BALKAN CAFE "AUSTRALIJA"

Angmar · Poslao: Ned Okt 21, 2007 6:40 pm Naslov: ARHEOLOSKA OTKRICA U SRBIJI

Sudeći po arheološkim otkrićima u Srbiji, naši "primitivni" preci raspolagali su naprednijom tehnologijom od današnje. Ova smela "denikenovska" tvrdnja, potvrđena je čvrstim, materijalnim dokazima.

Naime, 2000. godine, na arheološkim lokalitetu Hisar, u Leskovcu, pronađena je igla od čistog nerđajućeg čelika iz 14. veka pre nove ere. Taj predmet, dužine 64.5 cm, predstavlja pravo tehnološko čudo, jer danas niko nije u stanju da proizvede gvožđe takve čistoće. Posebno je intrigantno što se "nerđajuće gvožđe" lošijeg kvaliteta od hisarskog, sa primesama drugih metala, koristi za izradu vasionskih brodova. Kako su ga naši preci "očistili" od drugih elemenata možemo samo da nagađamo.

Misteriozni predmet je,inače, sasvim slučajno, nakon istraživanja na pomenutom lokalitetu, u jednoj rupi, otkrio arheolog amater Šćepan Turović, po kome je i nazvan - Turovićeva igča. Iako je u zemlji provela preko 3.400 godina, na igli nije bilo ni najmanjeg traga korozije.

Reč je o otkriću svetskih razmera, između ostalog, i zato što bismo preko njega mogli otkriti formulu "večnog" gvožđa koje bi se besktajno recikliralo, što je od potencijalno velikog ekološkog značaja. Pri tom su na mestu gde je nađena"igla" otkriveni ostaci naselja koji je praktično najstariji poznati centar crne metalurgije u Evropi i jedan od najstarijih u svetu. Nađeni su i ostaci topionice gde se ruda obrađivala do finalnog proizvoda.

Po rečima arheologa Milorada Stojića, "Turovićeva igla" nije igla u pravom smislu te reči, već da se, s obzirom na njena svojstva, odnosno čistoću i neuništivost, najverovatnije radi o statusnom smbolu, svojevrsnom žezlu moći. Trenutno se načazi u sefu Arheološkog instituta u Beogradu.

Only registered users can see links on this forum!
Register or Login on forum!

PantaOz · Poslao: Pon Okt 22, 2007 4:10 am Naslov: Re: ARHEOLOSKA OTKRICA U SRBIJI

Angmar ::

Sudeći po arheološkim otkrićima u Srbiji, naši "primitivni" preci raspolagali su naprednijom tehnologijom od današnje. Ova smela "denikenovska" tvrdnja, potvrđena je čvrstim, materijalnim dokazima.

Naime, 2000. godine, na arheološkim lokalitetu Hisar, u Leskovcu, pronađena je igla od čistog nerđajućeg čelika iz 14. veka pre nove ere. Taj predmet, dužine 64.5 cm, predstavlja pravo tehnološko čudo, jer danas niko nije u stanju da proizvede gvožđe takve čistoće. Posebno je intrigantno što se "nerđajuće gvožđe" lošijeg kvaliteta od hisarskog, sa primesama drugih metala, koristi za izradu vasionskih brodova. Kako su ga naši preci "očistili" od drugih elemenata možemo samo da nagađamo.

Misteriozni predmet je,inače, sasvim slučajno, nakon istraživanja na pomenutom lokalitetu, u jednoj rupi, otkrio arheolog amater Šćepan Turović, po kome je i nazvan - Turovićeva igča. Iako je u zemlji provela preko 3.400 godina, na igli nije bilo ni najmanjeg traga korozije.

