NIJE MI JASNO,ZASTO JE REC KOPILE TOLIKO OMRAZENO,ZASTO LJUDI GOVORE O DECI KOJA NEMAJU ZAKONSKOG OCA DA SU OBINA KOPILAD.SADA PITANJE DA LI JE TO DETE ZASLUZILO DA MU SE SMEJU,DA GA CAK NI DRUSTVO NE PREPOZNAJE.NA ZAPADU JE SASVIM DRUGACIJE,OVDE I KO NIJE KOPILE ZOVU GA TAKO IZ NEKOG ZAJEBAVANJA,ALI KOD NAS JE TO VEOMA PONIZNO BITI KOPILE.jA SAM LICNO RODJEN KAO KOPILE,ALI DA LI SAM JA KRIV STO JE TAKO?ZAR JA NISAM VOLEO DA IMAM OCA KOJI CE ME VODITI NA UTAKMICE,KOGA CU ZVATI TATA,OD KOJEG CU TRAZITI DJEPARAC ZA BIOSKOP,ALI STA SE MOZE,SVE TO SAN MORAO OD MAME I BABE DA TRAZIM,ALI U DRUSTVU SU ME GLEDALI KAO MARSOVCA.ZALOSNO JE ALI PITAM JA VAS DA LI JE POSTENO RUGATI SE NEKOME NA ONO STO ON LICNO NIJE SKRIVIO.tOMICA

Naravno da nije posteno. Sve je to stvar kucnog vaspitanja i neadekvatnog skolskog obrazovanja. A toga je kod nas bilo puno. Narocito obelezavanja. I moji roditelji su nosili razlicita prezimena, a ja ocevo, pa su me stalno pitali gde mi je otac i iscudjavali se tome. A ja im samo kazem: otac je kod kuce!, a oni pitaju kod cije kuce? a ja im kazem: Kod svoje! (a nisam im objasnjavala da je to i moja kuca, pa su nastavnici tek u onim upitnicima videli da moji zapravo zive zajedno).

Pusti ljude, samo retki su vredni.

Iznenadjena sam postavljanjem ove teme, ali u pozuitvnom smislu......Svakako da nije poshteno nazivanje ljudi sa tim (po nashim predrasudama.....na zhalost) imenom......radjanje vanbrachnog deteta mozhe isto biti plod ljubavi kao i brachnog.Chak shto vishe u ovo vreme kada smo izgubili vrednosne sisteme, mnogi mladi(koji su u braku) ragjaju decu..bez ljubavi..........vishe iz interesa ili necheg drugog
To shto je vanbrachno dete priznato u zakonu, samo govori koji istinski tretman treba da ima u drushtvu........primitivci ce i dalje upotrebljavati tu rech u negativnom kontekstu.ali to je njihov problem.ne nash

PantaOz ::

Evo, po novom ustavu Srbije je vanbračno dete istih prava kao i dete rođeno u braku!

To nema veze sa Ustavom, taj Zakon je donet još u bivšoj SFRJ i to još početkom 70-tih, imala sam sreču i slušala u svojoj bašti mamine prijatelje (profesore sa nekoliko fakulteta) koji su upravo donosili novi zakon o porodici, pa su diskutovali o nekim statističkim istraživanjima, a meni uši ko karfiol, prisluškujem i radujem se jer imam šanse, rodila sam upravo vanbračno. Jedina mi je briga bila da li ću uspeti da vaspitam kako valja, uspela sam.

Onda još bolje

Za vanbrachnu decu kazhu da su deca ljubavi, a kao takva moraju da budu posebna- u pozitivnom smislu, jer sve shto potekne od ljubavi je jako lepo i mora biti kvalitetno. E sad.... narod....kao pod moranje osudjuje sve shto je drugachije, daje pogrdne nazive i proganja.
Iskreno, mislim da su i deca razvedenih roditelja na slichan nachin (mal)tretirana. ZAPRAVO, ZNAM. Chesto sam chula: "Ma njeni su razvedeni...."
I u potpunosti razumem ove tvoje rechi:
"ALI DA LI SAM JA KRIV STO JE TAKO?ZAR JA NISAM VOLEO DA IMAM OCA KOJI CE ME VODITI NA UTAKMICE,KOGA CU ZVATI TATA,OD KOJEG CU TRAZITI DJEPARAC ZA BIOSKOP,ALI STA SE MOZE,SVE TO SAN MORAO OD MAME I BABE DA TRAZIM,ALI U DRUSTVU SU ME GLEDALI KAO MARSOVCA.ZALOSNO JE ALI PITAM JA VAS DA LI JE POSTENO RUGATI SE NEKOME NA ONO STO ON LICNO NIJE SKRIVIO."
Do korica neposhteno, grozno, bezosetjajno,....Ma sve najgrdje!