ŠTA JE ZA VAS KAPITALIZAM ...PANTAOz

EVO NEŠTO O TOME SA

Only registered users can see links on this forum! Register or Login on forum!

Orvel danas Njegovi kriticari kazu da je on bio komunista,bolestan od TBC,razocaran,ali je imao zaista moc zapazanja.

Jedan mlad ruski umetnik(kome sam zaboravio ime) je nedavno rekao da je najteze ljudima u postkomunistickim drustvima jer je sve bilo laz sto su komunisti rekli o sebi a nazalost sve istina ono sto su tvrdili o kapitalizmu. (n)

A ŠTA JE ZA VAS KOMUNIZAM?

PO MOM BIVSEM SKOJEVSKOM ISKUSTVU
PO MOJOJ KOŽI I MOJOJ IZBJEGLIČKOJ SUDBINI OD 1991DO DANAS I DO DALJNJEG
FAZE RAZVOJA DRUŠTVENO-POLITIČKIH SISTEMA PO ONIM PESIMISTIMA KAO I JA,
A PESIMISTA JE SAMO BOLJE INFORMIRANI OPTIMISTA, BILE SU

PRVOBITNA ZAJEDNICA
ROBOVLASNIŠTVO
FEUDALIZAM
KAPITALIZAM
ALKOHOLIZAM:)

KOMUNIZAM...JER SAMO PIJAN ČOVJEK MOŽE OTIĆI IZ KAPITALIZMA U KOMUNIZAM...
A KAD SE OTRIJEZNI SHVATI DA JE KOMUNIZAM SAMO MUKOTRPAN PUT IZ KAPITALIZMA U KAPITALIZAM...
A NETKO OD RUSA JE VJEROJATNO LEŽEĆI POTRBUŠKE I SMIŠLJAJUĆI PSINE KAO I JA SADA NAPISAO
-KOMUNIZAM JE ZAMIŠLJENA TAČKA NA HORIZONTU, KOJOJ ŠTO SE VIŠE PRIBLIŽAVAŠ BIVA SVE DALJA:)

Citat:

KOMUNIZAM...JER SAMO PIJAN ČOVJEK MOŽE OTIĆI IZ KAPITALIZMA U KOMUNIZAM... A KAD SE OTRIJEZNI SHVATI DA JE KOMUNIZAM SAMO MUKOTRPAN PUT IZ KAPITALIZMA U KAPITALIZAM... A NETKO OD RUSA JE VJEROJATNO LEŽEĆI POTRBUŠKE I SMIŠLJAJUĆI PSINE KAO I JA SADA NAPISAO -KOMUNIZAM JE ZAMIŠLJENA TAČKA NA HORIZONTU, KOJOJ ŠTO SE VIŠE PRIBLIŽAVAŠ BIVA SVE DALJA:)

Ovo mi se jako svidja... i istinito je...

OK PANTAOZ DA SE PO APOSTOLU PAVLU POMIRIMO U SVAĐI JOŠ USPUT...

U KAPITALIZMU JE ISKORIŠTAVANJE ČOVJEKA NAD ČOVJEKOM,
A U KOMUNIZMU JE POTPUNO OBRNUTO. - ČOVJEKA PO ČOVJEKU

...usudio bih samo reći AMIN...neka tako bude...nek se vrši volja Božja...
ali đavoljak koji čuči u meni zvanom čigrasti čilac me vuče za ovu poganu jezičinu...
IMAM O TOME SVOJ STAV AL SE S NJIM NE SLAŽEM!?

Prva dekada 21. stoljeća: SVJETSKA KRIZA - UZROČNO-POSLJEDIČNE VEZE
Globalni anti-progres: liberalna demokracija – „globalna demokracija“, i marksizam – „globalni socijalizam“

Čarobnjaci Bush i Putin koji čarobno stvaraju Novi svjetski poredak

Nakon vojničke pobjede liberalnog Zapada u paktu sa sovjetskim svjetskim komunizmom (globalnim socijalizmom) nad njemačkim nacističkim poredkom (globalizmom u WWII) je utrka u (nuklearnom) naoružanju dovela u Hladnom ratu (1945. – 1989.) do sloma globalnog sovjetskog socijalizma i pada Berlinskog zida. Na trenutak se činilo da je svijet ušao u razdoblje svjetskoga mira: nestalo je „carstvo zla“ kako je antikomunistički am. predsjednik Ronald Reagan nazvao totalitarni SSSR. Komunizam i derivat marksizma, socijalizam nestali su kao jednopartijski sustav masovnog kršenja ljudskih prava, represije, genocida i terora, i ustupili mjesto sustavu liberalizma - višestranačju i liberalnoj demokraciji.