Reč je o otkriću svetskih razmera, između ostalog, i zato što bismo preko njega mogli otkriti formulu "večnog" gvožđa koje bi se besktajno recikliralo, što je od potencijalno velikog ekološkog značaja. Pri tom su na mestu gde je nađena"igla" otkriveni ostaci naselja koji je praktično najstariji poznati centar crne metalurgije u Evropi i jedan od najstarijih u svetu. Nađeni su i ostaci topionice gde se ruda obrađivala do finalnog proizvoda.

Po rečima arheologa Milorada Stojića, "Turovićeva igla" nije igla u pravom smislu te reči, već da se, s obzirom na njena svojstva, odnosno čistoću i neuništivost, najverovatnije radi o statusnom smbolu, svojevrsnom žezlu moći. Trenutno se načazi u sefu Arheološkog instituta u Beogradu.

Only registered users can see links on this forum!
Register or Login on forum!

Interesantno je da posle ovog otkrica niko nije mnogo pisao o ovome: osim clanka iz avgusta 2002 godine:

Nova otkrića na Hisaru
Pronadjeni temelji peći

LESKOVAC - Strucnjaci Arheološkog instituta iz Beograda na celu sa dr Miloradom Stojicem, zajedno sa saradnicima Narodnog muzeja iz Leskovca, na tragu su novih, zanimljivih otkrica na brdu Hisar iznad Leskovca, gde je pre dve godine pronadjena nerdjajuca gvozdena igla stara 33 veka, nazvana "Turoviceva igla" po njenom pronalazacu amateru - arheologu Scepanu Turovicu.

Na istoj lokaciji arheolozi su pronašli osnovu peci za koju se veruje da je vezana za metaluršku delatnost, kao i keramiku iz vremena pre naše ere, koje se vezuje za brnjicku kulturu. Intenzivna istraživanja Hisara bice nastavljena i narednih meseci.

_________________
Vera bez ljubavi cini nas fanaticnim!
Duznost bez ljubavi cini nas zlovoljnim!
Red bez ljubavi cini nas sitnicavim!
Moc bez ljubavi cini nas nasilnim!
Pravednost bez ljubavi cini nas okrutnim!
Zivot bez ljubavi cini nas bolesnim!

Angmar · Poslao: Pon Okt 22, 2007 5:29 am Naslov:

Ne bilo ih je par koji su se pojavljivali godisnje... mislim na clanke o ovome ali, po mom misljenju, je sramota da samo nekolicina ljudi zna za to...a evo jos jedan deo teksta o tome:

Kapitalno otkriće prokupačkih arheologa dokazuje da se metal u Evropi obrađivao još pre 7500 godina, odnosno dva milenijuma ranije nego što se doskora verovalo.
Dušan Šljivar, arheolog Narodnog muzeja, koji je učestvovao u istraživanjima na nalazištu Pločnik u blizini Prokuplja kaže da su u toj zoni pronađeni ostaci jedne od prvobitnih kovačkih radionica u Evropi u kojoj su se proizvodili metalni alati i oružje.
LJudi su prvo obrađivali bakar, pa tek onda gvožđe. To su sami počeci evropske metalurgije. Do sada se verovalo da je metalno doba počelo negde oko 3.000 godine pre naše ere, dok smo mi, kod Pločnika, našli delove peći i keramičkih posuda za topljenje rude iz perioda oko 5.000 godina pre Hrista. Verujemo da je vinčanska kultura razvila ovu tehnologiju bez spoljnih uticaja. - ističe gospodin Šljivar.
Prema rečima Vere Bogosavljević-Petrović, arheologa Narodnog muzeja u Beogradu, cela Srbija je jedno veliko arheološko nalazište. Zbog toga se arheolozi slažu u tvrdnji da se pojedinačna arheološka otkrića ne mogu posmatrati izdvojeno, već u okviriu velikih i veoma značajnih nalazišta čija bi rekonstrukcija trebalo da da odgovore o postojanju veoma starih kultura i civilizacija na tlu Srbije.
Jedno od velikih nalazišta je i Viminacijum, nekada sedište rimske provincije Mezijesuperior, koji se nalazi nedaleko od Požarevca. Ovaj rimski logor nastao je u I veku i trajao je do početka VII veka nove ere. Na ovom lokalitetu tim arheologa sa Arheološkog instituta u Beogradu otkrio je nekropolu sa oko 12000 grobnica. Tom prilikom je otkriveno i oko 30,000 predmeta razvrstanih u više od hiljadu tipova. Među njima se nalazi i 700 srebrnih i zlatnih predmeta, kao i nekoliko desetina rimskih novčića. Na ovom lokalitetu još uvek se vrše iskopavanja.

