Капут немоћи
Мрак је миловао град
и дан, коме назирао се крај,
просјака као да питао је тад
чиме утолио би глад
На плочнику док мир је звонио
тетурави старац кораке је крио,
тело бранећи од последњег слома,
уморног га, сенком издужио
И пре него клекне на престолу бола,
утолиће глад мрвицом са стола,
згрчен у углу скриће се од зиме
питајући ноћ, памти ли му име
Устајалом надом пратиће одлазећи дан,
утонуће у сан нове зоре у која тек креће
огрнут капутом своје немоћи,
преживеће,
а можда и неће.
Откуцај срца
Срце када за рукав повуче
кораком под ноге свемир свуче,
полетиш у празно,не размишљаш
у кораку да ли свет имаш
Душом када би само дисао
реч више не тражи смисао,
постајеш биће које битише
живот који дисањем пише
Једним откуцајем срца када си вођен,
Аморовом стрелом паднеш погођен,
добијеш крила и тело се њише,
Заљубљен си и шта би ти више ?
V.M lično
iskreno... ovo mogu da Vam dam, jer mislim da i nije nešto , ostalo... alo deco, šta je sa autorizacijom
