BALKAN CAFE "AUSTRALIJA"

PantaOz · Poslao: Sre Okt 28, 2009 12:44 pm Naslov: Bogovi Asteka

Ehecatl

Huehuecoyotl | Huehueteotl |

Xolotl

Yacatecuhtli | Yiacatecuhtli |

_________________
Vera bez ljubavi čini nas fanatičnim!
Dužnost bez ljubavi čini nas zlovoljnim!
Red bez ljubavi čini nas sitničavim!
Moć bez ljubavi čini nas nasilnim!
Pravednost bez ljubavi čini nas okrutnim!
Život bez ljubavi čini nas bolesnim!

PantaOz · Poslao: Sub Okt 31, 2009 11:35 pm Naslov: Piri Re’is-ova mapa

Imao sam prilike da posetim Topkapi muzej u Istanbulu i hteo sam da sada spomenem i vezu sa Latinskom Amerikom jednog od eksponata izložbe: mape koja je pronađena u staroj Carskoj palati u Carigradu 1929 godine. Ovo je bila mapa admirala turske mornarice Pirija Ibn Hadži Memmeda poznatog kao Piri Re’is. Karta je naslikana na pergamentu i datirana 1513 godine. Sačuvana je samo zapadna polovina koja pokazuje obalu Atlantskog okeana, od Francuske i Kariba na severu do Antarktika na jugu. Piri Reis je za crtanje svoje karte koristio više lokalnih karata koje je spajao u jednu, a on je izjavljivao da je moguće da su korištene i neke kopije strijih karata. Ova mapa je ipak predstavljala naučna dostignuća daleko ispred mogućnosti moreplovaca i kartografa renesanse, srednjeg veka, arapskih geografa ili poznatih geografa starog veka.

Mapa se značajno razlikuje od drugih mapa Amerike iz 16 veka jer prikazuje Južnu Ameriku i Afriku u tačnim razmernim geografskim dužinama, a takođe i delove Antarktika koji su odavno prekriveni ledom, a koji su na karti iscrtani kao da nisu (a to je moglo biti oko 9000 godina ranije). Geografska širina se u 15 i 16 veku mogla odrediti astronomskim posmatranjima ali pomorci 16 veka nisu imali načina da otkriju dužinu osim da nagađaju jer je hronometar bio izmišljen tek posle 250 godina.

Sa takvom zaostalošću nauke o navigaciji u 16 veku je jednostavno neobjašnjivo kako je mapa Pirija Re'isa tako precizna, kako u vezi širine tako i dužine. Sve ukazuje na to da je u rukama imao izvornu kartu Afrike, Europe i atlantskih ostrva koja se zasnivala na kartama koje su izvorno najverovatnije bile nacrtane nekom vrstom trigonometrijske projekcije prilagođene zakrivljenju Zemlje.

_________________
Vera bez ljubavi čini nas fanatičnim!
Dužnost bez ljubavi čini nas zlovoljnim!
Red bez ljubavi čini nas sitničavim!
Moć bez ljubavi čini nas nasilnim!
Pravednost bez ljubavi čini nas okrutnim!
Život bez ljubavi čini nas bolesnim!

PantaOz · Poslao: Sre Nov 04, 2009 6:08 am Naslov:

I moram da se pohvalim... a kome ću ako neću vama... Very Happy

upravo sam dobio poziv od Roberta Salinasa Prajsa da posetimo zajedno dve piramide u Meksiku koje će mi on lično pokazati... i imaćemo prilike da se družimo i pričamo o svemu... a ako niste znali ko je on, evo malo podsećanja!

Citat:

Jedan dan sa Robertom Salinasom Prajsom

Svet je rođen na Balkanu

Svojevremeno je izazvao pravi zemljotres teorijom da je Troja u dolini Neretve, a sada obilazi Srbiju, priprema nove projekte čiji će rezultati, kaže, baciti novo svetlo na nastanak svetske istorije

Roberto Salinas: Meksikanci vole agresivnije žene, ali moj tip je Marija Linda, tiha i nežna

Gde se pojavi Roberto Salinas Prajs tu su novinari, naučnici, znatiželjnici, svi koje zanima šta novo o nastanku svetske civilizacije nudi ovaj meksički istraživač drevnih kultura. Pažnju svetske javnosti izazvao je, da podsetimo, zemljotresnom teorijom da Troja nije u Maloj Aziji, već u dolini reke Neretve. Zbog moguće gužve koju je po svaku cenu hteo da izbegne, Roberto je u Beograd stigao i otputovao neopaženo.

Zaljuljalo se tlo sastavljeno od čvrstih istorijskih teorija kada je pre dve decenije Roberto na jednoj televiziji u Meksiku bukvalno uzviknuo: "Drevna antička reka Skamander je Neretva, a stari grad Gabela u njenoj dolini je Troja". I lavina je krenula. Kulminiralo je 1984. godine kada je Roberto objavio knjigu "Homerova slepa publika" gde do detalja obrazlaže svoju teoriju. "Naučnik ili šarlatan", "Genijalni pronalazač ili avanturista", "Meksikanac ruši drevni mit", bio je samo deo naslova u brojnim novinama. Stručnjaci su zaoštrili pera, ukrstili koplja, zauzeli gard. Jedni za odbranu Robertove teorije, drugi za napad. Nikoga tada nije ostavio ravnodušnim čovek koji se usudio da sruši jedan mit, da pokida jednu veliku, jaku i važnu kariku u lancu istorije.