PantaOz · Poslao: Uto Dec 18, 2007 6:39 am Naslov:

Балканска Помпеја

Главни град римске провинције Горње Мезије једно од најзначајнијих археолошких налазишта у свету

Одувек су простори у којима су живели цареви и краљеви били обавијени велом тајни и привлачили пажњу радозналаца. Један од њих је и Виминацијум, главни град римске провинције Горње Мезије. Налази се на стотинак километара од Београда, надомак Пожаревца, а у близини Костолца и обале Дунава, и једно је од најзначајнијих археолошких налазишта у свету.

Широке улице које се секу под правим углом, тргови, позоришта, купатила, водовод, градски бедеми и куле, угледали су светлост дана испод ораница и права су туристичка атракција. Посебно се издвајају фреске из четвртог века. Једна од њих представља прелепу младу жену коју су археолози назвали Дивина; сматра се најлепшом фреском касноантичке уметности и носи епитет „Мона Лиза касне антике”.

Откривене су колекције златног накита изванредне лепоте, примерци керамичког посуђа, стакла, новца, уметнички предмети који сведоче о мајсторству уметника који су стварали у овом античком граду.

Обавезно треба обићи маузолеј у коме се налази монументална Хостилијанова гробница. Улазак у подземни свет, у потпуну таму, представља изузетно искуство, тренутак који се никада не заборавља.

Поред маузолеја, у оквиру локалитета могу да се виде раскошне терме изузетног архитектонског решења. Житељи Виминацијума нису користили дунавску воду него изворску која је аквадуктом дужине око 10 километара допремана у град.

Откривено је неколико рељефно декорисаних саркофага који су права уметничка дела.

Посебну пажњу туриста привлачи накит који спада међу најлепше у античкој примењеној уметности. Он је, поред декоративне функције, имао и магијска својства пружајући власнику заштиту од злих сила, а неки примерци су означавали и друштвени статус носилаца. У збирци има златних огрлица са драгим и полудрагим камењем, минђуша са рубинима, прстења са драгим камењем и гемама, привезака са камејама.

До Виминацијума се може стићи и Дунавом што представља посебан доживљај. На локалитету је организована водичка служба. Поред маузолеја налази се таверна која архитектонским и унутрашњим решењем доприноси лепоти места и преноси дух минулих времена.

Смештај се може пронаћи у Костолцу и у Пожаревцу, а занимљиви програми привлаче велики број посетилаца целе године.

_________________
Vera bez ljubavi cini nas fanaticnim!
Duznost bez ljubavi cini nas zlovoljnim!
Red bez ljubavi cini nas sitnicavim!
Moc bez ljubavi cini nas nasilnim!
Pravednost bez ljubavi cini nas okrutnim!
Zivot bez ljubavi cini nas bolesnim!

PantaOz · Poslao: Čet Maj 01, 2008 8:15 am Naslov:

Обрад Кујовић

Како је и када откривен Лепенски Вир
Прилог за истину о Лепенском виру. Неке мало познате чињенице у сећању археолога који га је открио

У склопу општих истраживања десне обале Дунава, Археолошки институт из Београда, предузимао је веома опсежна археолошка истраживања, како би се пре завршетка Ђердапске бране максимално истражили постојећи и открили нови археолошки локалитети.

