Tokom 60 godina SAD su direktnim vojnim akcijama ili pomažući novcem i opremom političke favorite ucestvovale u 70 sukoba sirom sveta. Sve akcije su bile opravdanene plemenitim ciljevima, a u stvari je iz njihovih posledica jedino jasno da je rat unosan biznis!!!!!!!

Motor američke spoljasnje politike pokreće ne posvećenost bilo kakvoj moralnosti, već potreba da se služi drugim imperativima, tvrdi William Blum, autor knjige 'Ubijanje nade: Američke vojne i CIA-ine intervencije od 2. svetskog rata'.

Kao glavne pokretače američke spoljne politike Blum navodi sledeće: osiguranje ekspanzije američkih korporacija, konstantno ulaganje sve većih dolarskih iznosa u vojnu industriju, sprečavanje uspostavljanja bilo kakvog društvenog uređenja koje bi se nametnulo kao alternativa kapitalističkom modelu, uspostavljanje političke i gospodarske hegemonije na što širem području kako bi održali status velesile.

U kontekstu najnovijih najava, da bi se ubrzo - posle Avganistana i Iraka – na meti američke vojne masinerije mogli naći Iran ili Severna Koreja, sve češće se takve akcije, uz dominantan uticaj multinacionalnih korporacija i naftnih lobija, objašnjavaju i interesima vojnog lobija.

U redovima velikih korporacija koje razvijaju i proizvode oružje, kao što su Boeing, Lockheed Martin, Raytheon, Northrop i slični, neprestano ističu da rad na novim modelima naoružanja unapređuje i ostale grane tehnologije i industrije te da dovodi do uspešne civilne primene mnogih neophodnih stvari.

Neprestano isticanje kako je unapriđeno oružje najbolja zaštita demokratije u vlastitoj zemlji, ali i bilo gde u inostranstvu, dovoljno im je da bi dobili podrsku američkih građana. Posebno posle 11. septembra 2001, otkad se Amerikanci na sve strane plaše terorizmom. Pre pojave Al Qaide SAD-om je zlokobno kružio bauk komunizma.

Kritičari američkog intervencionizma sve su glasniji u svojim optužbama da su SAD i tamošnja namenska tj. vojna industrija uzrok mnogim bivšim i budućim ratovima u kojima najviše stradaju nevini i nezaštićeni.

Iako 2. svetski rat predstavlja bum američke intervencionističke politike, Amerikanci su se mešali u unutrasnju politiku drugih država još krajem 19. veka. Tada su, naime, američki vojnici ucestvovali u brojnim ekspedicijama po Čileu, Argentini, Haitiju i Havajima. Za tadašnju je fazu bila karakteristična želja za kontrolisanjem vlastitog 'dvorišta', budući da su tako poslovni krugovi SAD-a doživljavali Centralnu i Južnu Ameriku.

Posle nametanja svog uticaja u regionu, američke su kompanije pokrenule akciju sirom Pacifika: od 1894. do 1910. Amerikanci su vojno intervenisali u Kini, Koreji, na Filipinima i na ostrvutoku Guam. Istovremeno, američki vojnici su se borili i u Nikaragvi, Hondurasu, Panami, Kubi i Portoriku.

Ulaskom u 2. svetski rat događa se klimaks i američkog intervencionizma i vojne industrije, budući da su SAD u ogromnim količinama snabdevale oružjem, hranom, odećom i drugim materijalima sve svoje saveznike u tom sukobu: od SSSR-a, Francuske i Velike Britanije do raznih gerilaca medju kojima su se nalazili i Titovi ili ti jugoslovenski partizani. Američke čeličane, brodogradilišta, auto i avio-industrija doživele su procvat na kojem mnoge od tih kompanija, poput Forda i General Motorsa, zasnivaju i današnju moć i bogatstvo.