Ne čudi što je u tom trenutku Roberto bio jedan od najtraženijih ljudi na svetu. Sigurno je da nema ni đaka ni naučnika koji ne zna priču o Troji ili Ilionu, moćnom i velikom gradu kralja Prijama. I svi znaju priču o velikom ratu koji su protiv Trojanaca poveli grčki vladari predvođeni Agamemnonom kako bi vratili lepu Jelenu, ženu kralja Menelaja koju je Paris oteo Spartancima. Bilo je to davno, pre trideset i dva veka. Znaju svi da je taj rat opevao Homer u "Ilijadi", a da je u "Odiseji" opevao lutanje jednog od junaka rata - Odiseja, kralja Itake, koji je deset godina lutao tražeći otadžbinu. Između tih spevova i Šlimanovih istraživanja na brdu Hisarlik u Maloj Aziji ima protivurečnosti, praznina. U taj prostor svojom teorijom udenuo se Roberto Salinas Prajs.

Sve podredio Homeru

U debelom hladu na obronku planine Rtanj, Roberto se sa osmehom na licu priseća dana kada je započeo druženje sa Homerom.

Kraj makete Galerijeve palate Romulijane

- Nastanak svetske civilizacije moja je preokupacija još iz đačkih dana - veli Roberto. - Pročitao sam sve što mi je došlo do ruku. "Ilijada" i "Odiseja" su nešto čemu sam se često vraćao. Sumnja da tu nešto ne štima rodila se onog trenutka kada sam u jednom antičkom izvoru pročitao da se Troja nalazi severno od Soluna. Kod drugih pisaca naišao sam na podatak da se Trojanski rat odigrao na Balkanu. Vratio sam se na Homerova dela, a pod lupu sam stavio i iskopavanja Šlimana. I tako sam počeo da uviđam brojne nejasnoće i kontradiktornosti.

Zaljubljenik u hotelijerstvo, vlasnik lanca restorana, ugledni meksički biznismen sve je tada napustio kako bi se posvetio izučavanju "Ilijade" i "Odiseje".

Roberto često pravi pauze zagledan u ogoleli vrh misteriozne planine Rtanj koji nemilosrdno prži julsko sunce. Zna za priču da na ovu goru često sleću leteći tanjiri, da im meštani i doček priređuju. Zna i za pretpostavku da je tu bilo mesto okupljanja i boravka slovenskih božanstava, da je to srpski Olimp.

- Tada su za mene nastale besane noći - priseća se Roberto. - Nisam mogao ni da jedem, ni da spavam. Bio sam ubeđen da Troja koju je otkopao Šliman nije Troja o kojoj piše Homer. Množila su se pitanja. Da li je Troja grad ili država, dokle se prostiralo trojansko carstvo, šta sve može da se nađe u Gabeli i na jadranskim ostrvima, ko su bili Trojanci i gde su nestali posle propasti Troje, kakva je njihova veza sa Ilirima... Tražio sam Troju godinama. Izbor se sužavao i Jadran, kao mesto gde je lutao Odisej, sam se nametnuo. A kada sam u Neretvi prepoznao antičku reku Skamander, ostalo je bilo lako. Došao sam u ondašnju Jugoslaviju, seo u kola, vozio se magistralom, ušao u dolinu Neretve i došao do Gabele kao krajnjeg cilja.

Odmiče dan, valja krenuti dalje. U kolima Roberto nastavlja priču.

- Velika je razlika između onoga što se kod Homera može pročitati o Troji i onoga što naučnici govore o trojanskoj kulturi. Trojanska kultura predstavlja široki spektar ekonomskih, političkih, pravnih, verskih, literarnih tema, a Homer je bio samo jedan od njenih kulturnih aspekata. Proizvod te kulture su bili tekstovi "Ilijade" i "Odiseje" kao potvrda ideje da je trojanska kultura značila početak celokupne zapadne civilizacije. Sve ostale kulture koje su paralelno cvetale ne mogu da budu utemeljene kao duhovni koreni zapadne civilizacije, kao što to može da bude trojanska kultura.

Interesovanje za sanskrit

U izložbenom prostoru zaječarskog Narodnog muzeja Roberto sa posebnom pažnjom sluša priču kustosa o životu Galerija, jednog od nekoliko rimskih imperatora rođenih i sahranjenih na tlu Srbije. Hoće Roberto što više podataka da čuje i predmeta da vidi vezanih za istoriju Balkana, što je trenutno njegova sfera interesovanja. On je, naime, kao i veliki broj naših naučnika zagovornik teorije da je Balkan, odnosno naše Podunavlje, kolevka evropske, pa možda i svetske civilizacije. Zna Roberto da je potpora te teorije u rezultatima istraživanja na Lepenskom viru, Vinči, praistorijskim rudnicima u ovom delu Srbije. Dugo je u muzeju stajao ispred glave imperatora Galerija izrađene od egipatskog crvenog porfira. Posmatrao je taj lik, analizirao crte lica, tražio, reći će kasnije, vezu i potporu za neke svoje nove teorije.