Руководилац археолошких истраживања, у првој њиховој фази, била је др Душанка Вучковић-Тодоровић, стручни сарадник Археолошког института у Београду.

Редовно, готово сваке године, када су вршена археолошка истраживања на простору од Голупца до Прахова, којима је руководила др Душанка Вучковић-Тодоровић, члан њене екипе био сам и ја, археолог Обрад Кујовић.

Месеца августа 1960. године, настављена су археолошка истраживања локалитета „Велики Градац“, код Доњег Милановца. Пред крај радова, тачније 30. августа 1960. године, добио сам задатак, да заједно са Костић Ивицом, апсолвентом, а касније дипл. инг. архитектуре, извршим археолошко рекогносцирање терена — десне обале Дунава, узводно, од Доњег Милановца до Добре.

Рекогносцирање је било неопходно, због тога, што би се тиме установило стање већ познатих археолошких локалитета и објеката (византијска и друга утврђења и на камену уклесане поруке римских императора Тиберија, Веспазијана и Домицијана), које су у своје време открили и забележили Каниц, Никола Вулић и други истраживачи. Наведени терен, био је местимично готово непроходан, па је требало уложити максималне напоре, да би се све што је за археологију значајно, запазило и забележило, посебно онај део терена који ће затварањем Ђердапске бране бити потопљен. Уз то, имали смо у виду, да овај терен у задње две-три деценије, нико од археолога пре нас није обишао, па је самим тим и наша одговорност за утврђивање постојећег стања, била већа.

Конфигурација терена, у близини Вира код Лепене, привукла је моју пажњу, па сам одлучио да се ту, поред самог Вира, Ивица и ја мало одморимо, а затим приступимо разгледању и истраживању терена.

Док смо се расхлађивали дунавском водом, запазио сам, прво у води поред обале, а затим у профилу обале Дунава, фрагменте посуда од печене земље. Тих фрагмената је било толико да смо за кратко време са њима могли да напунимо пуне торбе. У први мах, изгледало нам је, као да смо открили неку керамичарску радионицу. Прикупили смо повећу гомилу тих уломака, за које, према облику и орнаментици, није било тешко установити да припадају Старчевачкој култури. Било нам је јасно да смо открили богато неолитско насеље, као и то, да је овај локалитет, по свом географском положају и по пространству — површински маленом, на којем су се населили становници Старчевачке културе, био врло погодан за живљење. То је једна увала, коју је природа украсила густим шумама и разнобојним стенама, а у исто време Дунавом заштитила с једне и Коршо брдом с друге стране.

Након разгледања и прикупљања потребних података, приступили смо скицирању и фотографисању терена. Од прикупљених фрагмената, одабрали смо већи број карактеристичних комада, а затим сам сачинио записник и припремио извештај за Археолошки институт.

На основу извештаја и остале документације (скице, филмови, фрагменти керамике) које сам предао Археолошком институту, за овај локалитет сазнао је и за њега се заинтересовао Драгослав Срејовић, у то време асистент на катедри за археологију Филозофског факултета у Београду.

Годину дана касније, док смо са др Душанком Вучковић-Тодоровић, вршили археолошка ископавања на локалитету „Велики Градац“, код Доњег Милановца, Срејовић је дошао код мене и изјавио да је заинтересован за локалитет Лепенски Вир, па ме је замолио да му нешто више о њему кажем (о положају, прилазу, материјалу итд ). Нисам имао никаквих разлога да колеги Срејовићу не саопштим сва запажања и утиске о овом локалитету, можда и због тога што ме је више интересовала класична од преисторијске археологије.

Месеца августа 1965. године, Драгослав Срејовић је преко Археолошког института и неких других институција обезбедио финансијска средства и потребну опрему, па је са екипом стручњака који су били заинтересовани за неолитску културу пошао са намером да претходно изврши нека сондажна истраживања овог локалитета.