Rat je, međutim, omogucio i značajne domete u nauci, tehnici i elektronici, koji su dodatno stimulisali američki privredni bum u narednim dgodinama. Posle kapitulacije Japana i Nemačke američke trupe su ostale trajno razmeštene na teritoriju mnogih zemalja pogođenih 2. svetskim ratom.

Hladni rat i trka u naoružanju učvrstili su američki stav da je vojna snaga najupečatljivije sredstvo za ostvarivanje datih ciljeva u globalnom političkom kontekstu. Prema dostupnim podacima, SAD su od 1891. do 2003. godine intervenisale na približno 150 svetskih žarišta, s promenljivim ishodom. U akcijama je bilo angažovano od desetak neformalnih članova grupe, do čak milion i po vojnika koji su prošli tokom devet ratnih godina kroz Vijetnam.

Traumatično vijetnamsko iskustvo zaustavio je privremeno i američki intervencionizam i vojnu industriju. Iako neuspešna, akcija spašavanja talaca u američkoj ambasadi u Teheranu u aprilu 1980. godine ponovo je osokolila vojni element u SAD-u. Tada je, naime, do izražaja došao novi suistem rada jedinica za posebne zadatke. Zadobivši elan, Amerikanci su već 1983. godine krenuli u novu vojnu akciju.

Meta je bilo karipsko ostrvo Grenada. Tada su, naime, prvi put upotrebljeni vojni helikopteri UH-60 'crni soko', fabrike Sikorsky i širom sveta je isti postao zaštitni znak nove ere američke vojske, kao i slem modela 'fric'. Proizvodnja americkog šlema je velikog hemijskog diva, kompaniju DuPont, koštala oko 100 dolara. Pretpostavlja se da je u operativnu upotrebu uvedeno preko pet miliona komada. Koliko je tek od proizvodnje helikoptera zaradila fabrika Sikorsky govori podatak da je samo za obnavljanje i održavanje flote helikoptera UH-60 2002. godine (dakle, pre iračkog rata) odvojeno 297 miliona dolara.

Kompanija Lockheed nikad nije javno otkrila koliko je zaradila na avionu F-117, poznatijem kao 'noćni orao', koji je prvi put isproban 1989. godine prilikom intervencije u Panami. Planetarnu slavu 'noćni orao' je stekao u Iraku u 1. zalivskom ratu, kada je postao jedan od aduta američke ratne propagande koja se javno dičila njegovom nevidljivošću za protivničke radare. Američko vazduhoplovstvo ima oko šezdesetak 'noćnih orlova'.

Da je fabrika Lockheed Martin od proizvodnje tog aviona ostvarila basnoslovnu zaradu govori cena od 45 miliona dolara po komadu.

Spomenuta je kompanija 2003. godine pobedila na konkursu za novi borbeni avion poznat kao 'JSF' (Joint strike fighter). Obježen kao F-35, taj bi avion trebao služiti kao univerzalan tip letelice za sve rodove američke vojske. Ako im to pođe za rukom, kompanija Lockheed Martin ce najverovatnije po zaradi nadmašiti i ultrabogati Microsoft.

Međutim, Srbi su LockHeed Martinu 1999. godine pokvarili koncepciju srušivši jedan F-117 uprkos njegovoj 'nevidljivosti'. Taj je pad izazvao veselje u suprotnom vojnoindustrijskom taboru koji čine kompanije Northrop, Boeing i General Electric, inače proizvođači i zagovornici bombardera B-2, koji košta dve milijarde dolara. Vlada je ipak kupila dva komada tog preskupog aviona, a na lageru je ostalo još 70 komada.

Osim spomenutih "vojnih pomagala", američki porezni obveznici su platili milijarde dolara za kupovinu samonavođenih raketa 'tomahawk'. Samo jedna raketa košta preko milion dolara, a ispaljeno ih je na hiljade. 'Sretni' proizvođač ovog ubojitog oruzja je kompanija Raytheon.