Skok iz komunizma bez ljudskoga lika u kapitalizam bez ljudskoga lika doveo je mnoge narode, koji su se nekoć bili mimo svoje volje našli pod komunističkom čizmom i s ograničenim suverenitetom, u položaj obespravljenih starogrčkih helota koji u postkomunističkom svijetu Europe i zapadne hemisfere nemaju doduše vidljive lance robovlasničkog sustava jer je ideologija liberalizma sofisticirana paukova mreža Velikog brata (Big Brother ili Orwellov prikaz totalitarnog sustava nadzora i obespravljivanja), i takva situacija je opasnija zato što je izvana primamljiva, uostalom kao i marksizam: naoko se čovjeku nudi apsolutna sloboda do totalnog hedonizma na rubu barbarizma koji vodi moralnom propadanju društva, tradicionalnih nacionalnih vrijednosti, napadu na religiju i ćudoređe, na čovjekovo dostojanstvo, na obiteljske vrijednosti na kojima društva počivaju ili se raspadaju ako se raspada obitelj kao osnovna ćelija društva. Čovjek u sustavu liberalizma postaje „cool“ i „solo“ - kao usamljena duša na nekom pustom otoku. Konzum droge, bombardiranje reklamama kao poseban perfidni oblik manipulacije čovjekova mišljenja, globalno tako zvano slobodno tržište koje bi trebalo shvatiti kao lovno područje za odstrel čovjekove slobode, i kreditni sustav koji uz opojna sredstva i njihovu „zlouporabu“ od čovjeka čini ovisnika i sirotinju. Sudske ovrhe na zapovijed banaka (u vlasništvu liberala) i pljenidbe kao posljedica lihvarskog kreditnog i monetarnog sustava, te iznenadna smrt kao posljedica ovisnosti o heroinu koja počinje pušenjem trave ili popularnoga „jointa“ su neke od metoda porobljavanja i podčinjavanja ljudi. Pušenje trave se medijski popularizira već za osnovne školarce pa dalje preko srednje i sve do fakulteta a na poslu među srednjom klasom je onda popularan kokain, dok se heroin ima smatrati posljednjom stanicom kao „Endlösung“ u Auschwitzu! Liberalni tzv. main-stream mediji za oblikovanje javnoga mišljenja, sa svojim brojnim „stručnjacima“ ili „ekspertima“ pri tome služe za pranje mozgova narodnih masa.

...SAD SAM NAŠAO DA JE OVO GORE OD NEPOTPISANOG AUTORA NA ...CRNI BLOGOVI KOMUNIZMA...

Prikaz knjige: Aleksandr Dugin, Geopolitika postmoderna – vremena novih imperij. Očerki geopolitiki XXI veka, Amfora, Sankt-Peterburg, 2007.

