Dok tvoj brod led lomi ,

I po mom srcu bolno plovi,

Razdire me briga i tuga

jer hladnoca i ledena belina

cudna su dva druga.



Dok bolno uzdizem glavu

I screcem sirinu plavu

Misli se roje...

Molim Boga da nas ove sirine, spoje.



I znaj:

Da kada tvoje umorne ruke

Pokriju drago mi lice

I kada misli zarone u tamne dubine

Bicu tu

I nezno ti milovati kosu

A ti onda zamisli u svoj toj ledenoj belini

Polja prepuna cveca i jutarnju rosu

Potok i let leptira

I nezni povetarac koji mi kosu dira



Decace moj dragi

Zelim svim srcem

Da mi te sa tog puta Bog sto pre vrati

A ti znaj

Da ce u korak

Sreca tvoja uvek da te prati.

ZVERONJI OD ZVERKE

Mi veverice bojimo se ZVERI.
A valjda si ti neka neopasna jako zverka,
dok si se odlucio za ljubavne pesmice.

Za dobrodoslicu,evo, poklanjam ti jednu poznatu,
staru,lepu,da se prisetis i tako... da ti bude pitomije...

Mahalica,okologlobusna!


Arsen Dedić


Ne daj se Ines

Ne daj se Ines
ne daj se godinama moja Ines
drukčijim pokretima
navikama
jer...još ti je soba topla
prijatan raspored i rijetki predmeti
Imala si više ukusa od mene
tvoja soba-divota
gazdarica ti je u bolnici
Uvjek si se razlikovala
po boji papira svojih pisama
po poklonima
pratila me slijedećeg jutra do stanice
i ruši se zeleni autobus
tjeran jesenjim vjetrom
kao list
niz jednu Beogradsku padinu
u večernjem sam odjelu
i opkoljen pogledima
ne daj se mladosti moja
ne daj se Ines
Dugo je pripremano naše poznanstvo
i onda - slučajno, uz vruću rakiju
i sa svega nekoliko rečenica
loše prikrivena želja
tvoj je način gospođe
i obrazi seljanke
prostakušo i plemkinjo moja
a tvoje grudi - krevet
i moja soba obješena u zraku kao narandža
kao narandžasta svjetiljka
nad zelenom i modrom vodom Zagreba
Proleterskih brigada 38 kod Grkovića
Pokisla ulica od prozora dolje
i zvuk predvečernjih tramvaja
lijepi trenutci nostalgije, ljubavi i siromaštva
upotreba zajedničke kupaone
i... molim vas ako tko pita...
evo me ustajem tek da promjenim ploču
da li je to nepristojno u ovakvom času
Mozart Requiem, Agnus dei
...meni je ipak draži početak
Raspolažem sa još milijun bezobraznih
i nježnih podataka naše mladosti
koja nas pred vlastitim očima vara, krade
i napušta
ne daj se Ines
poderi pozivnicu, otkaži večeru
prevari muža
odlazeći da se počesljas u nekom boljem hotelu
dodirni me ispod stola koljenom
generacijo moja-ljubavnice
Znam da će još biti mladosti
ali ne više ovakve
u prosjeku tisuću devetsto trideset i osma
ja više neću imati s kim ostati mlad
ako svi ostarite
i ta će mi mladost teško pasti
a bit će da ste vi u pravu
jer sam sam na ovoj obali koju ste ostavili
bezvoljno
A ponovo počinje kiša
kao što već kiši u listopadu na otocima
more od olova i nebo od borova
udaljeni glasovi koji se mješaju
glas majke, sestre, ljubavnice, druga,
broda, brata...
na brzinu pokupljeno rublje pred kišu
i nestalo je svjetla s tom bjelinom
još malo šetnje uz more i... gotovo
ne daj se Ines

hvala ti Veverice , miroljubiva sam ja ZVERKA a narocito za.......a!

Evo za zaljubljene nešto lepo ...

Mirna zora, blistavo plava
Pojačana danom
Kao i sreća
Plava ... plavlja ... najplavlja,
Beli oblačići zadovoljstva,
Radost koja nas preliva,

Dok nas je zalazak Sunca
Obavijao u nežno roze
Stopili smo se u
Strasno grimizno zbogom,
Zemaljska duša i Kosmička duša
Prsnule su od lepote.

Kada je pala noć,
Mlad mesec
Smešio se krišom u mraku,
Nasmejala sam se i ja njemu
I pomislila:

Preko pola sveta
Tvoje nebo
Ispunjeno je ovim istim
Zlatnim smehom
I nadala sam se da si ga ti
Svetlucavo ... oko
Video i čuo.

I tako smo nas troje
Sjedinjeni u našem zadovoljstvu
Svako u svom sopstvenom prostoru
Zajedno razdvojeni
U beznačajnoj udaljenosti.

I spavala sam
U svetu
Ispunjenom osmesima.

Ričard Bah - Most preko večnosti

veverice, zverka, je u stvari mala zverkica - SRECICA...nije ona opasna, znam da se ti plasis zveri, ali ona se samo malo presvukla i ima sad taj zli kostim

tako je domacini , kako je lepo kada se svi znamo!!!
ma zaista mi je ovde nesto posebno , stalno se pitam sta ovaj forum ima sto drugi nemaju.
mozda odabrane ljude ...

Mozda ;)

A znamo svi da dom cine ljudi koji u njemu zive...a kucu moze svako sagraditi

PITACES

Pitaces me jednom gde sam do sada bila
I da li sam za tebe zivela ili samo snove snila,
Pitaces da li su jabuke neseg vrta bile u cvatu
Da li sam brinula o ognjistu i nasem vrtu
Pitaces da li su ruze sto smo zajedno sili
Joj uvek lepe
I da li su mladenci kod komsija, ovog proleca
Srecni i lepi bili
Jel bilo muzike i kolaca
Vesele pesme i igre, razdraganih trubaca
Pitaces da li je starica majka
Sto manje placna i cesce vesela bila
Da li je mazila stvari tvoje
I svakog jutra na kapiji, kao slucajno, cesljala kose svoje
Da li je cesto spominjala ime tvoje
I govorila : gde god bio sine neka te prate i cuvaju misli moje

Pitaces, sve ces pitati, znam.

Bices zeljan topline i
Vrta naseg, pomracine,
Meseca punog nad nasim sokakom
Sustanja sljunka pod mojim korakom.
Tople pogace, pita I kolaca
Domaceg vina, gitara
Nas dveju I starih drugara…
Bices zeljan poljubaca nasih
Skrivenih , strasnih
Beline postelje nase
Koja mirise na cvece
Cekanja zora u narucju mom
Kao da nas nista razdvojiti vise nece


Neka te Bog cuva I u stopu prati
A iznad svega neka nam te zivog, zdravog I srecnog vrati

samo za Zveronju od njegove Zverke

Hvala ti Batice :pingvin:

Hvala, Glisa!

Cudesno vreme kraja 19. veka!
(I Lu Salome,opasnica).

Uvek ...

Evo još jedan odlomak.

Nakon što prima oproštajno pismo od Lu, 26 februara 1901 godine, Rilke piše ...

Ostao sam u mraku kao da sam oslepeo
Jer te moje oči više ne pronalaze.
Nejasna užurbanost dana
Za mene je sad samo zavesa koja te skriva.
Gledam u nju nadajući se da će se dići
Jer je iza nje ostao moj život,
Srž i sušta zakonitost moga života
A ipak i moja smrt ...