Zahvaljujući stalnom unapređenju vojne tehnologije i njenoj informatizaciji, Amerikanci su uveli revoluciju u način ratovanja, a sve češće posezanje za oružjem od rata je učinilo unosan biznis. Uostalom, smisao vojne industrije jeste njena praktična primena – rat. Dolarska suma koja je u opticaju premašila je sve dosada poznate sume: reč je, naime, o stotinama milijardi.

Za vreme mandata Billa Clintona prodaja američkog oružja po svetu se udvostručila: od 1993. do 1997. godine tamošnja je vlada prodala, dala na 'pozajmicu' ili poklonila opreme i oružja u vrednosti od 190 milijardi dolara. Procenjuje se da ne postoji zemlja na svetu koja u svom borbenom naoruzanju nema neko vojno sredstvo američkog porekla. Na meti američkih vojnih industrijalaca su posebno zemlje u tranziciji. SAD su na primer 1999. godine tim zemljama odobrile kredit od 20 miliona dolara, pod uslovom da ga iskoriste za nabavku američkog oružja i opreme.

Evo i liste američkih intervencija od kraja 2. svetskog rata do danas

Kina (1945 - 1949), Italija (1947 - 1948), Grčka (1947 - 1949. i 1964 - 1974), Filipini (1945 - 1953), Južna Koreja (1945 - 1953), Albanija (1949 - 1953), Njemačka (1950), Iran (1953), Guatemala (1953 - 1990), Bliski istok (1956 - 1958), Indonezija (1957 - 1958. i 1965), Britanska Guajana (1953 - 1964), Vijetnam (1950 - 1973), Kambodža (1955 - 1973), Kongo/Zair (1960 - 1965), Brazil (1961 - 1965), Dominikanska Republika (1963 - 1966), Kuba (1959 do danas), Čile (1964, 1973), Istočni Timor (1957 do danas), Nikaragva (1978 - 1989), Grenada (1979 - 1984), Libija (1981 - 1989), Panama (1989), Irak (1990. i 2003), Afganistan (mešanje u unutrasnje odnose datira od 1979 - 1992, zatim od 2001. do danas), El Salvador (1980 - 1992), Somalija (zemlja koju je Bush bukvalno unistiozato što je imao pogrešne procene o rezervama nafte ispod nje. Inače, "Texaco", u kome je Bush jedan od jačih suvlasnika, poseduje skoro petinu ukupnog zemljišta u Somaliji i njegovo osoblje i instalacije bili su logistika za iskrcavanje USA marinaca. U Somaliji je pravljen presedan za intervenciju u Bosni i za sve kasnije intervencije za koje se naknadno iznuđivala saglasnost UN i njegovog Saveta bezbednosti), Haiti (1987 - 1994) i područje bivše Jugoslavije (1995 - 1999).

Од конопље су још наше баке правиле одећу,правили смо папир, лекове. Интересује ме од чега је направљен папир на коме је записан амерички устав? Да није можда у саставу и конопља? Чак су и француске новчанице садржавале конопљу,али онда је четрдесетих година пало на памет Рокфелеру и њговој фирми (Standard Oil-Rokfeler) како би могао још више да заради. Рекао је да би било добро све базирати на нафти,а конопљу повући из употребе и то врло једноставно, доношењем закона.

Тако је 1937. донешен „Marijuana Tax act“.

То је био почетак приче о конопљи као дроги, али су сви заборавили економски фактор, да моћници нису више могли да контролишу тржиште конопље тако да је било најлакше оптужити све оне узгајиваче, Мексиканце, црнце, италијане, да од конопље производе дрогу. У причу се уплела и фирма „Дупонт“, са свим синтетичким материјалима, избацујући из употребе традиционалне природне,а самим тим и оне добијене од конопље. Платно од конопље је три пута мекше од памука, четири пута топлије, отпорно је на хабање, а за њено узгајивање нису потребни никакви пестициди пошто је то врло отпорна биљка са сигурним уродом. Као гориво кошта пет пута мање,а као додатак папиру десет пута смањује његове трошкове. Уље од конопље је одлично за здравље и треба ли још нешто додати?