Nebojša Vuković
Prikaz knjige: Aleksandr Dugin, Geopolitika postmoderna – vremena novih imperij. Očerki geopolitiki XXI veka, Amfora, Sankt-Peterburg, 2007. (*)
U teorijskom smislu, Dugin je, bez sumnje, najistaknutiji savremeni predstavnik političko-filozofske koncepcije koja se imenuje kao ( neo ) evroazijstvo. Ukratko, reč je o shvatanju Rusije kao specifične zemlje koja ne pripada sasvim niti Istoku, niti Zapadu, već predstavlja “kontinent za sebe”, odnosno osobenu celinu koja se formirala pod uticajem različitih drevnih civilizacija i kultura. Za razliku od uobičajenih “školskih” shvatanja, po kojima se Rusija odlikuje, pre svega, slovenskim etničkim elementom, pravoslavljem i pripadnošću evropskom kulturno-geografskom krugu, evroazijci smatraju da se Rusija istorijski formirala na sintezi slovenskog i turanskog (tatarskog) etničkog elementa, da su Rusi koliko Evropljani, toliko i Azijci, i da je ruska kultura, po svojim bitnim karakteristikama, tradicionalistička, kolektivistička i mesijanska. Iako verni pravoslavlju, evroazijci uvažavaju i sve ostale tradicionalne kulture, religije i civilizacije, poput islama, konfučijanizma, budizma i hinduizma. S druge strane, još je Nikolaj Trubeckoj, jedan od osnivača evroazijske geopolitičke koncepcije dvadesetih godina prošlog veka, tvrdio da su univerzalističke pretenzije Zapada da svoju kulturu i civilizaciju proglasi kao jedino verodostojne glavna pretnja duhovnoj samobitnosti i političkoj nezavisnosti Rusije i drugih azijskih država i naroda. Tokom vremena nadmoć Zapada (sa svim njegovim odlikama – agresivni militarizam, razulareni kapitalizam i socijalni egoizam) postala je tako teško podnošljiva da je Aleksandar Dugin, u još oštrijoj formi, definisao globalne dihotomije savremenog sveta i međunarodne politike. Pozivajući se, između ostalog, i na učenje nemačkog politikologa Karla Šmita, za ovog ruskog mislioca bazična činjenica evroazijske, pa i svetske istorije jeste sukob kopna i mora. Dok kopno simbolizuje tradicionalne vrednosti Evroazije, more je reprezent anglosaksonskog merkantilističkog društva i individualističkog pogleda na svet. Postojanje ovog dualiteta ne bi bilo problematično da Zapad, i pre svega SAD, ne nameću, na jedan agresivan način, svoje vrednosti i način života ostatku planete. Duhovno pokoravanje prate vojna inferiornost, ekonomska kolonizacija i političko-administrativna fragmentacija. Upravo se tim problemima – kako se odupreti globalnom Zapadu (agresivnoj geostrategiji Sjedinjenih Država) i kako odgovoriti na izazove koje on postavlja – bavi ova zanimljiva i inspirativna knjiga. Za razliku od mnogih ruskih analitičara koji zadovoljno trljaju ruke na svako povećanje cene nafte i gasa, Dugin nije nimalo srećan što se Rusija pretvorila u dostavljača energenata i sirovina kojeg trenutno obasipa “dolarska kiša”. Kako sam kaže, u jednom intervjuu iz 2005. godine, “da je cena nafte 8–10 dolara za barel, ja mislim da bi se u Rusiji započela realna modernizacija ekonomije, bila bi izrađena nacionalna strategija, brzo bi se promenila politička klasa i došli bi potpuno drugi ljudi. Šezdeset dolara za barel – to je smrt, to je narkotik, to će nas upropastiti.” (str. 287) Poput nekih drugih teoretičara, kao što je recimo Segej Karaganov, Dugin smatra da visoka cena energenata, koji čine osnovu izvoza, blokira impulse ekonomskog preobražaja ili, bolje rečeno, ne motiviše rusku privredu da se modernizuje i da načini tehnološki prodor.
Konačno, tu je i odeljak posvećen terorizmu, odnosno postmodernim ratovima. Posebno se osvrćući na terorizam sa muslimanskim predznakom, Dugin tvrdi da su islamski fundamentalizam, a posebno vehabizam, proizvodi zapadnih specijalnih službi, koji su tokom hladnog rata korišćeni protiv prosovjetskih režima u muslimanskom svetu. Naročitu pažnju ovaj ruski geopolitičar posvećuje uzajamnom odnosu terorizma i sredstava masovnog informisanja, gde razotkriva kako se ova dva savremena fenomena međusobno “dopunjuju” i “žive jedan od drugog”.
Što se tiče tzv. islamofašizma, termina koji je skovan u američkim neokonzervativnim krugovima, Dugin zapaža da je to za savremeni zapadnjački globalizam najvažniji konceptualni instrument, jer u veštački postavljenoj dihotomiji – ili zapadnjački modernizam, ili antimoderni islamofašizam – izbor postaje nemoguć. Alternativa jednopolarnom svetu “nije islamistička himera ‘Islamic World State' , već višepolarni svet gde tradicije žive u ocrtanim pulsirajućim krugovima” (str. 321). Međutim, američki propagandisti namerno pojednostavljuju situaciju, stavljajući ceo svet pred dilemu – ili ste sa nama, ili ste za Osamu bin Ladena, ili ste za Dobro, ili ste za Zlo, ili ste za modernizam ili za arhaiku.