Ambiciozni plan da se u jednom danu obiđe pola Srbije definitivno je pao u vodu u kući Branislave Božinović u selu Vražogrnci. Roberto je hteo i nju da upozna. Branislava je sanskritolog, jedna od nekoliko osoba u svetu koja govori na ovom drevnom izumrlom jeziku. Autor je prvog toma srpsko-sanskritskog rečnika, drugi tom će ugledati svetlost dana na narednom Sajmu knjiga u Beogradu, a treći je u pripremi.

U prostranom i sa ukusom nameštenom dnevnom boravku gde debeli zidovi ne dozvoljavaju da uđe više od 20 Celzijusovih stepeni, Branislava i Roberto započinju razgovor kao da su stari znanci, dugogodišnji saradnici, kao da su nastavili juče prekinutu priču. Domaćica, avio-inženjer po struci koja je sve podredila izučavanju sanskrita, kratko i efektno objašnjava i pokazuje da je srpski jezik najbliži od svih jezika drevnom sanskritu.

Atmosfera je takva možda i zbog španske muzike koju je domaćica odnekud iskopala, pa se u razgovor uključila i prilično ćutljiva gospođa Marija Linda. Do tada je uglavnom bila zaokupljena svojim problemom: kako da nađemo prodavnicu sa proizvodima Fabrike "Kristal" iz Zaječara. Roberto džentlmenski priznaje da mu je ona u dugotrajnim komplikovanim istraživanjima pružala veliku podršku, da je svuda po svetu putovala sa njim, što joj, verovatno, kaže u šali, i nije bilo teško, ali da je uz njega i dosta toga o istoriji sveta naučila.

- Lezbos je Brač koji se u 24. pevanju "Ilijade" spominje uz Makar (Makarska) čijem kraljevstvu je pripadao, Hvar je Lekton, Vis je homerovski Lemos, Korčula je Tenedos na kome je sagrađen čuveni trojanski konj - u dahu izgovara Roberto dok domaći sok od višnje razblažuje kiselom vodom. - Taj konj je, zapravo, bio brod. Lastovo je Ehina, a Mljet je Zakintos.

Sve izgleda jednostavno kada čovek sluša Roberta. Sve je jasno i prosto se čovek zapita kako se niko pre Roberta nije setio toga. Ipak, iako iza te njegove priče stoji višedecenijski danonoćni rad, mnogo toga još ostaje nejasno, maglovito kao što su bili predeli kroz koje je lutao Odisej. Pitanja se množe.

A kakvo bi to druženje bilo da se ne povede razgovor o kuhinjama, ženama, muškarcima. O svom narodu Roberto veli da je dobar, gostoprimljiv, emotivan. Žene su dobre domaćice kao što je i njegova Marija. Muškarci vole malo jače žene, muškobanjastije, agresivnije. Te nisu njegov tip, kaže, što potvrđuje i izbor supruge. Marija je tiha i nežna.

Gaji Roberto velike simpatije i prema srpskom narodu. To je pokazao u vreme agresije NATO, trebalo je imati veliku hrabrost, pogotovo oni koji žive sa druge strane okeana, pa stati na stranu tada satanizovanog malog srpskog naroda. A upravo je to učinio gospodin Roberto Salinas Prajs. Pisao je članke o satanizaciji Srba, o velikim zaverama i svetskim igrama. Deo toga, kao serijal, baš u vreme najjačih udara objavila je "Politika". Mnogo toga je tada Roberto stavio na kocku. Njegovo ime kao uglednog biznismena i te kako je poznato ne samo u Južnoj Americi. Moglo je to da mu zatvori mnoga vrata. Ostao je Roberto tada čvrst u uverenju da je na pravoj strani, kao što je čvrst u uverenju da je Troja u dolini Neretve, da su Srbi mnogo pre sedmog veka boravili na ovim prostorima, da će se sigurno dokazati da je Balkan pupak sveta. Opsada Troje trajala je deset godina, isto koliko o Odisejevo lutanje posle bitke. Ta dvadesetogodišnja borba poklapa se sa dvodecenijskim Robertovim dokazivanjem da Troja nije u Maloj Aziji. Ima li tu simbolike? Roberto misli da ima.

_________________
Vera bez ljubavi čini nas fanatičnim!
Dužnost bez ljubavi čini nas zlovoljnim!
Red bez ljubavi čini nas sitničavim!
Moć bez ljubavi čini nas nasilnim!
Pravednost bez ljubavi čini nas okrutnim!
Život bez ljubavi čini nas bolesnim!