Истина је, Ујаче Сем, да сте избацивши законски једну биљку из употребе преварили хуманост. Међутим све организације које су плаћене доларима да као папагаји понављају да је марихуана штетна, а то да алкохол и цигарете исто тако имају штетне поседице, зашто их не забраните, зашто не забраните и вино и ракију... или ће ми неко од њих рећи, па марихуана је марихуана кретену,али ће прећутати праву позадину Закона којим је узгој конопље забрањен.

Georges Clemenceau,француски политичар и новинар, истицао је како свака кап нафте представља кап крви која се пролије за њу.

Можда у прилог томе је и изум бр.622.36,Ivan Makhonine који је направио незапаљиво гориво,које не загађује и завршио је исто као и Никола Тесла. Умро је напуштен и сам. Није студирао у чувеним British School , који у својим књигама укида исторју,како би нас научили будућности,него је читао заборављене књиге прекривене прашином.

Ово је још један од разлога зашто милиони странаца одлазе у туђу земљу како би се борили и тако зарадили пензије. Долар, долар, долар речи које су сумрак и сан Слободног човека. Ето зашто се светски државници окружују чуварима, јер није лако и сигурно живети у овом свету НЕСЛОБОДНИХ људи, у коме није јасно од кога се треба пре чувати, народа или терориста.

Њима није било важно да је за једну нафтну бушотину требало послати батаљоне војске сачињене од емиграната, који се крију под шлемовима и не виде да су свих боја и раса. То су младићи који су били приморани да иду у рат како би добили сталну дозволу за рад или омогућили својој породици да преживи у овом економском вртлогу.

Па чему онда љутња америчког Амбасадора јер Премијер није потписао реформу,или зато што нисмо урадили оно што је неко планирао!! Можда би да га прође љутња било боље да послуша познату италијанску песму TU vuoi fare l americano, и мало се развесели.

Сви ти који иду около и на поклон дају територије, они који другима говоре шта треба да кажу, како да дишу,како да седе и како на крају да га убију заборавили су да је Америка једина земља у којој пре извршења смртне казне над неким још једном добро изврше дезинфекције игле, немајући објашњења зашто већ јeдном ову пресуду не укину. Можда је то приврженост традицији јер је прву електричну столицу измислио Едисон, како би се супроставио Николи Тесли и показао колико је његова струја опасна и тако извршио приватизацију General Electric у Edison General Electric, која је касније прерасла у General Electric. Како се ништа не дешава случајно то је био и увод у организацију Federal Reserve. Ера папирног новца је готово завршена,након 11.септембра свет је потпуно прешао на електронске монете, које ће уништити све државе, њихове Уставе, још више их задужити како би усвојили нове библије: SKYPE, GOOGLE, MSN, ICQ, YAHOO.

Али,Мистер Сам, Io sono Italiano и остаћу Италијан.
E.Nacija

Da li znaš sa čime su srušili F17 i zašto su sručili onoliki arsenal tomahavka na naše kuće, ko je direktno finansirao te operacije ??

Da li je uputno da to kažem javno?

Njima ni ne treba odobrenje kongresa, jer kada je gusto tj. treba još da se zaradi, onda neke firme same finansiraju te projekte, kao što su nas sprašili 1999 godine a finansijeri su direktno bili firme Tomahavk i Helikopter, redovni remont u SAD sa nosača aviona iz Mediterana koštala je tada oko 116.000.- dolara, bilo je jeftinije sručiti to kod nas, a usput će da rešavaju neke druge stvari koje se još rade btw. Srušili su fantoma naši dragi seljani i rezervisti sa protivgradnom raketom. Zato je u to vreme posle nekoliko dana od obaranja bilo smeha na konferenciji za štampu našeg generalštaba jer nisu smeli da kažu, komentar je bio "ne biste verovali sa čimo smo ga oborili". Eto Panto odgovorih na pitanje od pre mesec dana. Šta bude biće.