Након првих сонди, Срејовић је био изненађен. О томе у својој књизи „Лепенски Вир, на стр. 14 наводи: „... брзо је уследило изненађење. Испод слојева који су били видљиви у профилу и који су садржавали остатке насеља из времена старијег неолита, откривена је једна нова култура, оригинална и снажна, као и предео у коме је рођена.“

Археолошким ископавањима настављеним 1966. и 1967. године, откривен је већи део насеља са импозантним остацима архитектуре и великим бројем монументалних скулптура, а 1968. године истражен је и један део некрополе. Даља судбина неолитског насеља Лепенски Вир већ је позната свакоме који је за ову културу био заинтересован.

Драгослав Срејовић је културу Лепенског Вира систематизовао, научно обрадио и исту преко своје публикације „Лепенски вир“, (Београд, СКЗ, 1969), приближио свима онима који желе да се упознају са новом праисторијском културом у Подунављу.

Ако читалац овог рада постави питање, каква је сврха овог написа, када је о Лепенском Виру доста писано и говорено, одговор ће наћи у следећем:

Оно што у свему овоме многим археолозима и познаваоцима културе Лепенског вира смета је то, што Драгослав Срејовић†, поред, великог броја имена, која је у предговору поменуо, није нашао за сходно да помене и име Обрада Кујовића који је најзаслужнији за откриће локалитета Лепенски вир. Стручна јавност морала би о овом да буде обавештена.

У својој публикацији „Лепенски вир“, одељак II , који је насловио „Тле и корени“, уз поднаслов „Историјат и истраживања“, поред оскудних података које је дао, а који се очигледно односе на Обрада Кујовића и Ивицу Костића није дао и њихова имена.

Ето, и само то, замера се почившем професору и академику Драгославу Срејовићу.

Напомена:
Ову причу потврђују и изјаве др Душанке Вучковић-Тодоровић и академика Драгослава Срејовића објављене у „Вечерњим новостима“ 5. и 10. јануара 1979. године у чланку под насловом „Прилог за истину о Лепенском виру“, аутора Јована Кесара.

У изјави госпође др Душанке Вучковић-Тодоровић, која је у првој фази археолошких истраживања на Ђердапу у име Археолошког института, руководила тим истраживањима, стоји:

„Тачно је да су Обрад Кујовић и Ивица Костић 30. августа 1960. године, истражујући терен од Доњег Милановца до Добре, открили неолитско насеље Лепенски вир. Тај посао они су обавили у склопу општих истраживања десне обале Дунава које је организовао Археолошки институт из Београда. Крећући се по врло тешком терену, они су, као и остале наше екипе, врло савесно обавили свој посао. Кад су се вратили са Лепенског Вира и показали нам скице новог локалитета, керамичке комаде и филмове, ми смо у наш Дневник археолошких истраживања уписали њихово откриће старчевачке културе. Срејовић је после неколико година почео да откопава и научно обрађује овај локалитет. Имао је среће. Пала му је секира у мед“

Сличан разговор Кесар је обавио и са др Драгославом Срејовићем који је објављен у „Новостима“ 10. јануара 1979. године.

Из Кесаровог разговора са др Срејовићем наводимо само следеће:

Кесар: „У вашој монографији написали сте да је Лепенски Вир откривен крајем лета 1960. године. Кујовић тврди да је то било тачно 30. августа те године и да је тај датум унет у Дневник археолошких истраживања.“

Срејовић: „Прихватам Кујовићеву тврдњу. Праисторијско насеље код Лепенског Вира има огроман значај. И због тога је важно да се зна тачан датум“.

_________________
Vera bez ljubavi cini nas fanaticnim!
Duznost bez ljubavi cini nas zlovoljnim!
Red bez ljubavi cini nas sitnicavim!
Moc bez ljubavi cini nas nasilnim!
Pravednost bez ljubavi cini nas okrutnim!
Zivot bez ljubavi cini nas bolesnim!