandmane u imigracionom zakonu koje je premijer pokušao da usvoji, pa se kod mnogih očekivala reakcija na svim poljima saradnje, pa čak i u sudstvu bar što se 'dobre volje' tiče.

Stiv Irvin, bio i ostao legenda,covek koji je imao srce da pomaze zivotinjski svet,da ulaze veliki novac u taj poduhvat,njegova hrabrost je poznata celom svetu,hvatao se sa najopasnijim zivotinja na svetu,bez straha,i tako je postao ambasador Australije,pored njegovih avantura Australiju je upoznao ceo svet.Veliki covek je izgubio zivot radeci ono sto je najvise voleo.Neka mu je laka crna zemlja.Zbogom Stiv.

Dok sam jutros slao izvestaje sa dogadjajima iz Australije primetio sam i vest o istrazivanju nevladinih organizacija koja kaze da se Medjunarodni Monetarni fond nalazi u krizi budzeta jer zemlje u razvoju sa podozrenjem gledaju na zajmove koje on nudi.

Nije ni cudo, jer Medjunarodni Monetarni Fond uglavnom profitira od otplate zajmova nerazvijenih zemalja, ali su te zemlje ubrzale otplate da bi placale sto manje kamata i ne zele da ulaze u nove dugove sto stvara krizu medju bankarima MMF-a.



Vec neke nevladine institucije traze da se MMF rasturi ili ukine, jer njihov interes je samo u profitu ne da bi pomogli drugima. Jos je sveze u secanju odbijanje Argentine da otplati svojih $132 milijarde dolara duga od ukupnog stranog dugovanja od $186 milijardi dolara u 2002.

Tajland je, na primer, vecinu svog duga otplatio 2003 godine i sprema se da objavi svoju finansijsku nezavisnost ove godine! Da, kao i kod svake banke, zemlje zavise od MMF-a. Indonezija je prekinula kontrakt 2003 godine i planira da isplati MMF-u sve dugove u roku od dve godine.

Fond je inace 1997 organizovao otkup dugova Indonezije koja je tada najteze bila pogodjena azijskom finansijskom krizom... ali kriticari kazu da su uslovi koje MMF postavlja samo rezultirali povecanjem siromastva u svetu!

Filipini, Indija i Kina, a u zadnje vreme i Brazil i Argentina, su primeri zemalja koji vise nece da se zaduzuju kod MMF-a i zele da postignu finansijsku nezavisnost i tako dobiju slobodu! kao i kod nas obicnih smrtnika. Jer uz zajmove smo vezani za one koji su nam pozajmili, kao da imamo jaram oko vrata...

A impakt ovakvog pristupa po MMF: samo kamata ce ove godine iznositi polovinu proslogodisnje: prosle godine su profitirali oko 4.2 milijarde dolara, ove ce samo 1.8 milijarde dolara.

Za 2009 godinu se predvidja pad na samo 843 miliona dolara, a znajuci kako ovi bankari trose, to im ne bi dugo trajalo!

Zamolio bih one koji planiraju, kao sto to cesto cine, da kopiraju i prebacuju tekstove na svoje forume da to ne cine sa ovim vestima, jer nije lepo kititi se tudjim perjem... ipak meni treba vremena pisati sve ovo, a kako ovde kazu 'vreme je novac' (ne slazem se s time, al neka im). Ako zelite objaviti, obratite mi se i onda cemo se dogovoriti pod kojim uslovima da tekstove objavljujete... jel vazi?