BALKAN CAFE "AUSTRALIJA"

PantaOz · Poslao: Ned Jan 20, 2008 8:30 am Naslov:

Sacekaj da ja za koju nedelju dodjem, pa cu ti kupiti nove papuce... da ti nije dosadno citajuci ih...

_________________
Vera bez ljubavi cini nas fanaticnim!
Duznost bez ljubavi cini nas zlovoljnim!
Red bez ljubavi cini nas sitnicavim!
Moc bez ljubavi cini nas nasilnim!
Pravednost bez ljubavi cini nas okrutnim!
Zivot bez ljubavi cini nas bolesnim!

mina · Poslao: Pet Feb 08, 2008 2:46 am Naslov:

"Dok kisa napolju pada,ja te stvarno volim.Valjam se po tvom narandzastom prekrivacu i ti si lep.Stojis i gledas me uplaseno.Volim kad me gledas uplaseno.Tada su ti krupne oci ogromne,razrogacene.Gledaju me upitno,detinjasto i plave su.Trepavice su ti dugacke i ravne.Ruke su ti ispruzene na gore u cudjenju.Ja te opet iznenadjujem.Opet ne znas sta mi je.Pitas se da li sam ozbiljno ljuta.A ja znam da sam sada prosto razmazena.I uzivam u svakoj sekundi.Ja sam mala devojcica koja ima pravo da se duri.Vec u sledecem trenutku bicu opet odrasla zena.Tvoja devojka.Ali sad imam pidzamu,nas krevet ,kisovito jutro koje je lepo jer su uz tebe sva lepa,ljubav koja je ispunila nas malen stan,i tebe.Zacudjenog,sa dlanovima ispruzenim na gore i sirom razrogacenim ocima.Imam sve sto mi je potrebno za srecan trenutak.I jos jedan.Brojim sekunde ciste miline dok ne prasnem u smeh i poljubim te.Mozda cu posle morati da ti se umiljavam da bi mi oprostio ove gluposti,ali sada,ti mene lecis.Jer me volis iako nisam dobra.Iako sam skupila latice i isturila bodlje.Ti znas da ih ne lomis.Ti ih pomilujes i one uzdrhte od miline.Ti mene celu negujes.Ne menjas me.Oslobodio si me pritiska.Dao si mi sve moguce slobode.Ti umes sa mnom.
Zbog svega toga ,i zbog jos milion imenovanih i neimenovanih stvari ,ja te volim.Volim te vise od bilo koga i cega.Volim te na sve zdrave i nezdrave nacine.Volim te siroko i koncentrisano. Volim te srcem i razumom.Volim te crno,belo i u svim nijansama sivog.Volim te kao maca i kao grabljivica,volim te nezno i silovito,zelim da te zasmejem i rasplacem,da zbog mene krvaris i da ti ja zacelim sve rane.Zelim da vise nikad ne patis.Volim te posesivno i nesebicno.Zelim te samo za sebe i podelila bi te sa svima,jer zelim da svi vide koliko je lepo kad si voljen od strane tebe.Zelim da budes samo moj.Zelim da te volim na svaki moguci nacin,a onda da otkrijem nove.Zelim da budemo zajedno do kraja svih svetova....Jer ti si moja ljubav."

Bojana Tomic

glisha · Poslao: Uto Mar 04, 2008 11:16 am Naslov:

Šta ću biti kad porastem

Ja kad pojastem vojio bi da budem oficij. Vojio bi i da kad ja pojastem imamo deset vojski, a ne samo tji. Onda bi sva djeca mogja bit oficiji. To je naajboi poso.
Kad je mij, ništa ne jadiš, samo se igjaš na kompjuteijima i simulatojima i vježbaš gađanje, i pjimaš platu i ideš na dežujstva, i zajebavaš jegjute i imaš naaajboje vozne pajkove u djžavi, i sve te cuje gjedaju.
A kad je jat, onda sjediš u nekoj kancejajiji, i šajaš po mapama, i pišeš najeđenja, a oni što su se zajebaji pa postali inžinjeji i pjofesoji, oni mojaju da ti čiste čizme i da čuvaju stjažu, i da idu u jujiš kad tebi tjeba ojden ili unapjeđenje.
Oficij u jatu ima svog šofeja i gojiva kojko mu tjeba, i uvijek ima naaaajboju unifojmu i naaaajboje čizme i kobasice i uvijek spava u kjevetu, a oni što su se zajebaji pa postaji ajhitekte i magistji i doktoji, oni jedu jižu i imaju sve podejano na sebi.
Kad je mij, oficiji ništa ne mojaju da jade a imaju sigujnu pjatu i imaju najboje zdjavstveno sigujanje, a svi djugi koji mojaju da jade nemaju sigujnu pjatu i mojaju da dignu kjedit da pjate doktojima pjegjede.
Vojio bi da uvijek imamo puuuno puuuno nepjijateja, jej su nepjijateji oficijima najboji pjijateji.

Nenad Veličković

_________________
... Od rođenja se mučimo sa istim pretesnim svetom,
pa su nam nevidljiva krila jednako iskrzana
i svima nam se lome na jednom istom mestu:
tu gde počinje zagrljaj...

PantaOz · Poslao: Sub Maj 03, 2008 7:08 am Naslov:

Priča jedne svijeće

Zapalili ste me i gledate moje svjetlo.
Radujete se jasnoći i toplini koju darujem.
Veselim se da smijem gorjeti za vas.
Da nije tako ležala bih u nekoj kutiji bez koristi.
Smisao dobivam tek po tom što gorim.
Ali, dobro znam, što dulje gorim, to kraća postajem,
to se više bližim svome kraju.
Izgorjela je, reći ćete, a što je ostalo bacit ćete.
Znam, za mene postoje dvije mogućnosti:
Ili da ostanem u kutiji, u tami,
ili gorenjem postajem kraća,
dajem sve što imam u korist svjetla,
a time dovodim samu sebe svršetku.
Ipak, ljepše je ako smijem nešto dati...
Gledaj, isto je tako s vama ljudima!
Ili se povučete, ostajete sami za sebe i sve je hladno i prazno,
ili se približite ljudima i darujete im od svoje topline i ljubavi
i onda vaš život dobiva smisao.
Ali, znajte i to, da za ovo morate dati nešto od vas samih,
nešto od vaše radosti, od vaše srdačnosti, od vašeg smijeha,
možda nešto i od vaše tuge.
I ne trebate bojažljivo razmišljati o tome kako sačuvati sami sebe.
Mislim da samo onaj koji druge veseli, postaje sam veseliji.
Samo onaj koji je svjetlo drugima, sam će primiti svjetlo.
Što više gorite za druge, to će svjetlije biti u vama samima.
Mnogi su ljudi samo zato tmurni i neraspoloženi, jer se boje biti ovdje
za druge, tuže se i neprestano gunđaju na teška vremena.
Još uvijek nisu shvatili ovo:
Jedno jedino svjetlo koje gori, više je i vrijednije,
Nego sva tama svijeta.
Dopustite dakle da vas malo ohrabrim, ja mala svijeća.