Pustite dusi na volju i pisite ovde najlepse stihove na svetu

...

Reci te moje stizu
kad mislis da me nema, da si sam...
i kad ih cutim neka te taknu,
neka te ljube i miluju...
A kad mi dodjes,
sakrij ih medju prste
i pricaj njima
najlepse stihove ljubavi
koje cu samo ja razumeti...

Ne smem,bre!
Zamisli da me Bata analizira i da se zapita koja je to vrsta
piva,vina,pelinkovca ili ti "neceg" proizvela bas takve
stihove koje on ne razume?
Ti si jedna vrlo hrabra zena i ja ti cestitam na hrabrosti.
(O poeziji sad nije rec.Pesma prica za sebe i meni se licno, jako dopada.
Pohvaljujem tvoju smelost).

Slobodno ti pisi o jeseni i lesnicima... Bata analizira samo one koje ne govore iz srca - a ti ne spadas u njih! A da i koji pelinkovac doprinese poeziji... ma nema 'frke'... a Slovenska je dokazala nesto sto sam odavno znao: ne samo da je hrabra vec i izuzetno darovita!

A posto sam, ocigledno, po nekima pogresio sto sam rekao svoje misljenje... evo otvaram lovnu sezonu na mene sa jednom od prvih pesama koje sam pozeleo sacuvati... pa 'pucaj' veverice kolko ti je mila volja... necu da zmurim!

POUKA NAUCENA

Ne pisem ja vise pisma tmurna
Ranim jutrom kad priroda drema
Osecanja cudna i ponekad burna
Buducnost preplicu sto se sprema.

Snaga iz izvora nepoznata blice
Prepreke predamnom sad ne postoje
Ljubavni zanos mi zbori, cak vice
Idi, ostvari sve snove sad tvoje.

Uz ljubljenu dusu ti srecu ces naci
Razumeti konacno reci dok skitas
Po drevnoj knjizi gde mudrost u saci
Otkriva sebe svakim redom sto pitas.

Uzalud ne izgubi prosla ta leta
Nauci valjda vaznost ti sta je
I da sretni dolaze dani sveta
Tom sto ne uzima vec sebe daje!

Ajde bre veverice, nemoj biti kukavica, pa zar nisi shvatila odavno da Bati nije bolja strana procena ljudi, a posebno ne zena ;)

Pisi iz inata, pokazi da smes...
I, hvala na lepim recima, ja to onako, bez neke posebne inspiracije, tek da popunim redove, jer na zalost nemam nista sacuvano sto sam nekad davno napisala...ostalo negde daleko u nekim dalekim gradovima

Pucam Bato!
Ovo neka bude pocetak!
Pucajmo pesmom na pesmu!
(Volim ovakve ratove)!

Ovo je moje,(pocinjem sa dve,jer ih,kao ni one kojima
su posvecene ne mogu odvojiti),a nije svaka iz "rodoslova"!




MAJKA KĆERI


Mi jesmo od istog hleba umešene.
Mrvičaste klice u zemljane zdele
predaka, još umesto tebe prenašam.

Učiš se semenje prepoznavati.
Potonjim, da nam se matrijarhat ne oplodi.

Svadbenim se buketom dobacujemo.
Homo ludens. Sve je igra.
Domišljamo plamen, vatri na ognjištu.

Biser skuta, otireš mi.
Sa dvoglavim bulbulom pod grlom,
uzdanjem.
Sa smrdljivom lešinom u kandžama,
kajanjem.

Od kolevke, od presanka,
brašnom i vodicom u naćvama,
semenu prašinu proscima izbelismo.

Niko me tronožnu,
mudrom ne nazva, do tebe.




MAJKA SINA


Šta te na šta, sine, podseća?

Odgovori su deca pitanja.
Nedozrela,koliko i plod čovekov.

Često otvaramo vrata prividom.
Samoća je prelazna bolest.
Proklija kad sklopiš zasone zenica
i prizoveš snežni dan koji te rodio.
Hrani se bojama snova iz detinjstva.

Tišina,majka jekina, plaši te uvek jutrom
kad me na doksatu prepoznaš.

Nemaj straha.
Objavi svetu kad te poruka u boci pronađe.
Tamo je i ovo zapisano.

Tebi je da plodiš semenom ratnika.
Ja ti samo pupčanik, iznova otplićem.

I za to je trebalo hrabrosti ha?!

Pa ja se mogu u misiju rupu sakriti iza ovih stihova

Dakle, mi Balkanci ne možemo bez rata, makar i pesmom na pesmu. Pa dobro, evo jedne iz vojničkih dana,




To krik jedan u meni
pali letnje podne.
To krik jedan u meni
zavodi sne umesto usne.
Neispisane pesme – čuvari sveta.
To krik jedan u meni
pali zene lomača leta.
To krik jedan u meni...
U lobanji oka niče travka.
To krik jedan u meni...
Zovem te zovom zvonkijim od zvona.
To krik jedan u meni...
Iz života odlaziš neprimetno k'o sena.
To krik jedan u meni...
Otkinut pogled, plače vena.
To krik jedan u meni...
Zlatna seta, zlatna leta.
To krik jedan u meni...
To pali, to peče, to teče...
To krik jedan u meni...
Kako da reč otmem
i u pesmu te smestim?
To krik jedan u meni...
Kako da reč ozvezdim?

