chetkica ::

Valjda. U Novom Sadu u periodu kada smo živeli tamo, i nešto duže koristila se, pa sad imenica, zamenica ne znam ni sama: GaaAaaariii, ali onako otegnuto, tvrdo. Šest punih meseci i ja sam bila GaaaAaaariii. 'de si GaaaaAaariii, i tako to.

Gari je naziv za druga

Evo, još nešto:neobičnim jezikom, skoro zaboravljenim rečima:

BABINO PISMO

Stasao Lalin sin Mita za soldata vojske kralja Lesendre, pa ga mobilisali i poslali u neku šumadijsku zabit. Brzo on zaslužio i nagradno odsustvo, pa se nekoliko dana posle povratka iz Tomaševca u kasarnu iznenadio što mu otac šalje pismo.“Mito, sine, kad si bio o Božiću na urlabu, što si ukro babin brijač, te sad baba nema čime se ljuštiti, neg ide rutav ko kera?
Mito, sine, javljam ti da smo kravu Belku vodili u Debeljaču na vašar, pa smo je prodali. Ne znam ko će se s njom usrećiti, moraće u lulu musti.
“Mito, sine, javljam ti da smo pre nekoliko dana ja i nana išli u Botoš na vašar, pa je garov išo za kolima i preplivo Tamiš, pa ga oma tamo uvatio šinter. Moro sam platiti za njega dva dinara, al’ šta sam drugo mogo. Valjda neću ja lajati?!
“Mito, sine, javljam ti da nam je nana pre neki dan mesila lebac, pa je od komšije Galkoca unajmila naćve. Kad je lebac već bio umešen, a nana iznela naćve nasred avlije, ovo naše ždrebe se zaigralo stalo, baš ih provalilo. Odneli mi naćve natrag, a oni pitaju što su provaljene, a mi smo kazali: što se nas to tiče.
“Mito, sine, javljam ti da smo u selu dobili novog popu, kažu čudo učevan čovek. Nosi cviker na nosu, a kad se opije sa svima se ljubi.
“Mito, sine, e sad ti nana šalje 20 dinara, da ja ne znam.”
V. Sudarski