Ослобође&#1
114;еодидеолошких предрасуда и стране окупације
Сви Срби и грађани Србије морају данас активно деловати да укажу на свој национални и
историјски интерес, како не би постали „колатерална штета“ Трећег светског рата, који се завршава.
Крај 20. и почетак 21. века обележени су неуспелим агресивним поход англоамеричког
глобализма, који је покушао да створи „униполарни свет“, да прогласи „крај историје“ победом у
„рату цивилизација“, да заведе тоталитарни поредак китећи се туђим перјем слободног друштва и
демократије, умногоме је изменио лице Европе, довео до пада СССР, Варшавског уговора и
совјетског модела социјализма, створио много нових држава, распирио бројне међуетничке сукобе
на југоистоку Европе, Централној Азији, Кавказу, Блиском Истоку и Африци и водио три агресивна
рата – у Југославији, Авганистану и Ираку, усмеравајући своју претњу према Русији и Кини.
Глобализам је покушао да створи и свој идеолошки концепт – поништавање државног суверенитета
и националног идентитета кроз „извоз демократије“, односно наметање либералног концепта
економије по рецептима чије спровођење контролишу чиновници западних влада, ММФ и Светске
банке инсталирани у државне и привредне механизме покорене земље. Истовремено, успоставља се
потпуна контрола медија и укупног друштвеног живота преко агентурне мреже „невладиних
организација“, које спроводе политику западних влада и плаћене су са њихове стране. Међутим,
Трећи светски рат доживљава свој Стаљинград у Ираку, а окончава се пруженом руком од стране
новоизраслих центара раста и моћи – пре свега Русије и Кине, да у новом, мултиполарном свету,
заснованом на континуитету међународног права успостављеног после Другог светског рата,
англоамеричка осовина заузме адекватно место једног од 6-7 полова (уз Русију, Кину, Индију,
Латинску Америку, Арапско-исламски свет, Западну Европу). У свету данас, Кина има највећи
људски и економски потенцијал, али најактивнију улогу у успостављању нових, демократских и
равноправних односа у свету има Русија. Убрзани развој стратешког партнерства ове две земље у
2006. години, који је довео до стабилизовања постсовјетске Централне Азије у оквиру Шангајске
организације за сарадњу и првих заједничких војних маневара Русије и Кине, фактички је
представљао глобални стратешки преокрет, који је прокламовао руски председник Владимир Путин
у свом чувеном минхенском говору 10. фебруара 2007.
У ходу ка демократском и социјално праведном друштву, човечанство је током 20. века
доживело два покушаја империјалног покоравања света уз коришћење идеолошких концепата за
наметање империјалних амбиција појединих држава и финансијских центара моћи, оба сличне
природе и сачињена у истој кухињи – фашизам и глобализам, и један контрапокушај – да се
комунистичком идеологијом, везаном за државу – мету: Совјетски Савез, односно Русију, у њеној
сфери утицаја задрже друге државе и тиме парира агресији. Дакле, наметање идеологије другима
показало се неуспешним, па чак и погубним за оне који су то покушавали, док је развој технологије
и цивилизације водио путем објективног процеса јачања демократије и социјалне правде. После
периода успона англоамеричког империјализма и његових покушаја наметања светске доминације
коришћењем фашизма и глобализма, долази до периода реафирмације националног суверенитета,
пораст броја и утицаја национално и социјално одговорних држава и влада из основа мења односе у
свету. Мултиполарни свет, иако неослобођен од супротстављених интереса, постаје и
мултикултурни, свет коегзистенције и равноправне размене различитих традиција, идеја, добара. То
је свакако стабилнији и хармоничнији свет, обезбеђен заједничким именитељем глобалне
организације – међународним правом насталим после Другог светског рата.
Дакле, достигнућа цивилизације се не могу везати за поједине државе, још мање за поједине
режиме и њихове идеологије. Она су тековина свих, а озакоњује их тек заједничка воља свих
земаља. Главне противречности савременог света нису у борби између капитализма и социјализма,
нити између демократије и тоталитаризма. Оне нису у супротстављеним идеологијама, већ у
супротстављеним државама, са свим њиховим атрибутима моћи – од војне силе и тајних служби, до
медијске пропаганде. Ови атрибути су напретком технологије у 20. веку постали опаснији и
утицајнији него икад. Оно што олакшава промене и ослобођење данас подјармљених земаља, јесте
- 7 -
чињеница да је извор свих ових опасности један и да је његов агресивни поход заустављен заувек.
Совјетска Русија је чинила ту противтежу и представљала фактор заустављања по цену страховитих
напора, под теретом којих се пионирски систем, оптерећен другим слабостима, на крају сломио.
Данас међутим, нови центри светског развоја – Русија, Кина, Индија, Бразил... сигурно и заувек
претичу англоамеричку осовину, са претензијом ка мирној експанзији, позитивном лидерству и
равноправној сарадњи, без империјалних фрустрац&#10
80;ја.http://www.srpskinacionalisti.com/

I sada posle ovog teksta, ko je u stvari neprijatelj sveta?

...ne znam ni ja Nina, ali kao i 80-tih skupljam informacije sa kakvima sam
napuistio sve tamo dok jos nije ni poceo pravi rat...za ne daj Bože...

Бруто домаћи производ Индије и Кине заједно по паритетној куповној моћи је већ већи од
БДП Сједињених Америчких Држава. А израчунат по истом принципу БДП држава групе БРИК –
Бразила, Русије, Индије и Кине – превазилази укупни БДП Европске Уније. И, по проценама
стручњака, у догледној историјској перспективи та ће разлика само да расте.
Не треба уопште сумњати да ће се економски потенцијал нових центара светског раста
неизбежно претварати у политички утицај и да ће јачати мултиполарност.
Владимир Путин, 10. фебруара 2007, Минхен