Mi iz bivše Juge znamo šta nam se desilo kada smo pustili "majstore" sa strane da uređuju našu kuću. Sad nemamo ni kuće ni... Uh, besan sam!



Majstore zatekoh na krovu stare kuće,
menjaju slomljen crep na njemu.
Majstori unutra, majstori, majstori... ko vas je zvao?
Zašto dirate moj crni krov na kome stoji roda bela,
na kome raste trava kudrava,
moj krov u podnožju dugoga veka?
Zašto ste mi kuću zauzeli,
zašto ste je napali čekićima, ekserima, četkama, bojama...?
Majstori, majstori, izlazite!
Pustite me da sam kuću uređujem.
Ne čuju oni,
zakucavaju moje kosti, farbaju mojom krvlju,
iznose iz mog srca nameštaj stari.
Nepodnošljivi majstori,
njih trideset na meni jednome stoji.
Kažu, doći će visoki gost,
loviće maglu po šumarcima,
s tvojom će se kućom sudariti,
mora da bude kao iz bajke.
Evo tebi ogledalo, češljaj smeh u njemu.
Lice ti je poduprto železnom tugom.
Majstori, majstori, šta ste to učinili?
To nije moja kuća, to moj gost nije,
to više nisam ja!

P kakvo si ti spadalo kad si ljut ?! ;)

Ne daj se...majstorima, ratnicima i onima koji hoce tudje...Sebe ako izgubimo nista nam ne vrede sve kuce koje smo sacuvali...

Lepa pesma i oseca se u njoj bes...

E, da zaboravih skoro, ako hoces da pricamo o svemu i svacemu ili o toj temi posebno, imamo mi za to kutak...pogledaj "o svemu i svacemu", pa u sobi "politika" ili "ljudi" itd...raskomoti se slobodno, u domacinskoj kuci ima mesta za svakoga, a naci ce se i sagovornik

Mirno je, starce...

Ne odupiri se i
Ne boj se vise
Povrediti niko te sada nece

Sledi tog andjela
Do tebe sto je
Oseti konacno dodir srece

Mirno je starce...

Mrznja nestade iz te
Mir si konacno naso
Dusa ti ka Ljubavi krece

Miro za pomaz su
Suze iz ociju tuznih
Izli ih dete ti trece

Mirno je starce...

Znam da zalis
I tek sada shvatas
Boli da zadade najvece

Hvala si poslo
Al znas da je kasno
Izgore u plamenu svece...

Mirno je starce...

Evo posebne poslastice : Jasmina Demirovska mi je dala dozvolu da objavim njenu pesmu na romskom jeziku... a bice i prevod (kad ne bude toliko zauzeta)!

Amari phuv

Tikno chavo pe dade puchela:
Kozom bhari i phuv tali?
But phari.
Kozom manusha isi ki phuv?
But.
Jek lendar sijum li meda?
Sijan.
Isi li razlika lendar em mandar ?
Isi.
I kozja lengiri em mli isto li boja?
Skoro isto.
A mo rat em lengoro isto li ?
Isto.
Pa so i razlika tegani lendar em mandar?
I phuv.
Sar i phuv? Pa ki isto phuv sare gazinaja.
Oja, ama odoja lengiri tali.
Me na aljovava odova.
Ni meda na haljovava
keda tikno sijum sine.
A akana aljoveja ?
Na!
Probingjan li neked te le tukhe hari phuv?
Probingjum.
I ?
Chor kergje man.
Pa olada chorena.
Oja ,ama odoja lengiri uli.
A te rode olendar hari
Prosjako kergje man.
Pa dobro so sijan tu ki phuv?
Nishto.
A me so ka ovav tegani?
Nishto.
I so dji kjeda agjaar.
Na djanava.
A te dja javerte?
Isto ka ovel.
A te dja upre?
Kote upre?
Pa upre ko kham.
Nashti ka tabljova.
A ki mesechina?
Nashti.
Soske nashti?
Dik soj bari tali,
em pusto tali.
Shaj odorik nikoj nane
pli te kherel la.
Shaj odoja amari phuv
ka vikinel pes.

I malo svoje poezije!
(A sve su pesme ljubavne).


OBICNA PESMA
TEBI ZA SRECAN PUT


Ne napisah do sad,obicnu pesmu;
o bojama jeseni,o listovima kalendara,
o secanju na oktobar,o mirisu pecenog kestena.

A prolazila sam, i tim putem,
dok smo se mimoilazili,svako sebe govoreci.

Sever - jug.Mi smo vrhovi igle na kompasu.
-jednostavno kazes.Gordijev cvor nosimo
pod grlom,sve dok ne propevamo.

Ne pozeleh do sad,da me donesu vozovi.
A prolaze,kao zelje putene u damarima,
tracniceci 669,669,669... u kilometrima.
Srsi duz kicme,topline u preponama,lome me.

Duse nemaju udubljenja na jastucima.
One se slobodne,doticu kroz vreme u snovima.
Nase je,da ih telu prizovemo,kad se prepoznamo.

Zaigraj! - kazes mi.Odledi sever u ocima.
Prizovi dane studenog,vreme je,iglom se poigrati.

Ja zena pecalbara usmeravam kompas,
toplinom nemira u zeljama.I pevam!
Znaju cekati,oni sto veruju - kazem ti.
I skute,prema jugu zakrecem.

Super ti je [smilie=idea1.gif] !

Volim ljude sa bojicama!
I recitatore i recitatore